Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Позориште је увек било његов први избор

Изложбом „Миша Јанкетић – позоришна посвета” Музеј позоришне уметности Србије поново отвара своја врата
Миша Јанкетић, слике са изложбе (Фото: МПУС)

Изазов, могућност и радост било је припремање изложбе о српском позоришном прваку Михаилу Јанкетићу (1938–2019), каже за „Политику” виша кустоскиња Биљана Остојић, ауторка изложбе „Миша Јанкетић – позоришна посвета”, која ће бити отворена данас од 18 сати у Музеју позоришне уметности Србије, који овом поставком уједно, после вишемесечних опсежних грађевинских радова, поново отвора своја врата за сараднике и посетиоце.

– Реч је о истинском позоришном посвећенику, који је говорио да су све улоге које је играо постале његов начин мишљења и начин живота, да се игра у позоришту не може заменити ничим. Тај његов став показују изложбени панои који представљају хронолошку причу о шездесетогодишњем глумачком трајању Михаила Мише Јанкетића кроз улоге које су обележиле епоху, позоришну уметност, националну културу. Изложбена поставка је сачувала његове највеће и најзначајније позоришне тренутке, као причу с насловом, фотографијама, цитатима и аудио-визуелним сегментом: инсертима из његових улога на кју-ар кодовима и избором из поезије коју је говорио с посебном љубављу – каже Биљана Остојић.

Драмски уметник Михаило Миша Јанкетић рођен је 24. маја 1938. године у Петроварадину. Током Другог светског рата остао је без родитеља, па су се о њему бринуле „изузетна бака” и „храбра стрина, која му је у животу све лепо даривала”. Захваљујући маштовитој учитељици, први пут је наступио у „најлепшем позоришту”, Секулиној кафани у Шеховићима (Томашево) 1944. године. На импровизованој позорници говорио је стихове Чика Јове Змаја. Његово одрастање пратили су драматични догађаји, толико невероватни да му је књижевник Данило Киш рекао да „просто звучи невероватно да се једном човеку могу десити такве ствари у мало година”.

Школовање је наставио у Београду, у Првој мушкој реалној гимназији у Душановој улици. Уписао се и стигао до треће године студија српскохрватског језика и књижевности на Филозофском факултету, када је због губитка права на упис у четврту годину одлучио да покуша на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. За пријемни испит припремио је стихове из песме „Човек пева после рата” Душана Васиљева и монолог из „Хамлета”. Изабран је између 506 кандидата у класу Јосипа Кулунџића, који му је већ на другој години рекао да је он глумац за Југословенско драмско позориште (ЈДП).

Дебитовао је 1961. године улогом Трећег гласника, у представи „Ричард Трећи”. После низа мањих, издвојила се улога Бошка Југовића у представи „Бановић Страхиња”, за коју су му рекли да представља почетак његове успешне глумачке каријере, која ће, испоставиће се, трајати 60 година. Његову биографију и глумачки развој у ЈДП-у обележиле су улоге у представама: „Наши синови”, „Прљаве руке”, „Обична прича”, „Кад су цветале тикве”, „Злочин и казна”, „Трамвај звани жеља”, „Колубарска битка”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Родољупци”… Био је најмлађи првак, касније „стуб театра” и носилац репертоара ЈДП-а. За њега је колега Стојан Дечермић говорио да је „последњи Мохиканац старог ЈДП-а и први војник неког новог, које долази”.

Позориште је, како бележи Биљана Остојић, увек било његов први избор, без обзира на привлачност других медија, у којима је такође остварио успешну каријеру.

– Највише је волео улоге које су га допуниле или измениле, којима је унапредио себе, звао их је улоге стожери, прекретнице, нова поглавља. Позориште је за њега било проповедаоница и у моралном и у етичком смислу, одраз садашњости, чак и кад говори о прошлости. Био је глумац добре позоришне литературе, добре приче. Говорио је да је глума занат, који се у ретким приликама претвара у уметност. Играо је у готово свим београдским и позориштима Србије и Црне Горе и сматрао да се једина права слобода осваја радом – прича Биљана Остојић.

Михаило Миша Јанкетић био је професор глуме на Академији уметности у Новом Саду од 1998. године. Организовао је летњу школу глуме у свом Томашеву, где је проводио лета. За њега није постојало ништа интересантније од позоришта и дома. А његов дом су били супруга Свјетлана, глумица, синови Радомир и Марко, глумац, кћерке Ива, балерина, и Милица, глумица. Свој позоришни круг Миша Јанкетић затворио је улогом Крнеца у представи „Краљ Бетајнове”, 2018. у ЈДП-у, у којем је и почела његова позоришна прича.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.