Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лична карта младих у Србији – мучи их мањак новца, посла и перспективе

(Фото А. Васиљевић)

Живи с родитељима и студира, а ако је дипломирао – чека посао већ три године. Дан и ноћ проводи на интернету, а информише се путем друштвених мрежа. Заинтересован је за теме из области криминала и заштите животне средине, али не излази на изборе и радије потписује петиције и протестује онлајн. Противи се вакцинацији, познаје неког ко је био сексуално злостављан на факултету, ретко волонтира.

Овако би укратко изгледао портрет младе особе у Србији, судећи према извештају за 2021. годину, који је урадио Београдски центар за људска права, уз подршку Тима Уједињених нација за људска права.

Један од најважнијих налаза јесте да су млади у нашој земљи старосна група која је највише изложена сиромаштву. У овом најновијем извештају упозорава се да чак две трећине млађих од 35 година имају тешкоће у састављању краја с крајем јер су им приходи нестабилни и неадекватни, због чега већина живи с родитељима. Просечне зараде младих од 15 до 29 година су 16 одсто мање од општег просека, због чега већина радно ангажоване омладине нема могућност за достојанствен рад. Осим тога, младе особе не остварују читав низ права из области радног права – од права на ограничено радно време, преко права на зараду и накнаду зараде, минималну зараду, до права на плаћено одсуство, годишњи одмор, прековремени рад и боловање.

Како је приликом представљања извештаја навео Горан Сандић, један од његових аутора, младима који су током 2021. године настојали да се запосле ускраћена су права на правичне и повољне услове рада, као и право на правичну зараду и синдикална права, а учесницима ових програма било је ускраћено и социјално осигурање, док је здравствено осигурање било ограниченог капацитета, рецимо, у случају повреде на раду. Како је нагласио Сандић, забрињава и отворен простор за радну експлоатацију младих и неусклађеност правног оквира за волонтирање с међународним стандардима.

– Нигде не постоје ни свеобухватни подаци о волонтерима и волонтеркама у Србији, њиховој старости и полу, броју волонтерских сати или новчаној вредности волонтерског рада. Утисак је да се волонтирање и даље не схвата као друштвена вредност и облик грађанског учешћа, већ као неплаћени рад и да не постоји оквир који би омогућио да се волонтерско искуство адекватно призна и вреднује, што додатно дестимулише младе – истакао је Сандић.

А према подацима који јесу познати, према Светском индексу давања за 2021. годину, Србија се налази на 113. месту од 114 земаља по учешћу у волонтирању. У истраживању Кровне организације младих Србије, 80 одсто младих изјавило је да никада није волонтирало, а само 20 процената да је некада волонтирало или да тренутно волонтира.

У извештају се наводи и да због нередовних зарада и ниских примања многим младим особама нису доступне здравствене установе, а посебно им није довољно приступачно лечење у области менталног здравља. Наиме, Србија има само пет центара за ментално здравље, а у целој земљи ради свега 47 специјалиста дечје и адолесцентске психијатрије. Ако се има на уму да једна психотерапијска сеанса у просеку кошта између 20 и 50 евра, јасно је због чега је брига о менталном здрављу недоступна младима који у просеку зарађују између 35.000 и 50.000 динара.

С обзиром на то да подаци говоре да око 49 одсто младих чине жене, у овогодишњем извештају први пут су посебно анализирани положај младих жена у друштву и њихово право на репродуктивно здравље, информисање и образовање. Аутори овог извештаја подсећају да су многе жене прошле године у јавности поделиле своја искуства о акушерском насиљу, али и бројне иницијативе за борбу против физичког и психичког насиља. Сада се мора ићи корак даље, а тужилаштво мора да провери оптужбе и наводе како исповести жена и девојака које су преживеле насиље не би остале само запис на друштвеним мрежама.

У извештају се такође наводи да је учествовање младих у активностима у вези са заштитом животне средине, упркос повећаном интересовању, остало на ниском нивоу.

„Иако су млади евидентно заинтересовани за заштиту животне средине, подаци показују да је проценат младих који сматрају да су добро информисани о проблемима који се тичу животне средине око десет одсто, сличан је и проценат оних који су учествовали у акцијама волонтирања у локалној заједници”, навео је Огњан Пантић, аутор извештаја који се бавио темом права на здраву животну средину.

Иако су млади најчешће били искључени из процеса доношења одлука у вези са животном средином током 2021. године, они су прибегавали ванинституционалним средствима борбе за њену заштиту, што указује на то да препознају значај здраве животне средине по здравље и благостање човека, закључује се у овогодишњем извештају.

Извештај о људским правима младих у Републици Србији у 2021. години на 282 стране детаљно обрађује 12 права, четири посебне теме и четири теме које се односе на заштиту и остваривање права појединих осетљивих група младих. У изради извештаја коришћени су подаци и информације из различитих извештаја надлежних институција, министарстава, организација младих и за младе, као и независних институција. Организовани су и разговори с представницама релевантних актера који су важни за одређене процесе или остваривање људских права младих, истиче Горан Сандић. Такође су искоришћени доступни механизми попут захтева за приступ информацијама од јавног значаја, а чула су се и искуства више од 100 младих широм Србије.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pavle T.
Vecini internet sluzi da mogu da neograniceno bleje i dopisuju se ko zna s kime. Umesto da ga koristi da nesto pametno nauci, nedobog neki trazeni programski jezik. Lakse se nadje posao...
Bosko Vukov
Hocu odmah i hocu sve, kako je lepo biti mlad.
Бане
Не, за већину би пре важило: "Нећу ни шта ја хоћу, али да буде одмах, како је лепо бити млад".
Ivan
Muči ih nepotizam, stranačko zapošljavanje, koruptivni sistem, institucionalizovana krađa, palanački mentalitet i isplivavanje društvenog i kulturnog taloga na površinu. Poslednjih 40 godina sa koca i konopca, skorojevićka marva sistematski uništava i rasteruje sve što vredi u ovoj Srbiji. To je problem. Ne instagram i telefoni.
ММ
У циљу побољшања друштвеног положаја младе генерације требало би проширити поља и могућности њиховог запошљавања и образовања. Поред тога, из образовања, културе, здравства и социјалне заштите требло би уклонити логику профита. У области економије, побољшању друштвеног положаја младих и остваривању права из радног односа допринело би и ширење поља индустријске демократије у предузећима.
Боривоје Банковић
Женско дете се запослило на последњој години студија и сместа се иселило кад је дипломирало. Ради на том месту већ седам година. Млађи брат јој је мање амбициозан па је играо Воркрафт још годину дана након завршеног факултета док га нисмо скинули с буџета. Запослио се и живео је још три године након тога код нас. Сад му девојка кува, пере и пегла на моју и радост његове мајке. Јесте, тешко је. Нема квалитетних послова, али нису ни сва деца иста, а према многима су родитељи сувише попустљиви.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.