Опроштај од Дејана Мијача у САНУ

Комеморативни скуп посвећен успомени на преминулог редитеља Дејана Мијача одржан је јуче у Српској академији наука и уметности, чији је био дописни члан. Позоришни редитељ Дејан Мијач преминуо је 5. априла у Београду у 87. години, оставивши неизбрисив печат у српској позоришној уметности, посебно у естетици режије. За дописног члана САНУ изабран је на последњој изборној скупштини, 4. новембра 2021.

– Чини ми се да би данашњи сусрет посвећен сећањима на Дејана Мијача могао да почне реченицом која стоји испод Молијерове бисте: „Твојој слави не недостаје ништа, нама ти недостајеш.” А припадао је, осим, разуме се, породици, и свим својим бићем позоришној уметности. Нема сумње да му је столица у овој кући одавно припадала – рекао је Милан Лојаница, секретар Одељења уметности САНУ, подсетивши на богати опус стваралаштва Дејана Мијача, који ће остати упамћен по бројним култним представама: чак 135, почевши од представе „Плуг и звезде” Шона О’Кејсија (1956) до последње, „Вишњик” А. П. Чехова (2010). Спадао је у ону врсту изузетних стваралаца који су, режирајући позоришне представе, својим глумцима, гледаоцима и студентима откривали филозофију живљења у разним епохама. Као велики мајстор режије, Мијач је много пута пред позоришну публику стављао огледало времена и својим делом посведочио да је суштина позоришне режије у непролазној лепоти пролазног тренутка.

Дејан Мијач рођен је 17. маја 1934. у Бијељини, отац Божидар био је свештеник, мајка Ружа (Петровић) учитељица. Био је угледни професор глуме у Драмском студију Српског народног позоришта (1964–1972), предавач на Академији уметности у Новом Саду (1978–1980) и професор на предмету Позоришна режија на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду (од 1974. до пензионисања 1997).

О животу и делу Дејана Мијача говорили су и Миодраг Табачки, Егон Савин, Војислав Брајовић и Бранко Цвејић.