Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тамбурашка музика – лична карта Војводине

Уписом у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, почела је институционална заштита ове музичке традиције на нашим просторима
Тамбурашки оркестар сомборске Српске учитељске школе почетком 20. века (Фото сајт Равноплов)

Нови Сад – Чувени уредник Радија Нови Сад Богомир Мијатовић Богица, који је својим поп-рок емисијама обликовао музички укус читавих генерација, једном приликом је за припрему војвођанског новогодишњег ТВ програма позвао, како каже, његове рокере: Рамба, Нелета Карајлића, Милића Вукашиновића, Бајагу, Цукића и друге, да певају своје песме у аранжману тамбурашких музичара из Радија Нови Сад.

„Они су толико уживали, били су одушевљени. И рокери воле тамбуру и тамбурицу”, испричао је на промоцији књиге „Тамбурашке приче из давнина” Зорана Кнежева, новосадског хроничара и публицисте.

Због Рамба с тамбурашима, после је музичког уредника звао редитељ и глумац Драган Бјелогрлић да би му ту песму дао за једну епизоду серије „Вратиће се роде”. Сећа се и да је Неле Карајлић с тамбурашима снимао спот „Жени нам се Вукота” у кафани „Код Џоа”.

„Неле је био у трансу, снимајући спот на плејбек. Дакле, тамбурашка музика мора да остане на овим просторима јер је то наша лична карта. Ја сам рокер, али у Војводини рокенрол не представља ништа. Балашевић представља ’нешто’, тамбура, Бане Гарави, такође Звонко Богдан...”, каже Мијатовић.

Тамбураши и тамбурашка пракса уписани су прошле године у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, на иницијативу етнолошког одељења Музеја Војводине у Новом Саду. То значи, по речима кустоса етнолога овог музеја Александра Антуновића, почетак институционалне заштите ове традиције с наших простора, као и тежњу за упис на светску листу Унеска. У оба случаја је потребно доказати, објашњава, да је тај елеменат жив.

„Прилично је жив, али да бисмо имали увид у то шта је тамбурашка традиција данас, морамо да знамо и шта је тамбурашка традиција била”, казао је Антуновић и додао да је у том смислу књига Зорана Кнежева истинска ризница.

У њој је прикупљено готово 1.300 фотографија, уз приче о чувеним тамбурашима Војводине, причама из Баната, Бачке, Срема, о томе како су неке песме настале, о новосадској сцени, улози ове музике за радио и ТВ, ромским музичарима, буњевачким и другима, као и онима из Хрватске, Црне Горе, БиХ, Мађарске, Румуније и Америке...

„Овде је и фасцинантна личност Драгише Недовића, који је написао 800 песама, а међу њима једну, ’Плућа су ми болна’, која је била забрањена јер је била јако тужна, кад је човек сазнао да болује од туберкулозе. Зоран нам износи и податак да је на стихове Јове Змаја компоновано 150 музичких композиција, на Ђуру Јакића – 90, на Бранка Радичевића – 50”, само су неки детаљи на које указује директор Завода за заштиту споменика културе Новог Сада Синиша Јокић.

Није свака тамбура, истичу познаваоци овог нематеријалног културног наслеђа, тамбурашка пракса. Њу одређује постојање шест-седам тамбурашких инструмената, обухвата разне жанрове, преноси праксу на друге генерације... Те елементе баштини Центар за тамбурашку музику из Новог Сада. Руководилац центра Зоран Бугарски Брица сећа се да су се пре могли и у кафанама чути прави тамбурашки оркестри, не само новосадски, али тога више нема.

„Долазили су из Суботице, Дероња, Оџака, Силбаша... Многе генерације их памте, али то данас омладина нема прилику да чује. Имамо неколико ресторана где свирају јако добри тамбураши, али то је све више турбо-фолк. Ја то зовем ружичаста, весела музика. Противник сам тога јер сматрам да то уништава душу тамбуре”, каже Бугарски.

Данас се у кафанама и ресторанима, како то каже аутор књиге Зоран Кнежев, свира оно што млади траже, а кад песма стигне, поглед очас склизне с тамбуре на – телефон.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.