Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Ко су Руси који све праштају Путину?

Руси ће у годинама које следе плаћати цену што су тако слепо поверовали Владимиру Владимировичу. Како не постоји колективна кривица, Русији ће – као Немачкој после рата – бити неопходна депутинизација

Вероватно од времена када се Адолф Хитлер успињао на власт, пропаганда није тако брутално формирала ставове читаве нације као што је то сада случај са званичним руским виђењем рата у Украјини. Руси га масовно подржавају.

Кремљ је комбинацијом страха и медијских манипулација унутар земље успео што није у иностранству: изменио је глобални карактер рата. Жртве су представљене као агресори. Довољно је било украјинско руководство или батаљон „Азов” прогласити за неонацисте, да то код већине од 330 милиона Руса изазове патриотска сећања на Велики отаџбински рат.

Власт је већ у првим данима реаговала на себи својствен начин: донет је нови закон по коjем је свака критика рата кажњива до 15 година затвора. Независни радио „Ехо Москве” и ТВ канал „Дожд” брзо су угашени. Истраживачи под контролом ауторитарног режима одрадили су свој део посла.

Ко су људи који бране агресију против словенске и већински православне браће? Шта тачно подржавају?

Лабораторија јавне социологије, независна истраживачка група левичара и активиста из Санкт Петербурга, почела је да се бави питањима рата одмах после руске инвазије 24. фебруара. Интервјуисане су стотине људи, махом по Москви и Санкт Петербургу, оних који су учествовали на проратним и антиратним митинзима. Иако су интервјуи били анонимни, очекивано се показало, како за „Соушал Јуроп” пише Светлана Ерпилева, да су многи одбили да се изјасне, било да су интервјуи вођени онлајн или уживо.

Уобичајено се сматра да они који подржавају рат верују државној пропаганди: да Украјином управљају „нацисти”, да је власт у Кијеву уз подршку НАТО планирала да нападне Донбас и Крим, а онда и Русију, да подржавају Путина и да су приправни да игноришу последице западних санкција. Испоставило се да су разлози који их наводе да подржавају војну агресију сложенији, да је постоје различити мотиви и да може да се идентификује више главних група.

Највећу чине они који слепо верују пропаганди државе, који се искључиво ослањају на режимске медије и званично тумачење да је циљ „специјалне војне операције” заштита од „геноцида” становника Донбаса који говоре руски. У већини су забринути због цивилних жртава, али одговорност пребацују на украјинску војску.

Другу групу чине они који су од раније индоктринирани идејом Руског света, националистичким пројектом који је Владимиру Путину омогућио да негира украјински национални или верски идентитет и да разбукта снове о дефинитивном поразу вечитог непријатеља: Запада. Украјина треба да се врати у скуте Руског света. Инвазија ће помоћи миру у источној Европи.

Свесни су да ће санкције Запада тешко погодити руску привреду, али су приправни да издрже пошто им је поручено да ће то само смањити зависност руске економије од Запада. Подржавају Путина упркос унутрашњим проблемима земље и спремни су да праштају у тешким временима.

Појединци су свесни да руски војници убијају Украјинце, укључујући и цивиле, али желе да верују да њихова армија максимално избегава цивилне жртве, да украјинске снаге провоцирају губитке кријући се по градовима међу становништвом, или једноставно кажу: рат је рат, а наставља се само зато што то жели украјинска страна.

Трећу групу чине инфицирани НАТО претњом. Иако би радије да нема рата, правдају га потребом да се узврати напредовању западне војне алијансе на исток и војног заокруживања Русије. Више верују дипломатији, али не би да критикују Путина јер су уверени да је он све покушао око преговора и да је био одбијен. Инвазија Украјине је била изнуђена опција ради безбедности Руске Федерације.

Но, како се инвазија продужавала, растао је број скептика који су почели да сумњају у веродостојност информација које су добијали. Припадници ове групе окренули су се алтернативним медијима који су им доступни, од опозиционих до украјинских и западних. Верују да ће рат економски уназадити Русију, осиромашити становништво и унети поделе у друштву. Критикују Путинову унутрашњу политику, али подржавају његов рат.

Четврту, најмању али довољно важну групу чине они са личним везама са Донбасом. Сматрају да ће „нови рат” окончати „стари”, онај који је почео после руске анексије Крима 2014. од када је исток Украјине – насељен становништвом које говори руски – стална мета снага кијевског режима. Једва су дочекали инвазију а, навикнути на жртве током последњих осам година, немају посебан однос према погибијама украјинских цивила у другим деловима земље.

Најзанимљивију категорију истраживачи Лабораторија јавне социологије открила је међу онима који критикују узроке, ток и последице рата, који имају разумевања за украјинске жртве, подржавају руске антиратне протесте и осуђују хапшења њихових учесника, нервира их што је забрањено говорити о „рату”, али избегавају да се успротиве. Сматрају да их осећај патриотизма обавезује да подрже инвазију.

Много је контрадикторности јер је мали број оних који добијају истините информације, ако оне у рату уопште постоје. Зато је инвазија тако погодан терен за дезинформације, полуистине и чисте лажи. Медијски конзументи у Русији имају минималан простор. Као и у Украјини.

Постоји једна битна разлика. Откако је пре десетак година открио ефикасност „меке моћи”, Путин је максимално усавршио пропагандну машинерију. Украјинци су правили епизодне брљотине попут снимка на којем се види девојчица како руском војнику каже да оде из њене земље. Касније се испоставило да је војник Израелац, а девојчица Палестинка и да је снимак направљен пре једне деценије на Западној обали.

Украјинцима се такви промашаји праштају. Они су жртве. Запад себи не би смео да допусти да упадне у антируску замку. Било би то више него контрапродуктивно: обесхрабрили би се Руси који су против Путина и против рата. Руси ће у годинама које следе плаћати цену што су тако слепо поверовали Владимиру Владимировичу. Он је агресор. Како не постоји колективна кривица, Русији ће – као Немачкој после рата – бити неопходна депутинизација.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MarIN
Gledajući Rusiju u Ukrajini, imam dojam da se tu ne radi, ni te smože raditi o nekoj dugoročnoj i kvalitetnoj geopolitčkoj strategiji. Sve to više nalikuje na mišićavog nasilnika koji je nakon 30 godina izgubio živce i sada, više iz nemoći, razbija po kvartu bez ikakvog kriterija. To niti može, niti hoće Rusiji dugoročno donijeti dobro. Inače, odlična analiza gospodina Jakšića kojeg svakog tjedna rado čitam.
Mina Ivanović
Pa svi rusofobi i srbofobi ga rado čitaju.
mikic pesic
Rusija moze da sama odluci sta je najbolje za nju osam gidina pokusavaju da je ugrozavaju sankcijama izvoza heane u Rusiju kad ono sto ne izvoze hranu Rusi i Ukrajina jer svetu preti glad. Kada uvode sankcije Rusiji ona to nadomesti sopstvenom proizvodnjom dok Evropa kuka za energijom ugnjetavanje Rudke nacionalnosti u Ukrajini nikog ne interesuje niti se bilo konpitao jakva je njihova tragefija i ugrozavanje svega ukljucujuci i zivot.
Иван Грозни
У Русији још није дошло до десовјетизације, а депутинизација је још даља.
Дракче Тормак
Као што на територији бивше ЈУ вештачки створене нове државе, које у својој истор. повесности никада пре тога нису биле, тако и Украјина. То је руска територија и тако треба да буде. Тексас и Калифорнија Мексику, Фокланди Аргентини, Гибралтар Шпанији, део Сахаре Алжиру,....
Игор Г.
Војводину Мађарској.
Jasna poljana
Baltik jeste u NATO-u, ali nije dozvolio raspoređivanje nuklearnog arsenala na svojoj teritoriji. Kao što znate, takođe i finska premijerka je izričito rekla da ako Finska uđe u NATO, raspoređivanje NATO kontigenata ili ne daj Bože nuklearnog arsenala na teritoriji Finske ne dolazi u obzir. Nije problem članstvo, već rakete. S Ukrajinom bi bilo drugačije jer ta zemlja je potpuno u vlasti Amerike. To bi bilo objašnjenje u najkraćim crtama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.