Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Девојке изложеније насиљу и у дигиталниј сфери

Насиље „испред екрана” приметно и међу девојчицама, а често изостаје и реакција околине и институција, закључак је конференције удружења „Атина” поводом истраживања посвећеном родно заснованом насиљу у дигиталном свету
Представљање резултата истраживања (Фото: Прес УНС)

Око 53 одсто девојака преживело је или сведочило насиљу у дигиталном простору, а чак 78 одсто сматра да нису безбедне колико и младићи, подаци су најновијег истраживања „Испред екрана”, које се бави родно заснованим насиљем у дигиталном простору. И не само то, већина испитаних девојака сматра да су чешће изложене осуди уколико њихово понашање одступа од очекиваног, указали су представници Удружења грађана „Атина” на јучерашњој конференцији за медије у Београду. У истраживању коју је ова организација спровела учествовале су 624 девојке узраста 18 и 19 година из 24 школе у Београду, Нишу и Суботици.

Ауторка истраживања „Испред екрана” Андријана Радоичић Недељковић истакла је да четвртина испитаница као разлог за то што девојке чешће трпе насиље у дигиталном простору наводе управо чињеницу да су оне иначе изложеније насиљу, које се само прелива у дигиталну сферу.
– Забрињава да је насиље у дигиталном простору релативизовано међу самим девојчицама, као и да често изостаје реакција околине и институција – додала је Андријана Радоичић Недељковић.
Девојке у Србији, показује истраживање, највише користе друштвене мреже „Инстаграм (51 одсто), „Тик Ток” и „Јутјуб”, али у више од 90 одсто случајева наглашавају да их користе ради комуницирања са особама из сопственог окружења. Међутим, резултати откривају да би тек свака десета испитаница пријавила насиље у дигиталном простору, а да око 53 одсто сматра да девојке нису криве  без обзира на садржај који постављају онлајн.

Од насиља најчешће препознају вербално – вређање, погрдне и омаловажавајуће коментаре.
– Препознају и психолошко насиље, сексуално узнемиравање, слање непожељног садржаја, уцењивање, постављање слика без дозволе… Али нису препознале доксинг, таргетирање, неовлашћено објављивање личних података и порнографски садржај који се пласира на интернету – рекла је водитељка пројекта у „Атини" Милица Глишић.

Она је нагласила да, као и свако друго, и дигитално злостављање оставља последице на жртву, а оне су – велика узнемиреност, страх и анксиозност, депресија, суицидне мисли, тешкоће у успостављању емоционалних односа…

Саветница за репродуктивно здравље и младе канцеларије Популационог фонда Уједињених нација у Србији Невена Шовић указала овом приликом и на друго лице глобалног тренда дигитализације – да појачана употреба интернета носи и нове ризике међу којима је родно засновано дигитално насиље.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bambi
A sta cemo sa nisljem mladih majki prema deci. Naime u 99% slucajeva se u procesima odredjivanja starateljstva deca dodeljuju majkama sto samo po sesbi predstavlja polnu diskriminaciju. Time mlade majke zloupotrebljavaju i iskoriscavaju sopstvenu decu da bi rasturanjem brakova dolazile do alimentacione zarade.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.