Лична карта младих у Србији – мучи их мањак новца, посла и перспективе

Живи с родитељима и студира, а ако је дипломирао – чека посао већ три године. Дан и ноћ проводи на интернету, а информише се путем друштвених мрежа. Заинтересован је за теме из области криминала и заштите животне средине, али не излази на изборе и радије потписује петиције и протестује онлајн. Противи се вакцинацији, познаје неког ко је био сексуално злостављан на факултету, ретко волонтира.

Овако би укратко изгледао портрет младе особе у Србији, судећи према извештају за 2021. годину, који је урадио Београдски центар за људска права, уз подршку Тима Уједињених нација за људска права.

Један од најважнијих налаза јесте да су млади у нашој земљи старосна група која је највише изложена сиромаштву. У овом најновијем извештају упозорава се да чак две трећине млађих од 35 година имају тешкоће у састављању краја с крајем јер су им приходи нестабилни и неадекватни, због чега већина живи с родитељима. Просечне зараде младих од 15 до 29 година су 16 одсто мање од општег просека, због чега већина радно ангажоване омладине нема могућност за достојанствен рад. Осим тога, младе особе не остварују читав низ права из области радног права – од права на ограничено радно време, преко права на зараду и накнаду зараде, минималну зараду, до права на плаћено одсуство, годишњи одмор, прековремени рад и боловање.

Како је приликом представљања извештаја навео Горан Сандић, један од његових аутора, младима који су током 2021. године настојали да се запосле ускраћена су права на правичне и повољне услове рада, као и право на правичну зараду и синдикална права, а учесницима ових програма било је ускраћено и социјално осигурање, док је здравствено осигурање било ограниченог капацитета, рецимо, у случају повреде на раду. Како је нагласио Сандић, забрињава и отворен простор за радну експлоатацију младих и неусклађеност правног оквира за волонтирање с међународним стандардима.

– Нигде не постоје ни свеобухватни подаци о волонтерима и волонтеркама у Србији, њиховој старости и полу, броју волонтерских сати или новчаној вредности волонтерског рада. Утисак је да се волонтирање и даље не схвата као друштвена вредност и облик грађанског учешћа, већ као неплаћени рад и да не постоји оквир који би омогућио да се волонтерско искуство адекватно призна и вреднује, што додатно дестимулише младе – истакао је Сандић.

А према подацима који јесу познати, према Светском индексу давања за 2021. годину, Србија се налази на 113. месту од 114 земаља по учешћу у волонтирању. У истраживању Кровне организације младих Србије, 80 одсто младих изјавило је да никада није волонтирало, а само 20 процената да је некада волонтирало или да тренутно волонтира.

У извештају се наводи и да због нередовних зарада и ниских примања многим младим особама нису доступне здравствене установе, а посебно им није довољно приступачно лечење у области менталног здравља. Наиме, Србија има само пет центара за ментално здравље, а у целој земљи ради свега 47 специјалиста дечје и адолесцентске психијатрије. Ако се има на уму да једна психотерапијска сеанса у просеку кошта између 20 и 50 евра, јасно је због чега је брига о менталном здрављу недоступна младима који у просеку зарађују између 35.000 и 50.000 динара.

С обзиром на то да подаци говоре да око 49 одсто младих чине жене, у овогодишњем извештају први пут су посебно анализирани положај младих жена у друштву и њихово право на репродуктивно здравље, информисање и образовање. Аутори овог извештаја подсећају да су многе жене прошле године у јавности поделиле своја искуства о акушерском насиљу, али и бројне иницијативе за борбу против физичког и психичког насиља. Сада се мора ићи корак даље, а тужилаштво мора да провери оптужбе и наводе како исповести жена и девојака које су преживеле насиље не би остале само запис на друштвеним мрежама.

У извештају се такође наводи да је учествовање младих у активностима у вези са заштитом животне средине, упркос повећаном интересовању, остало на ниском нивоу.

„Иако су млади евидентно заинтересовани за заштиту животне средине, подаци показују да је проценат младих који сматрају да су добро информисани о проблемима који се тичу животне средине око десет одсто, сличан је и проценат оних који су учествовали у акцијама волонтирања у локалној заједници”, навео је Огњан Пантић, аутор извештаја који се бавио темом права на здраву животну средину.

Иако су млади најчешће били искључени из процеса доношења одлука у вези са животном средином током 2021. године, они су прибегавали ванинституционалним средствима борбе за њену заштиту, што указује на то да препознају значај здраве животне средине по здравље и благостање човека, закључује се у овогодишњем извештају.

Извештај о људским правима младих у Републици Србији у 2021. години на 282 стране детаљно обрађује 12 права, четири посебне теме и четири теме које се односе на заштиту и остваривање права појединих осетљивих група младих. У изради извештаја коришћени су подаци и информације из различитих извештаја надлежних институција, министарстава, организација младих и за младе, као и независних институција. Организовани су и разговори с представницама релевантних актера који су важни за одређене процесе или остваривање људских права младих, истиче Горан Сандић. Такође су искоришћени доступни механизми попут захтева за приступ информацијама од јавног значаја, а чула су се и искуства више од 100 младих широм Србије.