Конкурс за „Кнежев арсенал” спроведен, па поништен

Крагујевац – Операција успела, пацијент мртав. Овом парадоксалном сентенцом би се у најкраћем могао описати неславан епилог међународног конкурса за „Кнежев арсенал”, који је требало да изнедри најбоље урбанистичко-архитектонско решење за ревитализацију комплекса од непроцењивог значаја за Србију, места на коме су настали и национална индустрија и наша модерна држава. Конкурс је поништен деветог јуна, одлуком градске управе за развој и инвестиције, упркос оцени реномираног жирија да у Крагујевцу никада пре није спроведено тако успешно надметање урбаниста и архитеката из земље и Европе. Да ствар буде интересантнија, поступак конкурса је обустављен због коверти са шифрама учесника које наводно нису стигле на време.

У општој административној заврзлами, која би могла имати и далекосежније последице, помоћник градоначелника Крагујевца за међународне односе Борис Ковачевић најављује скоро расписивање новог конкурса.

– Правила Удружења урбаниста Србије, које је било спроводилац конкурса, у потпуности се разликују од поступка јавних набавки којих се држао наручилац конкурса, град Крагујевац. За урбанисте је било валидно када су радови послати, а за наше стручне службе када су приспели. Проблем ћемо превазићи расписивањем новог конкурса у најкраћем могућем року, за десетак дана. Сви учесници ће бити поново позвани, само да би била задовољена административна процедура – објаснио је Ковачевић у разговору за „Политику”.

Међународни конкурс за „Кнежев арсенал”, простор на коме је 1853. године почела с радом прва фабрика оружја у овом делу Европу, расписан је првог фебруара ове године. Објаву су пратили велики наслови локалних медија и громопуцателне изјаве градских политичара. Првобитно је било планирано да резултати буду саопштени 21. марта, а онда се процедура отегла унедоглед. Конкурс за слање радова продужен је до првог маја, а потом и до 10. маја, када је на адресу наручиоца стигло 14 радова, од којих је жири у разматрање узео 13.

– Могу само да кажем да је конкурс био успешан, и по броју пристиглих радова и по њиховом квалитету. Три рада су награђена, а пет је предложено за откуп. Извештај о раду доставили смо надлежним градским службама, а шта се после дешавало и зашто је поступак прекинут стварно не знам – навео је у изјави за за наш лист познати крагујевачки урбаниста Верољуб Трифуновић, члан жирија.

Према мишљењу Душана Соковића, угледног крагујевачког архитекте, овакав начин рада надлежних градских служби могао би да доведе до великог скандала и осрамоти читав Крагујевац.

– Био сам консултант једном учеснику конкурса који је породично везан за Крагујевац. Прилично је разочаран несвакидашњим потезом надлежних да се поништи један више него успешан конкурс. Шта ће рећи остали учесници, који су такође уложили огроман напор да радове заврше и пошаљу на време? У рад су инвестирана и извесна средства, што читаву ситуацију додатно компликује – сматра Соковић.

Укупан фонд за спровођење конкурса био је 100.000 евра, у динарској противвредности, с тим да је 30 одсто било предвиђено за трошкове поступка, а 70 одсто за награде. Аутору најбољег рада требало је да припадне четири милиона динара.

У саопштењу градске управе за развој и инвестиције, објављеном на порталу „Јавне набавке”, стоји да се конкурсна процедура обуставља јер „постоје доказиви разлози који нису могли да се предвиде у време покретања поступка и који онемогућавају да се поступак оконча”.

Да ли је реч само о административним роковима за слање и приспеће радова и коверти или пак о нечем другом што покушава да се сакрије од јавности, можемо само да нагађамо. Могуће је да на конкурсу није победио нечији фаворит, а можда је и град изненада остао без новца предвиђеног за награде, о чему последњих дана бруји крагујевачка чаршија.

„Кнежев арсенал” је у ствари колоквијални назив за индустријски комплекс Војнотехничког завода – Тополивнице, који је 2014. године проглашен за културно добро од националног значаја. На том делу десне обале Лепенице налази се и старо скупштинско здање, где је 1835. године изгласан Сретењски устав, први највиши правни акт постсредњовековне Србије. Читав простор је деценијама запуштен и представља велику срамоту и града и државе, која је пре извесног времена чак продала поједине фабричке погоне у заштићеној зони.