Пропадање Рађевине

У горем положају од Рађевине сада је можда само Црна Трава. А Крупањ, као седиште среза рађевског, био је познат по рудницима још из римског доба. У средњем веку Саси су били рудари, а купци су били из Дубровника. Руда олова вађена је у Постењу и Јагодњи. Касније се прешло на антимон, а данас се не копа ништа. Било је и покушаја са цинком, сребром, сумпором, гвожђем, флуором и магнезијумом. Интензиван рад трајао је од 1870. године до неколико деценија после Другог светског рата. Најинтензивније је било у време немачке окупације и копања антимона, радила је и топионица, а сељаци су са Борање довлачили по 30.000 кубика дрва годишње. Међутим, антимон је рударима донео само болест и масовно умирање. Да није било сточарства и шљива које су сушили и заједно са житељима ваљевског краја извозили у Америку, људи овог краја не би имали од чега да живе.

У време комунизма настало је неколико предузећа повезаних са лозничком „Вискозом” па су се и услови живота побољшали. А затим, пропашћу овог привредног гиганта, све је пропало. Познати привредник овог краја Петар Петровић, који је некад водио овдашње највеће дрвопрерађивачко предузеће, пре седам година ми је рекао да Крупањ има само 30 производних радника. Како је годинама водио успешну фирму није било разлога да му не поверујем.

Без обзира на то која је власт била, у овом крају је у последњих век и по изграђено само четири, пет објеката. Најпре је познати задужбинар Никола Спасић из Београда подигао болницу, дар ратницима Рађевине. Затим лист „Политика” дом културе, који је био дар запослених у овој новинско-издавачкој кући у знак сећања на осниваче овог листа браћу Рибникар, који су обојица погинули у Рађевини. Сазидане су и зграде суда и полиције, као и хотел „Борац”.

После поплава 2014. године Република Србија се ангажовала и уз помоћ Европске уније санирала штету, нарочито ону на путевима, и обновила неколико кућа. Тек након тога, захваљујући ангажовању председника републике успостављен је један погон за производњу конфекције, који успешно ради. Уз неколико приватних фирми са по неколико радника на преради дрвета, то је све од индустрије у овом крају.

Јован Јовић,
Бијељина