Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пропадање Рађевине

Крупањ, некада седиште среза рађевског (Фото: Р. Крстинић)

У горем положају од Рађевине сада је можда само Црна Трава. А Крупањ, као седиште среза рађевског, био је познат по рудницима још из римског доба. У средњем веку Саси су били рудари, а купци су били из Дубровника. Руда олова вађена је у Постењу и Јагодњи. Касније се прешло на антимон, а данас се не копа ништа. Било је и покушаја са цинком, сребром, сумпором, гвожђем, флуором и магнезијумом. Интензиван рад трајао је од 1870. године до неколико деценија после Другог светског рата. Најинтензивније је било у време немачке окупације и копања антимона, радила је и топионица, а сељаци су са Борање довлачили по 30.000 кубика дрва годишње. Међутим, антимон је рударима донео само болест и масовно умирање. Да није било сточарства и шљива које су сушили и заједно са житељима ваљевског краја извозили у Америку, људи овог краја не би имали од чега да живе.

У време комунизма настало је неколико предузећа повезаних са лозничком „Вискозом” па су се и услови живота побољшали. А затим, пропашћу овог привредног гиганта, све је пропало. Познати привредник овог краја Петар Петровић, који је некад водио овдашње највеће дрвопрерађивачко предузеће, пре седам година ми је рекао да Крупањ има само 30 производних радника. Како је годинама водио успешну фирму није било разлога да му не поверујем.

Без обзира на то која је власт била, у овом крају је у последњих век и по изграђено само четири, пет објеката. Најпре је познати задужбинар Никола Спасић из Београда подигао болницу, дар ратницима Рађевине. Затим лист „Политика” дом културе, који је био дар запослених у овој новинско-издавачкој кући у знак сећања на осниваче овог листа браћу Рибникар, који су обојица погинули у Рађевини. Сазидане су и зграде суда и полиције, као и хотел „Борац”.

После поплава 2014. године Република Србија се ангажовала и уз помоћ Европске уније санирала штету, нарочито ону на путевима, и обновила неколико кућа. Тек након тога, захваљујући ангажовању председника републике успостављен је један погон за производњу конфекције, који успешно ради. Уз неколико приватних фирми са по неколико радника на преради дрвета, то је све од индустрије у овом крају.

Јован Јовић,
Бијељина

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.