Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дијагноза и терапија за опоравак села

(Фото Танјуг)

Нови Сад – Нека наша села су као у ТВ серији „Ђекна”, каже социолог проф. др Милован Митровић: „Још нису умрла, а ка’ ће – не знамо.” То су она села која се налазе, према његовој типологији пет села, у средини. Једва су одржива, али су одржива. Испред су угледна и перспективна села, а иза она која нестају или су већ нестала.

„Сваком од ових типова села морате направити посебну дијагнозу и терапију, акциони модел за њихову одрживост”, казао је за „Политику” професор Митровић поводом округлог стола „Село између традиције и сталних промена”, одржаног недавно у Матици српској, где је као секретар Одељења за друштвене науке отворио научни скуп и изнео неке своје предлоге око модела одрживости села.

Угледна села, како је објаснио, постоје и у неповољним околностима и пример су другима, на који се ваља угледати, а држава ту једино што треба да ради јесте да им уклони препреке да би та села била још боља.

„Кад се креира национална политика и аграрног и руралног развоја, онда треба видети шта тим најугледнијим селима смета да буду још боља”, казао је професор, који је и члан Академијског одбора за село САНУ.

С друге стране су села која нестају или су већ нестала, чији је ток, како каже, скоро немогуће преокренути, изузев радикалним променама читавог система, које ипак не сматра превише вероватним.

Овај социолог села подсећа на низ стручњака који су код нас поставили научни темељ за развој села, али каже да данас „помало депримира” поглед у закључке с таквих скупова од пре 20 или 30 година.

„Ни реч не бисте ни одузели, ни додали. Нико се на закључке освртао није. Ни данас, нажалост, ситуација није много боља. Нама ништа друго не преостаје него да истражујемо и предлажемо, да то свако у својој средини покуша да дотури до оних који доносе одлуке, који имају моћ”, казао је др Митровић на скупу.

То што стање села није много боље говори да је проблем дубински, па истиче да су потребна системска решења, а не „палијативне” мере, неке појединачне мере које су усмерене, па наводи пример пет људи у задрузи.

„Број оних који могу да чини задругу није више 10, по старом, него је сад пет, а тих пет кад помогнете у селу, онда тамо кажу да су из ове странке, из оне странке, како су дошли до средстава. И крене прича која компромитује акцију”, наводи.

Доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа такође сматра „палијативном” мером. Не може да штети, како је нашем листу рекао, медијски је атрактивно, али не решава ниједан велики проблем с којим се наше село и пољопривреда суочавају.

Држава, која има Министарство за бригу о селу, по речима професора, не треба да „брине о селу”, већ мора да створи услове за одрживи развој. Међу његовим предлозима је и увођење сеоске самоуправе, односно избор сеоског одборника, и оснивање, за брдско-планинска и погранична подручја, малих сеоских општина и покретних општинских канцеларија, што изискује и политичку реформу.

„У пропорционалном изборном систему свака странка има свог човека у селу, а село нема свог представника ни на једном државном нивоу. То је један проблем. Други проблем су насеља која нестају или су већ нестала. Ту морамо да се боримо с квадратуром круга”, изјавио је др Митровић.

За села која су опустела предлаже још оснивање завичајне мреже, виртуелне задруге која би имала свој производно-потрошачки однос. Они који су се иселили у градове и њихови потомци дошли би у контакт, преко покретне општинске канцеларије, са онима који су у селу остали. Тако би једни, каже овај професор, куповали од познатог продавца, а други производили за познатог купца.

Сточарима у Војводини 100 милиона динара за опремање фарми

Сточарима из Војводине јуче су уручени уговори о додели укупно 98,2 милиона динара бесповратних средстава за опремање фарми широм покрајине.

Уговоре су добила 104 корисника која ће за одобрене инвестиције уложити нешто више од 70 милиона динара сопственог новца, наводи се у саопштењу покрајинске владе и додаје да је уговоре уручио покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Чедомир Божић. „За опремање сточарских фарми ове године смо имали буџет од 110 милиона динара, знатно више него претходне године, када смо на располагању имали 90 милиона динара”, казао је Божић, преноси Танјуг.

Додао је да су за подстицаје аплицирала 123 корисника, да су одобрене 104 валидне пријаве носилаца пољопривредних газдинстава, а да 19 није испунило прописане услове.

Божић је нагласио да ће ресорни секретаријат и наредне године наставити са овом подршком пољопривредним газдинствима у АП Војводини. На овогодишњем конкурсу газдинства су добила бесповратна средства за суфинансирење опремања фарми – говедарских, свињарских, овчарских, козарских и живинарских, затим за набавку опреме за мужу, за хлађење и складиштење млека, за изђубравање, те за припрему, руковање и дистрибуцију концентроване и кабасте сточне хране на газдинству.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Zivim u Holandiji preko 50 godina. Od Holandije se moze nauciti sta je sve potrebno za unapredjenje agrara. Zemljisna politika, selljacka banka, upotreba ''rucne zaloge'' kao zaloge za banke za jeftiniji kredit te razmena parcela kao bi se dobila potrebna povrsina zemlje za masinsko obradjivane. Pored toga saradnja sa agrarnim fakultetitima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.