Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЛИЧНА КАРТА МЛАДИХ У СРБИЈИ

Злоупотребе рада преко студентских и омладинских задруга

Половина младих налази се на евиденцији Националне службе за запошљавање дуже од годину дана, а трећина дуже од две године

У 2021. години усвојена је Стратегија запошљавања за период до 2026. године, као и пратећи Акциони план (АП) за период од 2021. до 2023. године. Млади су у стратегији препознати као лица која се теже запошљавају, при чему се у анализи њиховог положаја на тржишту рада констатују проблеми ниске стопе запослености и високе стопе незапослености, високе стопе неформалне запослености, високог учешћа младих који нису запослени, нити су у образовању или обуци, дуга транзиција из образовања на тржиште рада (посебно младих у руралним срединама и оних без квалификација), несигурна запосленост, изражене родне неједнакости и велики број младих који желе да оду из земље. Међу незапосленим особама с инвалидитетом је 11,6 одсто, а међу незапосленима ромске националне мањине 28,3 процента младих. Половина младих налази се на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) дуже од годину дана, а трећина дуже од две године.

Упркос оцени младих да су незапосленост и економски проблеми највећи изазови с којима се суочавају, у приоритетним темама у радном у нацрту Националне стратегије за младе од 2022. до 2030. године ова област није издвојена, већ се запошљавање нашло у теми 4 – Лични развој, што имплицира да је (не)запосленост индивидуални, а не друштвени проблем.

Такође, иако се указује на проблем злоупотребе рада преко студентских и омладинских задруга, чиме се доводе у питање радна и социјална права оних који су у њих укључени, стратегија и АП не баве се решавањем овог проблема. У пракси се бележи низ злоупотреба приликом радног ангажовања преко студентских и омладинских задруга и ангажовање младих на непримереним пословима и под условима који не одговарају стандардима достојанственог рада. Задруге су у власништву једног или више лица и служе искључиво стицању профита путем посредовања у радном ангажовању. Не постоји никаква могућност радноправне заштите младих када се не поштују уговорени услови рада, већ је у том случају једини облик заштите – судска заштита, констатују аутори извештаја.

Запосленост младих у прва три квартала 2021. године бележи раст у односу на 2020. годину. Две петине младих било је запослено у трећем кварталу 2021, уз значајне разлике по полу – посао је имала половина мушкараца и свега трећина жена. Број запослених младих у трећем кварталу 2021. године повећан је у односу на исти квартал претходне године за 12,7 одсто. До побољшања индикатора запослености у трећем кварталу у односу на исти квартал претходне године дошло је науштрб квалитета – дошло је до раста броја привремено запослених радника (за 32 одсто) и помажућих чланова домаћинства (за 62 процента). У 2021. години долази до знатног раста привремене запослености, нарочито у старосној групи од 15 до 24 године – 61,8 одсто радника имало је уговоре ограниченог трајања, што је пораст од 9,9 процентних поена у односу на исти квартал претходне године.

Учешће младих који имају стабилно запослење, односно раде с уговором на неодређено време, било је најниже у трећем кварталу 2021. године и износило је 42,8 одсто укупног броја запослених.

Највиша стопа незапослености младих забележена је у првом кварталу 2021. године, када је свака четврта млада особа старости од 15 до 29 година била незапослена. Стопа незапослености у трећем кварталу 2021. године смањена је за 2,7 процентних поена у односу на исти период претходне године. У односу на укупан број младих на евиденцији у 2021. години, сталан посао добило је 7,6 одсто.

Према Истраживању о структури зарада, које се спроводи сваке четири године, просечне зараде младих старости од 15 до 29 година за 16 одсто су мање од општег просека. Најновији подаци о зарадама доступни за различите старосне групе потичу из септембра 2020. године. Просечне зараде младих у три старосне групе (15–19, 20–24 и 25–29 година) ниже су од просека зарада свих запослених за 36,5, потом за 25,4 и 7,2 одсто. Највећи број младих концентрисан је у доњем делу дистрибуције зарада – зараде до 35.000 динара примило је више од половине младих старости 15–19 година, више од две петине младих старости 20–24 године и трећина оних старости 25–29 година.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vuk
A kakava je tek zloupotreba mladih koji rade kao priprvnici po godinu dana za dzabe, a tek onih koji volontiraju, tesko je i zamisliti. Zamislite mlad covek radi sve poslove kao zaposleni odnosno one koje bi trebalo da radi mentor njegov? A volonteri nemaju ni mentora, a rade sve sto im se kaze. I sve za dzabaka. Firme zaposljavaju volontere mnogo, zatim pripravnike na ustrb zasnivanja radnog odnosa, jer ih nista ne kostaju. Ama bas nista!
Predrag
Zloupotreba preko omladinskih zadruga je problem godinama-decenijama. Vlasnici ih prijavljuju preko zadruga da ne bi morali da plaćaju pune doprinose. Inspekcije ne dovoljno zainteresovane kao i sama vlast, a ti vlasnici kradu od države pare i naravno od samih radnika jer ih drže godinama preko omladinske.Generalno ogroman propust uprave na svim nivoima države

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.