Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАШТО ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ САДА ЗАХТЕВА „МЕЂУСОБНО ПРИЗНАЊЕ”

Промена терминологије за јачи притисак на Србију

Саша Димитријевић

Формулација „међусобно признање” уместо „нормализација односа Београда и Приштине” у појединим интерпретацијама моглa би да се протумачи као одговор Европске уније на одлуку Србије да не уведе санкције Русији, али и као покушај да Европа очува и учврсти утицај на западном Балкану, што је посебно важно у условима опасности од преливања украјинске кризе. Овај нови термин, сада би први пут требало да се нађе у извештају Европског парламента  о Србији, који је већ усвојио Спољнополитички одбор ЕП, а претходно је о томе говорио и немачки канцелар Олаф Шолц. Коментаришући његову изјаву да земље не могу постати чланице ЕУ ако се међусобно не признају, председник Србије Александар Вучић је на заједничкој конференцији са Шолцем у Београду рекао да никада раније нисмо из Европе чули да се тражи међусобно признање, слушали смо о ономе што јесте део преговарачке платформе коју Србија има са ЕУ – свеобухватна нормализација односа Београда и Приштине.

Указао је и да су једино Американци као своју доктрину, ово усвојили пре три године, али да нико у Европи званично не тражи међусобно признање. А поводом извештаја ЕП, Вучић је јуче рекао да не негира значај општих аката које усваја Европски парламент, али и да је то „нека чудна политика, ти неки људи тамо не поштују сопствени преговарачки оквир који је донела Европска комисија, а потврдио Европски савет”. Пооштравање терминологије и реторике из европских институција, објашњавају саговорници нашег листа дешава се у врло осетљивом тренутку. Чињеницу да европски званичници уместо термина „нормализација односа” сада званично користе термин „међусобно признање” треба посматрати кроз призму украјинске кризе, неутралне позиције Србије и одлуке да не уведе санкције Русији.

Како објашњава политички аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац пресија на Србију се појачава да би Београд увео санкције Москви и то је један од притисака, поред онемогућавања увоза руске нафте. Неке земље које су чланице Европске уније, истиче Граовац, ослобођене су тога и могу да увозе нафту, док за Србију која није чланица ЕУ, важе другачија правила. „Ово је у служби увођења санкција Русији. Не треба занемарити чињеницу да Немачка и канцелар Шолц имају визију западног Балкана који ће се интегрисати у ЕУ. Постоји искрена жеља да се то деси. То је једини начин да се овде потисну кинески, руски, као и амерички утицај и да се овде ојача европски утицај”, указује Граовац. Он додаје да је велики проблем то што за то треба подршка САД које контролишу и које могу да утичу на велики број европских земаља. Циљ је да убрзају решење питања КиМ како би овај регион што пре могао да уђе у ЕУ.

Како објашњава за „Политику” научни саветник у Институту за европске студије Слободан Зечевић постоји страх да се украјинска криза не прелије на Балкан. „Немачка је схватила да ова украјинска криза може да се прошири и на Балкан, да је Балкан буре барута које може да експлодира и тражи брзи излаз у признању Косова од Србије, а касније интеграцији Србије у ЕУ, што би потом стабилизовало регион. Њима је украјинска криза отворила очи. Да таква једна криза може да погоди и њих у срцу Европе, на Балканском полуострву, и да они из тога што пре треба да изађу, а да је излаз у томе да Србија призна независност Косова”, указује Зечевић.

Када се говори о појму „нормализација односа” између Београда и Приштине, намеће се утисак да овај термин није до краја дефинисан, што повлачи питање – а шта то значи и да ли исти појам на исти начин тумаче амерички и европски званичници? Поставља се и питање да ли се сада од Србије више не очекује само да почне да третира тзв. Косово као државу, али без формалног признања, већ се тражи да и формално призна косовску независност. Подсећања ради, бивши амерички председник Доналд Трамп у честитки коју је упутио председнику Србије Александру Вучићу поводом прославе Дана државности,  2019. године готово да је изједначио „нормализацију односа” и „узајамно признање”.

„Сједињене Државе остају непоколебљиве у својој подршци вашој посвећености да продубите регионалну сарадњу, а нарочито вашим залагањима ка нормализацији односа са Косовом. Док је на странама да постигну договор који обе могу да подрже, сматрамо да би узајамно признање требало да буде централни елемент трајне нормализације односа. Такав историјски договор, са узајамним признањем у својој суштини, изградио би пут за циљеве евроинтеграције Србије и економски раст”, навео је између осталог бивши председник САД. Термин „међусобно признање” је пракса коју је прихватио и наредни председник Џозеф Бајден.

Из перспективе САД, које признају независност тзв. Косова, очекивано је да под нормализацијом односа подразумевају „међусобно признање”, док ЕУ због одбијања пет чланица да прихвате једнострано проглашену независност, нема јединствен званичан став поводом овог питања. Говорећи о појму нормализације односа, Граовац напомиње да је она подразумевала визију Запада, да се реше сва спорна питања између Београда и Приштине и да као врхунац тога дође до међусобног признања. „Како би дали шансу разговорима, инсистирали су само на томе да се разговара о нормализацији односа. То се код њих увек подразумевало: да сваки разговор између Београда и Приштине, на крају, треба да се заврши признањем. САД су ту биле директне, искреније, и то су нам јасно ставиле до знања”, указује саговорник „Политике”.

А Слободан Зечевић, коментаришући оно што је рекао канцелар Шолц и оно што је о томе казао председник Србије, напомиње да Србија на исту ствар гледа онако како пише, а Немачка је тумачи. „Циљ преговора између Београда и Приштине био је свеобухватна нормализација односа између једне и друге стране и то тако пише. То је компромисни термин који је коришћен пре десетак и више година да би се обе стране приволеле на преговоре. Србија није хтела да призна независност Косова, па је употребљен овај компромисни термин и Србија се тога држи. Немачка га тумачи на свој начин, као да на крају тог процеса долази до признања независности Косова”, указује Зечевић. Он подвлачи да Европски парламент покушава да га протумачи на тај начин и додаје да то није званични став ЕУ, јер он није усаглашен у Савету министара ЕУ. „То је један став Европског парламента, једна резолуција, која није обавезујућа. Али и став ЕП, и став Немачке, има своју тежину и о томе треба водити рачуна”, истиче саговорник „Политике”.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dara
Srbija da prizna sebe, kako to.!?
Мада
И аналитичари се праве луди а не само политичари, изгледа да је и то “европски”. Лагати прво све па после и себе нажалост постаје услов опстанка у квази либералном свету прикривене диктатуре и уцена. Управо је то изрок свих сукоба. Кад већина схвати да је глуматање лош занат и да треба ствари називати онаквим какве јесу можда се нешто промени набоље. Дотле ће они да траже немогуће нове уступке за старе лажи. Ко је овде луд а ко збуњен? Паметније је рећи доста и преговарати само о трговини.
Goran Bojanović
Treba započeti pregovore o sjedinjenju sa Rusijom i prekinuti ovu farsu ulaska u četvrti rajh.
СЛОБОДАН
А докле ћемо ми да се држимо неисправне и нетачне терминологије. Зар нам није још увек јасно да је Тачи у Хагу због великих злочина које су починили према своме народу, лојалном Србији. То показује да је УЧК била терористичка дружина трговаца дрогом и да им је требало само ослобођење ради неометане трговине јер је АП. КиМ имала најширу аутономију у Европи на политичком, социјалном и културном плану. То су чињенице које се стављају под тепих - ЗАШТО !
Драган
Више нису проблем непријатељски ултиматуми ЕУ, него мазохистичка мантра "Европа нема алтернативу" од које ова власт не одустаје упркос томе што је огромна већина грађана Србије против приступања ЕУ. Приступни преговори се морају одмах обуставити. Потребнији смо ми њима него они нама. Не у ЕУ него обакви какви јесмо, да нас понижавају и експлоатишу. Њима су потребни робови и послушници, нама је потребна свака врсте слободе које је у ЕУ све мање.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.