Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ниједна жена не сме бити жртва дискриминације

Шпанска влада је омогућила вантелесну оплодњу о државном трошку и женама без партнера, лезбијкама и трансродним особама
Циљ је научити младе једнакости – Плаза дел реј у Мадриду (Фото: Ј. Стевановић)

Од нашег специјалног извештача

Мадрид – „Ниједна” – натпис је на билборду у улици Серано у центру Мадрида у оквиру кампање која поручује, пре свега младима, да ниједна жена не сме бити жртва „физичког, сексуалног и вербалног насиља”.

Кредо „Ниједна” описује и бројне друге програме и законе прогресивне шпанске владе, која је борбу против дискриминације уврстила у своје најважније циљеве. Социјалисти премијера Педра Санчеза и њихов коалициони партнер, левичарски Подемос, одлучили су да ће држава финансирати вантелесну оплодњу за све жене које то желе, укључујући Шпанкиње без партнера, лезбијке, бисексуалке и трансродне особе које могу да роде (рођене као жене).

Ин витро је у Шпанији покривен државним здравственим осигурањем, али је 2014. тадашња конзервативна влада Народне странке (данас на власти у граду Мадриду) забранила да се из јавних фондова финансира ин витро уколико пацијенткиња није хетеросексуална жена с партнером.

   Станица метроа у бојама ЛГБТ заједнице

„То што немате мушкарца није медицински проблем”, поручивала је држава, одбијајући да плаћа ин витро за жене које у последњих 12 месеци нису имале секс с мушкарцем без контрацептивних средстава.

Забрана на државном нивоу важила је до пре неколико месеци мада су покрајине могле да из својих буџета издвоје новац за све жене. Захваљујући новом закону, то више није ствар добре воље региона, већ право доступно у целој Шпанији.

У Мадриду није редак призор да се изнад радњи или с тераса вијоре ЛГБТ заставе, посебно у четврти Чуека, где је и знак за станицу метроа у боји дуге. ФЕЛГТБИ+ је једна од најзначајнијих ЛГБТ организација и годинама је тражила да се вантелесна оплодња омогући свим женама које испуњавају друге услове (године и здравствено стање).

„Борили смо се да вратимо наша репродуктивна права осам година, то јест откако је Народна странка одлучила да нас искључи из тога. То је био наш захтев за владу и задовољни смо резултатом”, истиче Паула Иглесијас, потпредседница организације ФЕЛГТБИ+.

„Тих ранијих година репродуктивна права претворена су у привилегије, па су жене без партнера, лезбијке, бисексуалке и трансродне особе које могу да роде морале да иду на ин витро приватно ако су имале пара. Срећом, овај нови закон значи крај дискриминацији.”

У Србији је и женама без партнера (не улази се у њихово сексуално опредељење) дозвољен ин витро, али у пракси то не функционише. Банка репродуктивних ћелија званично постоји, али не ради јер нема донора, па жене без хетеросексуалног партнера и даље одлазе у иностранство. Српске организације за заштиту ЛГБТ права и удружења за промоцију вантелесне оплодње сматрају да би банка репродуктивних ћелија прорадила кад би донорство почело да се промовише и плаћа. Недавно је стигла вест да ће Србија почети да увози дониране репродуктивне ћелије, и то управо из Шпаније, где такве банке увелико функционишу. У пиринејској краљевини су и истополни бракови признати још 2005, као и право припадницима ове заједнице да усвајају децу.

Хосе Вела из организације „Когам” истиче добре стране шпанског система, као што је и право припадника ЛГБТ заједнице да у случају ризичног секса у државној болници добију лек који делује антивирусно и спречава настанак ХИВ-а. Ипак, наш саговорник додаје да се ова мањина и даље суочава с тешкоћама.

„Дискриминација почиње у школи, где деца исмевају хомосексуалност, па млади одрастају са схватањем да треба да се стиде ако су геј. У закону смо сви заштићени, али у пракси наилазимо на хомофобне људе, посебно у унутрашњости земље, и ту често ништа не можемо. Хомофобни банкари могу да одуговлаче с одобрењем кредита све док се не прода стан који сте желeли да купите и управо се то и мени догодило”, истиче Вела.

Са зграде Министарства за једнакост вијоре се застава дугиних боја и ружичаста застава с натписом „Желимо да будемо живе”. То је апел у борби против породичног насиља. На предлог овог министарства влада је недавно усвојила закон који женама с јаким менструалним боловима и тегобама дозвољава два до три дана плаћеног одсуства месечно. Закон, који ускоро треба да буде усвојен и у парламенту, предвиђа и да девојке од 16 или 17 година више не морају да имају дозволу родитеља да би отишле на абортус, као и да жене добијају право на боловање после побачаја. Намерни побачај је дозвољен до 14. недеље и покривен је државним осигурањем. Ипак, многи лекари у државним амбулантама и болницама одбијају да изврше абортус, позивајући се на приговор савести, да би онда исту интервенцију извели у приватној пракси.

Због тога је и Лаура, која проводи недељно поподне играјући се с трогодишњом кћерком Хулијетом у парку Ретиро, скептична кад је реч о брзим променама. Иако подржава напоре владе, сумња да ће реформе одмах заживети.

„Ја радим у мултинационалној компанији, где жене и мушкарци немају исте плате. Готово сви наши директори су мушкарци. Једно је закон, а друго пракса и зато мислим да ће и право на одсуствовање кад вам је лоше током циклуса остати мртво слово на папиру у многим фирмама”, истиче Лаура.

„Ми саме Чамбери” је организација која се бори да антидискриминаторни закони не остану мртво слово на папиру. Просторије овог удружења облепљене су плакатима који позивају жене на протесте против „мачистичког насиља”. Анхелес Перез из „Ми саме Чамбери” истиче да подржава све поменуте законе, посебно закон који је усвојен пре неколико дана и који је одредио да је сваки секс без сагласности – силовање. Овај закон је донет под утицајем случаја од пре неколико година кад је више мушкараца, познатих као „Чопор”, групно силовало девојку од 18 година у Памплони. Јавност је била згрожена првостепеном пресудом, која је гласила да то није било силовање јер је девојка била „пасивна”. Сад је сваки секс без сагласности силовање, па жена не мора да ризикује да је напасник испребија или убије да би доказала да је била силована.

„Овај закон је велики напредак после случаја ’Чопор’. Највећи проблем у Шпанији је образовање. Потребно нам је боље образовање да бисмо научили младе како да се понашају према женама”, објашњава Анхелес Перез.

У парку Темпло де дебод многи средњошколци и студенти се у купаћим костимима сунчају на травњацима. Као и у Ретиру, и у овом парку једни поред других седе двојица мушкараца који се држе за руке и традиционалне породице с малом децом. Двадесетпетогодишња Елса је између два дрвета разапела лежаљку за љуљање и чита материјал за докторат из оптике. Она верује да се с поменутим новим законима ствари крећу у добром правцу:

„Мислим да и даље наилазимо на примере неравноправности, али и да идемо у правом смеру. О томе говори и чињеница да имамо и читаво једно министарство које се бави једнакошћу. Ми Шпанци смо углавном опуштен народ и не смета нам шта други раде ако то нас не угрожава.”

 

Текст је написан у оквиру пројекта делегације ЕУ у Србији „Пулс Европе”

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
„Ниједна жена не сме бити жртва дискриминације." Слажем се, само, да ли трансродне особе спадају у жене или мушкарце? Питам, да се не бих огрешио о нова језичка правила родне равноправности.
Александар С.
„То што немате мушкарца није медицински проблем” - тачно, то је избор и стога ја, као порески обвезник, нисам дужан да финансијски покривам исти. Исто важи и за хомосексуалце. Зашто, када су толико равноправни, не финансирају самце да имају децу са сурогат мајкама? Зашто - зато што ''џендер'' идеологија нема везе са истином и разумом.
Боривоје Банковић
И ми Срби смо опуштен народ, само што за разлику од Шпанаца сматрамо да имамо право да нас не занимају овакве ствари. Исто као што нас, према најновијим истраживањима, не занима чланство у ЕУ.
Maxim
Članstvo možda ne ali radna mesta - da da da. Licemerno.
Dejo
A muškarac?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.