Казна без злочина и кривице

Сутра би могли бити сумњиви и други људи зато што нешто нису учинили и нису рекли, на пример, они који нису изашли на изборе. Људи могу бити сумњиви зато што су богати или сиромашни, превише или недовољно образованиРуска оперска певачица Ана Нетребко није се одрекла подршке Путину, па је постала сумњива и зато неће наступати ове и следеће сезоне у Метрополитен опери. Српски тенисер Новак Ђоковић није се вакцинисао против короне и зато је протеран из Аустралије. Иако нису учинили ништа кажњиво – ове две звезде претрпеле су последице које се могу сматрати неком врстом казне.

Данас када правници све чешће позивају на поштовање претпоставке невиности – стварност више личи на шпанску инквизицију, где је свако крив док се не докаже супротно. Појединци су сумњиви зато што не мисле исто као већина. О томе је на саветовању кривичара на Златибору говорио др Јован Ћирић, судија Уставног суда Србије.

Јован Ћирић (Фото А. Петровић)

– Показује се да једно опште демократско начело „in dubio pro reo” односно „у сумњи лакше за окривљеног” прераста у принцип „у сумњи теже за окривљеног”, а то онда значи да не постоји претпоставка невиности, већ да је свако крив док се супротно не докаже, односно да свако треба да доказује своју невиност. Све је то готово исто као у време шпанске инквизиције – казао је судија Јован Ћирић.

Подсетио је и на доба Француске буржоаске револуције, када је Конвент 1793. године донео Декрет о сумњивим особама. Према том декрету, свако на кога се може посумњати да није за револуцију – аутоматски је крив и мора бити кажњен. Било је ухапшено 60.000 а на смрт осуђено 17.000 људи.

– Не треба, међутим, ићи у далеку прошлост шпанских инквизитора, француских монтањара и наших бољшевика. Можемо се осврнути на случај из ове године 21. века – на Новака Ђоковића кога је суд протерао из Аустралије. Иако није кривично осуђен, изречена му је санкција која се може упоређивати са кривичном, а нарочито када се узме у обзир образложење одлуке суда. Оно се може упоредити са одлуком да Сократ буде осуђен зато што је био опасан за младе. Закључак је да се од Сократа до Нолета готово ништа није променило – навео је судија Ћирић.

Ђоковић, који није вакцинисан против ковида 19, може представљати ризик за заједницу. Савезни суд је такође одбацио аргумент да нема доказа да је Ђоковић икада позивао некога да се не вакцинише. Икона светског тениса може утицати на људе свих узраста, младе и старе, посебно на младе, да се угледају на њега, рекле су аустралијске судије у образложењу.

Има ироније у томе што се текст овакве пресуде могао прочитати на сајту „Слободне Европе”, исто као касније и вести да су руски медији „Раша тудеј” и „Спутњик” забрањени у ЕУ, напоменуо је наш саговорник.

– Посебан парадокс овде постоји зато што Ђоковићу није изречена казна због тога што је нешто казао, већ само зато што је симбол, а у овим околностима симбол антиваксерског покрета. Једноставније речено – зато што је сумњив, односно зато што није изричито навео оно што су судије и политичари од њега очекивали. Дакле, није више довољно само „не причати” оно што се „не сме”, већ је потребно причати оно што се очекује. Ово је свакако горе за слободу мисли и речи него што је био вербални деликт „непријатељске пропаганде” у времену нашег социјализма и комунизма – нагласио је др Јован Ћирић.

Не оправдава то што се Ђоковић није вакцинисао, али пита какав је то систем и какав је то суд који своје одлуке заснива на претпоставкама и сумњама, да ли је то систем за који смо веровали да је узор демократије и независног правосуђа.

– Показује се да се слобода говора, за коју смо мислили да постоји у капиталистичком вишестраначком систему, за разлику од једнопартијског социјалистичког, вратила за читава два корака уназад и да је сада ситуација још и гора него што је била у некадашњој СФРЈ. Јер, тамо је могао бити крив онај ко нешто говори злонамерно и неистинито, а сада, као у случају Ђоковића у Аустралији, може бити крив и онај који уопште ништа не говори, већ је само симбол и може на било који начин да утиче на друге људе и представља ризик. Као да се свет вратио на Декрет о сумњивима из 1793. године – навео је др Ћирић.

Тако би сутра могли бити сумњиви и други људи зато што нешто нису учинили и нису рекли, на пример, они који нису изашли на парламентарне изборе. Људи могу бити сумњиви зато што су богати или сиромашни, превише или недовољно образовани.

– Чини се да могу постати сумњиви и они који су припадници читавих нација, на пример Руси након догађаја у Украјини. Сумњива је оперска дива Ана Нетребко зато што није испунила захтев њујоршке Метрополитен опере да се одрекне подршке Путину. На удару судско-цензорских органа нарочито су познате и славне личности. Обични аутомеханичари и водоинсталатери, били они Руси, Срби или неки други, нису толико сумњиви као Новак Ђоковић и Ана Нетребко – закључио је др Јован Ћирић.

Истина као жртва у рату и миру

Више у шали, судија Ћирић је на саветовању кривичара на Златибору одржаном претпрошлог викенда наговестио да могу постати сумњиви и Достојевски и Чајковски. Само неколико дана касније, тако нешто се збиља и догодило – проглашен је сумњивим Лав Толстој. Украјински министар образовања најавио је у уторак да ће из школског програма избацити „Рат и мир” јер се у роману велича руска војска. Планира да исто учини и са романима других руских писаца.

– У сваком рату прва жртва је истина, јер сваком рату претходи пропаганда. Медијско-информативна једноставност, у којој не дозвољавате другој страни да изговори оно што мисли и што жели да каже, доводи до стварања различитих негативних страсти, па чак и до мржње. Сваки сукоб, па и ратни, мора се на крају завршити преговорима, а разговора нема уколико једну страну прогласите нетолерантном и не дате јој права да прича било шта у своју одбрану. То води ка ескалацији даљих сукоба – нагласио је судија Јован Ћирић.

Пут до мира није пут у коме нема разговора и отвореног дијалога. Зато је данас питање слободе говора више него актуелно. То потврђује и пример руских државних медија који су ућуткани и којима је онемогућен рад на Западу. У таквој ситуацији публици се сервирају лажне вести у којима преовладава говор мржње.