Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нове личне карте нечитљиве

„Челик” у акцији (Фотодокументација „Политике”)

Грађани Србије који су, после дугог чекања у реду пред шалтерима полицијских станица, коначно добили нову биометријску личну карту са чипом непријатно су изненађени сазнањем да им модерна технологија није олакшала, већ, напротив, отежала свакодневне формалности. Наиме, да би се биометријске личне карте могле употребити у банци, пошти или општини неопходно је да њихови службеници имају електронски читач са програмом који су у МУП-у назвали „челик” –ч(итач) ел(ектронске) ли(чне) к(арте).

Без читача нова лична карта је неупотребљива, будући да на њој нису словима и бројевима исписани уобичајени лични подаци, већ су само похрањени у чипу. Самим тим немогуће је приложити копију личне карте са видљивим подацима (као што је, на пример, адреса), што је уобичајен административни захтев, рецимо, за повластицу ГСП-а, добијање индекса, пореску пријаву, кредит, судске овере...

Пре два дана МУП Србије се огласио саопштењем у коме је ова институција упутила позив министарствима здравља, рада и социјалне политике, као и органима државне управе и локалне самоуправе да „набаве читаче електронских чипованих личних карата”. Међутим, у министарствима здравља, рада и социјалне политике јуче није било могуће доћи до информације о набавци електронских читача. Редакцији „Политике” јуче у телефонској анкети није пошло за руком да пронађе ниједну установу или фирму која користи поменуте читаче.

Према незваничним информацијама, Комерцијална банка је у понедељак набавила читаче нових личних карата и проследила их филијалама, али још нису почели да их користе. Чак ни државно предузеће ЈП ПТТ „Србија” их нема на шалтерима, па модерна лична карта са чипом неће бити од користи у, на пример, Главној пошти у Таковској улици у Београду.

У Новом Београду, највећој општини у Србији, кажу да су пре „неколико дана” добили информацију од МУП-а о електроници која се мора увести. Међутим, сада је неопходно спровести транспарентан процес јавне набавке.

– До сада нисмо имали већих проблема, јер, судећи по искуству наших шалтерских службеника, у општину није долазило много грађана са електронском личном картом са чипом. Док се не уведу читачи, а трудићемо се да то буде што пре, грађани који имају такве личне карте морају из полицијске управе у Љермонтовљевој улици донети пријаву пребивалишта да би завршили своје послове у нашој општини. Они који имају нове личне карте без чипа, односно са исписаним подацима на картици, или старе личне карте, послове завршавају као и до сада – каже за „Политику” Милош Хетлеровић, помоћник председника општине Нови Београд.

У МУП-у Србије јуче нису желели да детаљније коментаришу овај проблем са биометријским личним картама, али је у писаном одговору на питања „Политике” наведено да заинтересовани за очитавање личних карата све информације могу наћи на веб-сајту МУП-а.

„Упоредо са почетком издавања нових биометријских личних карата на сајту МУП-а www.mup.sr.gov.yu постављена је апликација ’читач електронске личне карте’ са упутством за инсталацију и коришћење исте, коју могу преузети сви заинтересовани субјекти, превасходно правна лица којима је у пословању неопходна идентификација грађана. Наведеном апликацијом је уз читаче картица омогућено очитавање свих јавно доступних података о грађанину (име, презиме, очево име, адреса, ЈМБГ, рок важења, слика) који су садржани у личној карти са чипом. Грађани су се обраћали службеницима МУП-а у вези са учитавањем података са личне карте у којој је уграђен чип, при чему су добијали информације да правни субјекти, којима је потребан податак о адреси лица које се појављује у поступку пред тим субјектом, могу очитати податак о адреси на горе поменути начин”, наведено је у допису МУП-а Србије „Политици”.

На сајту МУП-а могу се пронаћи подаци о апликацији „челик” која би, како је наведено, требало да ради са свим читачима смарт картица који се могу купити код продаваца рачунарске опреме. Подаци са личне карте се аутоматски очитавају када се правилно убаце у читач, на већини уређаја картица се убацује положена, са чипом нагоре.

Ђакон Оливер Суботић, по образовању информатичар и учесник бројних трибина на тему биометрије, каже да није изненађен проблемима са новим личним картама, јер је овај процес „концептуално погрешно вођен”. Србија је прво купила електронску опрему, затим је донесена законска регулатива, а о електронским читачима почело је да се говори након што су се нове личне карте нашле у рукама грађана. Јавне расправе, пре него што се кренуло у тај процес, није било.

– У земљама које су увеле биометрију, узимање таквих података је ствар личног избора. Увек постоји алтернатива, односно избор личних докумената без биометријских података. У Србији, а једини смо такав пример у свету, па би се ова пракса могла назвати „српски пример”, обавезно је узимање биометријских података од свих грађана, а ствар избора је – чип. Читачи електронских карата нису скупа технологија, али мислим да би било боље да су и на личним картама са чипом словима исписани основни подаци, па би грађани могли да заврше своје послове и тамо где нема читача – сматра Суботић.

Према званичним подацима, до сада је поднето више од 110.000 захтева за издавање биометријске личне карте, од чега је више од две трећине грађана тражило документ са чипом. Приметно је да се повећава проценат оних који не желе чип.

– У почетку је била навала „чип ентузијаста”, процењујем да ће на крају процеса замене личних карата однос бити 60 према 40 одсто у корист личних карата са чипом јер су јевтиније – у случају промене адресе нема нових захтева и такса, подаци се мењају само у чипу. Мислим да ће, не само због личних уверења, већ и актуелних проблема у употреби, спласти интересовање за личне карте са чипом – каже Суботић.

Старе личне карте, у облику књижице, још се издају грађанима и важе до 27. јула 2011. године. Чувајте их, поштедите себе чекања у редовима или проблема са чипом и електронским читачима.

Коментари38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.