Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век од рођења новинара и дипломате Здравка Печара (1922–1993)

Здравко Печар у Абу Симбелу 1956. (Фото: Википедија/Здравко Печар)

Ове године обележава се стогодишњица рођења истакнутог југословенског новинара и дипломате Здравка Печара, оснивача Музеја афричке уметности, који је управо и настао из вредне уметничке колекције предмета Здравка Печара и његове супруге Веде Загорац.

Здравко Печар је био изузетна личност југословенске културе, а његов животни пут био је и више него узбудљив. Велики део свог живота провео је у Африци, што као новинар, што као дипломата, у аманет нам оставивши вредну колекцију уметничких предмета и личну фото-архиву, које је завештао данашњем Музеју афричке уметности.

Рођен је у Чаковцу 1922. године. Почетком Другог светског рата приступио је НОБ-у. Већ у том периоду почиње да се бави новинарством. Каријеру започиње у партизанском листу „Напријед”. Током рата бави се углавном извештавањем из Славоније. Чак је на страни партизана учествовао и у бици за Лудбрег, при чему се нашао међу малобројним преживелима. Године 1943. рањен је код Воћина, у Славонији.

Одмах након рата постаје уредник „Политике”. Дипломирао је историју на Филозофском факултету (1951). Као већ истакнути новинар, био је дописник најзначајнијих дневних листова и новинских агенција, попут Танјуга, „Борбе” и „Политике”. Фокус његовог новинарског рада било је извештавање из Африке и са Блиског истока.

Докторирао је историју 1964. године и радио у Институту за изучавање међународног радничког покрета. Био је полиглота, истакнути новинар и фото-репортер, али и цењени дипломата. Тако је 1967. постављен за амбасадора Југославије у Малију, а 1973. у Гани и околним земљама.

Занимљиво је да је Печар био први директор Радио Југославије и са тог места је 1984. године отишао у пензију.

Његов боравак у Северној Африци, посебно у Египту и Алжиру, за резултат је имао неколико значајних монографија на којима је радио заједно са супругом Ведом Загорац. Књига „Републикански Египат” (1955) уједно је била и прва монографија која се бави Египтом у Југославији. Неколико година касније Печар је допунио ову монографију, након чега је настала и капитална монографија „Египат. Земља – народ – револуција”.

Захваљујући својој позицији, како политичкој, тако и професионалној, Печар је био сведок значајних догађаја на Блиском истоку и у Африци. Тако је имао част да као први страни новинар интервјуише египатског генерала Нагиба и председника Насера. Имао је и ексклузивно право да прати Тита током његове посете Египту 1955. године. Тада је настала његова значајна фото-архива, која се данас чува у Музеју афричке уметности.

Оснивање овог музеја било је заправо пројекат Здравка Печара и Веде Загорац, која је можда и највише заслужна за стварање уметничке институције која ће похранити јединствену уметничку колекцију, односно репрезентативну збирку предмета како би на једном месту била представљена у целини.

Здравко Печар је 1988. године, неколико година пре смрти, изабран за почасног члана Удружења југословенских африканиста, а Музеју афричке уметности оставио је и своју архиву, која представља вредно културно наслеђе, како Београда, тако и Србије.

Новинар и амбасадор Здравко Печар умро је 1993. године у Ровињу.

Био је носилац бројних југословенских и афричких одликовања. Након развода од Веде Загорац оженио се Јасмином Печар с којом је добио ћерку. Дугогодишњим преданим радом, што као новинар, што као дипломата, Печар је оставио дубок траг у културној историји Југославије.

Др Ана Стјеља

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.