Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАКО ДО ЕНЕРГЕТСКЕ НЕЗАВИСНОСТИ

Неоправдано запостављамо ветар и сунце

Ове најпоузданије изворе енергије занемарујемо, а располажемо једним од најповољнијих копнених подручја у Европи за изградњу ветропаркова, подсећа метеоролог и ванредни професор на Физичком факултету у Београду Владимир Ђурђевић
(Фото Небојша Марјановић)

„Енергетска политика је увек политика моћи и увек је политика интереса, стога је увек и безбедносна политика”, рекао је недавно немачки министар економије и климе Роберт Хабек. А да ли ће Европа успети да се ослободити зависности од руске енергије и како ће то учинити – применом обновљивих извора или тако што ће зависити од енергената неке друге земље, питање је од 300 милијарди евра. Толико ЕУ планира да издвоји до 2030. године на име стратешке аутономије. Да је ово најсложеније и најзахтевније питање геополитике 21. века показују све енергичније расправе о енергији које се воде у већини европских земља. Немачки Зелени, који су сада део владајуће коалиције, нападају претходне владе зашто нису радиле брже на одвајању немачке привреде од руских фосилних горива, Белгија преиспитује своје одустајање од нуклеарки, док Италија, Холандија и Велика Британије убрзавају процедуре како би градили ветропаркове.

 Владимир Ђурђевић
(Фото: лична архива)

Ипак, стручњаци за климатска питања нису убеђени да са трагедијом у Украјини долази ренесанса кад је реч о животној средини. Европски зелени договор подразумевао је да до 2050. године емисија гасова са ефектом стаклене баште буде – нула.

– То јесте био план, али за 30 година, а не у наредних неколико лета. Сада свака земља покушава да нађе нову шансу, па тако поједине државе настоје да убрзају процедуру за добијање дозвола за изградњу ветро и соларних електрана. Међутим, брзина којом се траже решење не иде у прилог тежњама из Зеленог договора. У Америци је, само 12 сати пошто је Русија бомбардовала Украјину, почео јак притисак лоби група да се укине забрана за истраживање нових гасних поља. Такође, прелазак на течни гас није ништа зеленије решење, јер је разлика између течног и природног гаса само у начину допремања. Гасни терминал у Грчкој који се сада убрзано гради само је мали део плана да у наредних три до пет година никне велики број оваквих постројења на обалама широм Европе. Свако овакво постројење не иде у прилог чак ни настојању да гас, као најприхватљивије фосилно гориво, буде прелазно решење на путу ка производњи енергији из обновљивих извора. Најављене инвестиције су заправо дугорочне, јер нико не прави гасне терминале да послуже годину или две - објашњава за „Политику” метеоролог и ванредни професор на Физичком факултету у Београду Владимир Ђурђевић.
Само два месеца пре напада Русије на Украјину, белгијски званичници обавезали су се да ће до 2025. затворити свих седам реактора у нуклеарним електранама. Сада се питају да ли су пренаглили када су одлучили да нуклеарну енергију прогласе за прошлост. А да је Србија тек на путу атомске будућности указао је у јануару министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић на Међународном самиту у Дубаију. Министар је тада рекао да наша земља „треба да гради нуклеарну електрану како би обезбедила стабилно снабдевање енергијом”. Али шта о томе, са аспекта заштите животне средине, мисле стручњаци?
– Не мислим да треба да кажемо да нас то не занима, али не треба ни да срљамо. Истина је да нуклеарна енергија нема емисије угљен-диоксида, али ако се догоди неки акцидент оставља далекосежне последице. И дан-данас села у близини Фукушиме нису насељена. Морамо размишљати и о нуклеарном отпаду, јер није решење закопати га испод неког брда. Такође, важно је и питање да ли имамо стабилне изворе нуклеарног горива, па имати у виду да ниједна нуклеарна електрана на свету дугорочно није исплатива и да је она огроман финансијски притисак на економију који могу да поднесу богате земље, дужину њене изградње, стално субвенционисање… После Чернобиља мало је истраживања рађено, па је много више питања него одговора када је реч о нуклеарној енергији. Оно што би у Србији био проблем јесте и недостатак кадра – објашњава Ђурђевић и додаје да мале модуларне нуклеарне електране, које би убрзале време изградње, за сада постоје само као тест-постројења и то тек неколико у целом свету.

Док Европа покушава да нађе решење како да се најбезболније ослободи руског природног гаса, који је покретач европске економије, само дневно за гас и нафту, у зависности од цене, Русији плаћа од 800 милиона до милијарду долара. Србија је, за већи део испоруке, добила пријатељску цену, што ће, без сумње, подстаћи инострана привредна улагања. Али стручњаци инсистирају да и наша земља треба да иде у правцу енергетске независности. Како?

– Најпоузданији извори енергије су ветар и сунце, а код нас су неправедно запостављени. Србија има једно од најбољих подручја у Европи на копну за производњу енергије из ветра, а то је кошавско. Држава би требало да поједностави процедуру за изградњу ветропаркова, као и да нађе начин да они не буду само у рукама приватних компанија. Рецимо, у ЕУ је пракса да нека регија или локална самоуправа добије удео у постројењу. Добра идеја је да се изграде соларне електране на девастираним коповима попут „Колубаре”. Требало би тежити да се соларни панели поставе на кровове школа, музеја, болница, али и да то учини сваки грађанин који има свој кров. Они су све јефтинији, а закон иде наруку грађана јер потрошач може да буде истовремено и произвођач, односно вишак произведене енергије може да прода. Данас се у појединим земљама мали соларни панели купују у робним кућама. Важан аспекат енергетске независности је енергетска ефикасност, ми смо велики расипници у том погледу и бележимо недопустиво велике губитке у системима производње и дистрибуцији електричне енергије – подсећа наш саговорник.

О очувању и енергетској ефикасности у свом извештају говорила је недавно и немачка Национална академија наука нудећи формулу за преживљавање зиме без руске енергије. Али та једначина није нимало зелена, јер уз штедњу и увоз страног, неруског гаса подразумева и повећање термолектрана на угаљ. Тако се пред владајућу коалицију у којој су и Зелени поставила дилема – да ли да постану мање зелени или да остану зависни од Русије, плаћајући једну од најповољнијих цена гаса.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Што се сунца тиче ту нема спора, али су ветрењаче нешто друго. Добијање магнета за ветрогенераторе (што се никад не помиње) изузетно је скупа и прљава технологија која, у крајњем збиру, поништи сву корист.
Милош Лазић
Запостављају се и отпадне (вреле) воде термоелектрана и термални извори широм Србије.
PP
Pare od nuklearke uloziti u solarne panele za svaku porodicu koja zivi u kuci.
Радојко
Немојте тако, морамо се држати чињеница. Тврдња како "raspolažemo jednim od najpovoljnijih kopnenih područja u Evropi za izgradnju vetroparkova" просто није тачна, заправо, суштински је погрешна, управо је супротно. Хајде да Вас не "завлачим" у студије Deloit-a, погледајте просто "https://globalwindatlas.info/", селектујте [W/m2], видећете да у Србији добијате снагу око 8-10 пута мању него у Ирској, Данској, Енглеској. Не замерите, али, морали би спречити да се шире дезинформације.
Вова
Према студији из 2019 . Србија је 3 у Европи (од земаља које немају излаз на море, близину ”отворене површине”) по ветро-потенцијалу по јединици површине са процењеним потенцијалом од 6 МW/km2 (укупни могући капацитет 529345 MW). За пример ево још неких земаља ”без мора” Мађарска 3 МW/km2 Чешка 1,5 МW/km2 Словачка 1,3 МW/km2 Швајцарска 1 МW/km2 Аустрија 0.6 МW/km2
др Слободан Девић
Pocetkom 90-tih sam bio ukljucen u snimanja vetrova po Srbiji (Banat, Kopaonik, ...) kao deo projekta Instituta za fiziku u Zemunu. Rezultati su bili katastrofalno deprimirajuci ...
petar rokočki
Узмите само један дан и замислите да се на сваком крову налази по неколико панела од 200 до 300 вати, плус енергија ветра и видите колико би уштедели струје само за тај дан.Само није ми јасно да оно што је бесплатно и неограничено и обновљиво , ми нећемо. Држава никако да панеле учини доступним јер су и даље прескупи, чак и да их поклања била би на добитку, јер често и увозимо струју. Није ми јасно како Африка живи без руског гаса. У паници смо због гаса а нећемо бесплатне фотоне.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.