Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кадровске битке у Влади Црне Горе и око ње

До сада је државни апарат сматран за „гломазан”, а сада се запошљава 661 службеник
Влада Црне Горе (Фото Н. Ђурић)

Од нашег дописника

Подгорица – Скоро све владе у протеклих тридесетак година саопштавале су да је државни апарат веома гломазан и да је неопходно у органима извршне власти смањити број запослених бар за 30 одсто. Уместо тога, из владе Дритана Абазовића стигла је вест да његов кабинет у току ове године планира запошљавање 661 државног службеника, односно намештеника, од чега 327 на неодређено и 334 на одређено време.

У информацији о примени института кадровског планирања, коју је усвојила влада, наведено је да ће у Управи прихода и царина бити чак 152 новозапослена службеника, од којих 47 на неодређено, а 105 на одређено време. Управа за инспекцијске послове планира да запосли 122 радника, од којих 117 на одређено, а четири на неодређено време. Министарству финансија потребно је 85 радника, од којих на неодређено 57, а 28 на одређено, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде примиће их 58, Министарство спољних послова, које је иначе „крцато” нераспоређеним и „умировљеним” дипломатама, добиће још 43 службеника, од којих 25 на неодређено време...

У владином документу констатовано је да је на основу кадровског плана обавезно доношење нових аката о унутрашњој организацији и систематизацији за 18 министарстава. Нова влада, у односу на претходну, има неколико нових министарстава, па је, према образложењу, потребно „омогућити попуњавање упражњених радних места у новоформираним органима”.

Нова влада верује да новим системом запошљавања омогућава да се одмах након доношења кадровског плана „започне реализација потребних запошљавања и избегне ситуација да одређени број лица буде у в. д. статусу дуже од законом утврђеног”.

И док Влада Црне Горе најављује нова запошљавања, која су се појавила као потреба услед интензивирања обавеза из агенде о приступању ЕУ, у току су кадровски обрачуни између кадрова бивше владе Здравка Кривокапића и наследнице Дритана Абазовића.

Повратком из опозиције на позицију власти Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића и Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића кадровска политика се усложњава њиховим захтевима да поново, осим најзначајнијих министарстава која су запосели, добију и места на челу најзначајнијих јавних предузећа.

ДПС у замену за подршку мањинској влади тражи кључна места у предузећима и установама, али и више од 30 одсто места „по дубини”.

Ђукановићева партија инсистира да добије Инвестиционо-развојни фонд и Електропривреду, Железнички саобраћај у Црној Гори, као и Аеродроме Црне Горе. Њиховим вишедеценијским коалиционим колегама из Бошњачке странке (БС), припашће фотеља извршног директора „Монтепута”, а у њу ће сести професор филозофије из Бијелог Поља Јасмин Ћоровић (потпредседник БС). Овој партији је припао и Железнички превоз, а инсистирају да добију и чланове борда директора у Црногорском електропреносном систему и Аеродромима Црне Горе.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.