Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ПЕТАР ПЕЦА ПОПОВИЋ, новинар и писац

Музика је стварала пријатељства

​Никога се нисам у животу одрекао, јер свако од њих је носио нешто што мени данас значи. Без њих бих био емотивна сиротиња
У једној малој средини кад се појави таленат – то је празник за ту културу (Фото: Весна Лалић)

Нема о коме није писао и готово да нема значајне особе из друге половине 20. века с којом се није упознао и успут постао пријатељ. Уз осмех говори о ономе кад је каснио на интервју с Јаном Андерсоном јер је пио чај с Лоренсом Оливијеом. Загрљај Џоан Баез и исповест Роџера Вотерса, ког је, како каже, чекао 40 година, само су неке од слика тог богатог калеидоскопа који чини лични и професионални живот Петра Пеце Поповића, писца, рок критичара, новинара, публицисте, уредника најтиражнијих часописа „Џубокс” и „Рок” у некадашњој држави (списак се наставља), чија је трећа књига „Чувар бувље пијаце” недавно објављена и промовисана у Београду (они који су дошли на Коларац после пола осам разочарано су ослушкивали с друге стране врата, јер места није било ни за стајање).

У књизи „Пролеће у Топчидеру” водио нас је скривеним местима Београда где се још увек могу назрети силуете великана и великанки наше културе, а са „Траговима у бескрају” направио је дирљив омаж онима који су нас напустили.

– Друга књига је лична антологија отишлих људи из света музике чији су живот, дело и пример утицали на моје одрастање и бирање мог професионалног пута. То су људи који су остављали трагове поред пута, па сам ја следио те трагове. То су ми били путокази куда треба ићи кроз живот, у сваком смислу, не само професионалном него и моралном. Мислим да су то били важни људи – прича Пеца Поповић поводом изласка најновије књиге.

Бувља пијаца је у вашем случају место емотивних успомена. На неки начин то су и ваше претходне две књиге. Међутим, шта је то што ову књигу чини другачијом?

Управо концепт бувље пијаце. За разлику од те две књиге, ово је збирка текстова који су, како професор Михајло Пантић каже, места, градови, људи и „будно око”. То је нешто нематеријално што вучем кроз цео живот, што не може да се прода, али може да се изнесе. А нема цену. А кад нема цену, онда је најскупље. Јер то је био и мој животни принцип. Било шта у животу да сам радио никад нисам постављао услове у вези с парама. А никад ништа што сам радио за Београд и што сам радио с музиком нисам наплатио. Радите само оно што волите, што вам се свиђа, па сносите одговорност.

Зашто је важно да не заборавимо ту одговорност, пре свега према људима који су (били) део нашег живота?

Ја сам „нажалост” имао ту одговорност још од Радио Београда, када сам почео да радим с Николом Караклајићем. Имали смо доста јавних сусрета, јавних снимања, радних акција... И онда сам био ја задужен за то. А кад преузмете обавезу да неког водите негде, да организујете у неком месту нешто што се никада није организовало – ви онда преузимате одговорност. А човек који преузме одговорност нема право на алиби.

Никола Караклајић, ког помињете, умео је да препозна таленат код других, што се такође односи и на вас. Колико је то заправо било тешко?

Дубоко верујем да је најљудскији дар – дар препознавања. Бог кад је делио, кад је „посипао по глави”, некоме је дао да пева, да свира, некоме да трчи за лоптом, некоме да буде вешт манипулант. А мени је дао некакав блесав дар да препознам. А онда кад препознате некога, да видите да сија, ако му ви не пружите руку у том моменту – он ће се угасити. Ја сам од мојих сарадника имао корист – они су сви увек били бољи од мене, али ја сам био тај који их је окупљао. Има још једна ствар која је јако важна – Никола Караклајић, Мика Антић, Душко Радовић, Душко Трифуновић, Арсен Дедић – нико од њих није био љубоморан на туђи таленат! У једној малој средини кад се појави таленат – то је празник за ту културу. Ми, нажалост, живимо у условима у којима нема простора и средстава да се ти таленти гаје. Нама фале уредници у сваком сегменту културе, фале ауторитети који имају критеријум! Да кажу: „Ова песма, ова књига, ова поезија овог момента је важна.”

У првом тексту за „Блиц” описали сте вашу имагинарну секту, а један од услова за чланство би, између осталог, било поседовање минимум двадесет плоча и књига. Зашто су плоче битне за наш „правилни развој”?

Ми смо знали за једног политичара, али смо знали за све групе и све певаче. Та ствар је била важна. Она је временом изгубила своју социјалну и бунтовничку димензију, али постала је права уметност. Ми смо живели у времену када је то била потцењивана вредност. Неко је потцењивано морао да уведе у поштовано. Песме које су остале да живе нису глупости. Те песме су биле писмене. Упоредите прве албуме „Битлса” и „Стонса” и прве албуме „Бијелог дугмета”, „Рибље чорбе”, Бајаге, „Азре”, „Забрањеног пушења”, Балашевића... па ћете схватити о чему говорим.

Како је рокенрол на овим просторима преносио, како сте једном приликом рекли, „ланац доброте”?

Није могла музика у Југославији да успева без разумевања Београда и Загреба. Ми смо радили две велике акције – „Поздрав из Загреба” и „Поздрав из Београда” 1981, и онда „Боље вас нашли” 1985, где сам двадесет четири групе водио из Београда у Загреб. А онда смо имали „Скопље, волимо те” – двадесет једну групу смо водили. Правили смо Бум фестивале у Љубљани, Загребу, Београду и у Новом Саду. Сарајево је било по страни, али је имало ту предност што је могло и у Загребу и у Београду да дели своје вредности. Музика је била сфера за прављење пријатељстава за остатак живота. Ја сам ко клинац мислио да ћу успети у животу ако једанпут направим интервју с Арсеном Дедићем. А онда ме је он звао и питао да ли бих ја написао каталог поводом педесет година његове каријере. Тај пут од обожаваоца до пријатеља, то је нешто на шта сте поносни.

С обзиром на пријатељства, али и бројне губитке, да ли вам је било посебно тешко да пишете неке текстове?

Шта мислите како сам се осећао кад сам писао говор за сахрану Милану Младеновићу, Влади Дивљану? Није то лако. Није лако ни кад одеш у Сплит па са својим другом Ћором направиш интервју који овде објаве на две стране, а онда ме зову и кажу: „Ти си издајица, с оним усташом разговараш” – са Оливером Драгојевићем. Али ја се нисам одрекао мог друга ни у годинама мржње. Никога се нисам у животу одрекао. Јер, свако од њих је носио нешто што мени данас значи. Без њих бих био емотивна сиротиња. Е, то је то што не може да се прода.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

(T)ko mnogo daje, mnogo prima
Peca Popović je jedini živi Beograđanin koji ima pravo da hoda sredinom beogradskih ulica. A sad se vi zapitajte zašto, pa sami odgovorite.
Aca
Politika (bratstva i jedinstva) je stvarala "prijateljstva" a muzika je prelazila tako otvorene granice.
Mile
Zašećereno kao kič.
Филип
Пецо легендо. Памтимо те из бивше сарајевске Слоге и дана из Времена Ружа. Јутро ће промијенити све.
Pavle Jovićić
Hvala dobri čoveče!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.