Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли повећање минималца носи скривену опасност

Ако се уз то повећа и неопорезиви део личног дохотка, за толико ће бити закинут буџет државе, а новац ће фактички бити поклоњен послодавцима, док остали неће имати користи, објашњава проф. Љубодраг Савић
(Фото Н. Марјановић)

Цео терет повећања минималца, које ће бити између 12 и 14 одсто, држава ће преузети на себе, кроз смањење пореза и доприноса, али и повећање неопорезивог дела зараде. Тиме неће бити угрожена макроекономска и фискална стабилност у Србији, уверена је премијерка Ана Брнабић, а држава ће наставити да смањујемо дефицит и јавни дуг. Повећање минималне зараде најављено је од 1. јануара 2023. године, када би требало да буде око 40.000 динара, а на ту тему тек ће бити организовани разговори са синдикатима и послодавцима.

Да грађани не треба да очекују превише од најављеног повећања минималца, сматра Љубодраг Савић, професор са Економског факултета у Београду, а идеју државе не види као дарежљиву, већ као предлог са скривеном опасношћу.

– Повећање минималца ће се десити за неколико месеци, а ми се већ сада суочавамо с галопирајућом инфлацијом која ће се тешко обуздати. Ништа није извесно, једино што може да се прогнозира јесте да ће цене ићи горе, али колико, нико не може да зна. Уз то, најаве да би уз повећање висине минималца истовремено могло да дође и до повећања неопорезивог дела зараде апсолутно немају смисла. Држава каже да ће тај терет преузети на себе. Па, не даје нам толики новац нека друга држава. Ако се повећа неопорезиви део личног дохотка, за толико ће бити закинут буџет државе – објашњава проф. Савић и додаје да ће тај новац фактички бити поклоњен  послодавцима, са објашњењем да ће они дати радницима веће плате и запослити више људи.

– Неће – уверен је професор, подсећајући да недостајући део буџета мора да се покрије на неки други начин, и то тако што ће се оптеретити остали грађани. Плаћаћемо неке друге намета, а ако ни то не буде довољно, буџет ће отићи у минус, а то ће се надокнађивати задуживањем на домаћем и страном тржишту. Дакле, помоћи ћемо послодавцима, а осталима не.

– Ја протестујем против тога. Тражим да нам неко из владе не пресипа причу из шупљег у празно. Тиме се заправо генерише моћ државе, а ја као грађанин не желим да живим у таквој држави. Треба да се направе транспарентна правила у којима свако мора да плати своје и да буде и социјално и законски одговоран за оно што му припада – изричит је проф. Савић.

Свугде у Европи минимална зарада привремена је мера која траје одређени рок, махом је и неопорезива. Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, подсећа да је код нас минималац тек нешто мање опорезован од осталих зарада.

– Држава нам стално нешто обећава на ту тему, а суштински нам недостају реформе. Било би много боље да у овој кризи држава омогући да систем функционише нормално и да уведе прогресивне стопе опорезивања. Овако се стално представља као спасилац, бавећи се великим најавама око повећања минималне зараде, а на губитку су увек мале фирме – уверен је Рајић, додајући да су приходи државе скочили повећањем цена, а тај точак инфлације који се завртео помогао је држави да смањи дефицит.

– И сад она увећава бруто износ минималца. Ипак, та компензација на минималној заради неће бити довољна јер фирме у исто време имају пад прихода, спорије наплаћују своја потраживања, чак и од државе, јавног сектора и предузећа – подсећа он.

Према његовом мишљењу, највећи проблем је то што је држава у претходних пет година подизала минималну зараду четири пута брже него што је растао БДП и платежна способност фирми. То је за читав низ малих бизниса био велики удар, додаје Рајић, иако је држава понешто у тој причи амортизовала скидањем од два до три одсто пореза на оптерећење зарада.

– Ипак, не треба заборавити да смо паралелно имали и ковид 19 и да су фирме морале да отплаћују на кредит порезе и доприносе у периоду када нису радиле. То заправо и сад траје, па стога могу да кажем да све што је држава урадила у смислу минималних растерећења привреде није се ни осетило – објашњава Рајић и поставља питање колико ће Србија моћи дуго да променом девизних резерви кредитира плаћање скупих енергената. Ако се тако настави, биће угрожено и стабилно пословање фирми у Србији, па тада ни ова помоћ око минималца неће пуно значити.

– Зато држава мора да уравнотежи порески систем, а то значи да се порези убирају тамо где заиста има прихода, а да се порески чекић смањи према малим фирмама где се види пад прихода – уверен је Рајић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Više puta sam pisao da nije problem visina minimalca nego odnos izmežu plata ! Dokle god neko prima 10 puta veću platu od minimalca i to iz budžeta NEMA socijalne pravde . Nema ni napretka dok je za isti rad plata iz budžeta makar za dinar veća nego kod 'privatnika' koji pune budžet !
Powerslave
Jeste problem nizak nivo minimalne zarade, ali niko, niko ne spominje iplatu dela zarada na crno! Poslodavac krade državu, ne plaća porez na ceo iznos zarade i krade radnicima od buduće penzije. Meni je plata 600 €, bio minimalac 20 ili 30 ili 40 hiljada. Tu je glavni problem za punjenje budžeta.
Drma li
Ovo pokrece spiralu inflacije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.