Петак, 18.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Водена капија мења трасу пешачке и бициклистичке стазе

Како би капија из 18. века посетиоцима будућег Линијског парка била презентована на прави начин, мора се кориговати траса пешачке и бициклистичке стазе. – То не би требало много да успори радове на изградњи парка
(Фото: Јавно-комунално предузеће „Зеленило Београд”)

Истраживачко-археолошки радови на Воденој капији један, широј јавности познатој однедавно, када је почела изградња Линијског парка, приведени су крају. У току је обрада налаза и њихова конзервација, а затим следи и израда пројекта обнове. Како је објаснила Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, после завршених радова утврђено је да се мора кориговати пројектована траса пешачке и бициклистичке стазе.

– Предвиђено је да пешачка и бициклистичка стаза иду спољним делом бедама како би Водена капија била видљива и презентована на прави начин. Планирано је да се кроз њу може пролазити, што подразумева и изградњу степеништа да би се могло доћи до саме капије, јер је њена кота око четири метра нижа у односу на тај део приобаља. Да би све било урађено како ваља, за радове на тој корекцију пројекта ангажован је стручњак, професор Архитектонског факултета, који је иначе упућен у послове конзервације овог простора – рекла је Ђукановићева.

Да пешачка и бициклистичка стаза треба да иду спољним делом бедема, потврдио је и Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Он је истакао да се послови на делу који није баш близу капије обављају неометано и да се упоредо ради и на корекцији пројекта.

– Мислим да ово неће много успорити послове на Линијском парку. Ако и буде неког успоравања, оно не би требало да буде дуже од две недеље – рекао је Стојчић.

Водена капија један, као и њена „сестра” Водена капија два, смештена ближе Кули Небојша, потичу из 18. века – грађене су између 1717. и 1739. године. То је период када су Београдом управљали Аустријанци и када је он за њих био једно од најважнији пограничних утврђења.

– Водена капија два откривена је осамдесетих година прошлог века, а за постојање ове прве капије се знало из старих списа и нацрта. Почеком 20. века Водена капија један је била видљива јер је крај ње пролазила пруга. Касније је на том делу дошло до изградње новог колосека и насипа, тако да је она након тога остала скривена за очи јавности. Ми смо сада успели потпуно да је откопамо. Открили смо да капија нема барокну фасаду, али се из планова зна како је она изгледала. Изнад капије су пронађени остаци кућице, претпоставља се стражарске из периода када је капија зидана, али и остаци објекта саграђеног на том месту, највероватније у 19. веку. Оба та објекта зидана су, као и капија, од опеке и камених блокова – каже Ирина Кајтез, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе.

Испред објеката који су над капијом откривени су делови камене калдрме, као и у самом капијском пролазу, док је од бедема ка капији откривен прилаз – рампа. Тај део бедема потиче из 18. века, али се претпоставља да се ту налазе и делови старије фортификације из 15. века.

– У оквиру истраживања капије пронашли смо делове предмета од керамике, стакла, метала и делове пећи такозваног печњака који су били у објектима изнад капије. Сви су они из 18. века. Тренутно се налазе на Археолошком институту, са чијим смо стручњацима заједнички радили ова истраживања – рекла је Кајтезова.

Изградња Линијског парка, чији ће део бити и Водена капија, почела је 24. јануара. Реч је о првом сегменту парка од око 12.733 квадратна метара, који се простире од Бетон хале до бастиона Светог Јакова. Тај простор је прво очишћен од наноса, корова, дивљих депонија, а затим су изграђене пешачке стазе и постављена расвете.

– У току је изградња нове бетонске каскадне заштите насипа, послови на уградњи заштитне ограде и формирању травњака, распоређивању земље после постављања система за заливање. Предстоји монтирање клупа, ђубријера, као и уградња гранитних коцки на деловима стаза. На градилишту је ангажовано од 10 до 20 радника сваког радног дана с неопходном механизацијом – кажу у ЈКП „Зеленило Београд”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko Markovic
Sve je to u redu alinja vec 3 meseca ne mogu normalnk da vozim bicikl ka Ado ciganliji jer nisu obezbedjeni prilazni putevi vec se svi penjemo preko brda koje je neobezbedjeni zbog radova koji nikako da se zvrse
Кота је релативна
"јер је њена кота око четири метра нижа у односу на тај део приобаља." Е, а сад узмите писане податке о водостају Дунава код Београда пре изградње Ђердапске хидроелектране и податке о водостају у протеклих 5 година, па онда, једноставно, срачунајте и видите да ли је умесно откопавати и враћати у функцију ту некадашњу обалску капију, или није. Јер, добри понаваоци Дунава говоре да је нанос муља на дну реке, нпр. у зони Панчевачког моста, у последњих 50 година порастао за око 5 метара.
Тртмрт
Можда добра прилика да се тај нанешени муљ специјализованим бродовима вади и продаје стакленицима, или нешто слично у том правцу. У стара времена су годишњи изливи река били благослов који је хранио измеђуосталог цео Египат. А што се тиче саме обале, њу свакако треба одржавати и учвршћивати.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.