Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Закони у музици важили су и у васиони

Допуњено издање књиге „Јосип” Милане Славенски моћи ће да се добије за Светски дан музике, 21. јуна, у Легату Јосипа Славенског
Насловна страна књиге о Јосипу Славенском

Друго, допуњено издање књиге „Јосип” о композитору Јосипу Славенском, коју је написала композиторова супруга Милана Славенски, а недавно је објавио Сокој, доноси читаоцима емотивну причу као драгоцено сведочанство о животу и раду великог музичара.

– Јосип је волео човека и све живо на овом свету неисцрпном добродушношћу, срођујући се и прихватајући све њихове радости и бриге као своје... Био је окружен пријатељима, Петром Бингулцем и Павлом Стефановићем, с којим је често у својој соби, уз чашу вина, проводио сате и сате до касно у ноћ у разговорима о музици – овако у књизи описује детаље из живота Јосипа Славенског (1896–1955) његова супруга Милана.

Поменута соба се налазила у стану у београдској Светосавској улици бр. 33. Управо је та меморијална музичка соба као Легат Јосипа Славенског свечано отворена 8. децембра 1983. на садашњем Тргу Николе Пашића бр. 1 у Београду. У њој се налазе лични предмети, рукописи, клавир и други инструменти, писма, библиотека, нототека, фотографије. Захваљујући породици, највећи део заоставштине овог југословенског композитора је и званично поверен на бригу и чување Сокоју. За Светски дан музике, 21. јуна, посетиоци ће у овом простору од 17 до 20 часова моћи да добију на поклон књигу „Јосип”.

Јосип Славенски се родио у Чаковцу, 11. маја 1896. године, с презименом Штолцер, у породици пекара, а захваљујући оцу научио је да свира цитру и врло рано почео да компонује. Управо су та дела која је написао уз помоћ интелектуалаца из Чаковца била разлог због ког је одмах примљен на Музичку академију у Будимпешти, где је студирао од 1913. до 1916. године. После рата дипломирао је 1923. на Државном конзерваторијуму у Прагу. Годину дана касније велики успех постиже с „Првим квартетом” у Донауешингену и те 1924. се пресељава у Београд, где живи до самог краја.

У складу са својим ставовима, окренут словенству, 1930. године променио је своје презиме у Славенски. Био је обдарен изузетним чулом слуха, помоћу ког је досезао до најдубљих, већ угаслих слојева фолклора, био је страсни планинар и радознали астроном и композитор ком клавир није био потребан јер је чуо све у себи. За његова дела били су заинтересовани Барток, Рихард Штраус и Шенберг, као и многи светски диригенти. Био је творац експерименталних дела. Павле Стефановић је оценио музику Славенског као „преурањену и закаснелу”, објашњавајући да он међу првима у Европи „уводи начело битоналности и политоналности” и истиче да је последица тог начела „знатно нарушавање лепоте у класичном и традиционалистичком значењу тог веома артифицијелног и апстрактног појма”. Никола Херцигоња га је описивао као човека „ногама дубоко у земљи због фолклора, а главом на небу због звезда”.

Милана Славенски нам даје увид о лепом породичном животу, у кући је увек било пријатеља и рођака, а Јосип је стварао надахнуто. Наводе се и дела која је компоновао у одређеним периодима, a са електронском музиком се упознао рано, предвиђао јој велику будућност и планирао њену примену у својим композицијама.

Милана је истакла да су „иза њега остале, поред бројних књига из астрономије, математике, физике и хемије, три свеске забележака, рачунања, шема, спектара, уз помоћ којих је долазио до закључка да исти закони који важе у музици важе и у васиони”.

На прослави тридесетогодишњице Међународног друштва за савремену музику у Салцбургу 1952. одата му је почаст као једном од тројице живих чланова оснивача из 1922. Тада је изведена његова Соната за виолину и оргуље, а „Франкфуртер алгемајне цајтунг” је објавио да је то дело „велике снаге и изразите особености”. Славенски је преминуо 1955. у Београду. Када му је супруга Милана на болесничкој постељи саопштила да је добио орден, кратко је одговорио: „Доцкан!”

У овом новом издању предговор је написао најближи члан породице Милане и Јосипа Славенског, новинар Мирко Бојић, а његова кћерка Зоја се на недавној промоцији такође присетила неких породичних детаља:

– Као млађи члан породице Милане Славенски, радосна сам што је објављено ово друго издање. Мој покојни отац Мирко Бојић, новинар и дописник „Политике” из Индије и југоисточне Азије, приредио је прво издање ове богате, нежне и озбиљне књиге и, надајући се другом издању, написао и нови предговор у ком се показује велика међусобна блискост, оданост и нераздвојивост Милане и Јосипа и читаве наше породице.

Иако сам рођена знатно после Јосипове смрти, расла сам окружена атмосфером куће Милане и Јосипа. Милана је била велики интелектуалац, професор енглеског језика и књижевности на тадашњој новинарско-дипломатској школи и преводилац. Школовала се, као стипендиста, прво у САД, а затим на Кембриџу и вратила у Београд, где је радила прво као гимназијски професор и где је упознала и заволела Јосипа. О Јосипу сам као дете знала како је живео своју музику, како ју је компоновао увек бучно, чак и ако је касно ноћу свирао на клавиру с пригушивачем, како је тихо посматрао звезде телескопом, који је сам састављао, како је много читао и како се интересовао за најразличитије области, од античке књижевности до нуклеарне физике, како се придржавао своје етике у сваком аспекту живота.

Сазнајемо такође да је 7. јуна годишњица смрти Милане Славенски.

– Савршено је одговарајуће да се ових дана поново говори о овој Миланиној књизи поводом новог издања и да се генерације њених ученица и студената сете ње, чија личност и кроз ову књигу о супругу Јосипу Славенском упорно служи као узор – каже Зоја Бојић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.