Произвођачи траже прописивање минималне откупне цене млека

Ниска откупна цена и велики раст цена сточне хране и енергената довео је домаће млекарство у незавидан положај. Још од пандемије фармери се жале на уцењивачку политику великих млекара, а најновији подаци говоре да је епилог ове приче пад производње сировог млека. У медијима се спекулише с количином од око 100 милиона литара у односу на протеклу годину уз констатацију „да то и даље не угрожава снабдевање домаћег тржишта”.

Председница Савеза удружења одгајивача говеда Сања Бугарски каже за „Политику” да у сваком делу производње већ годинама постоје нагомилани проблеми, али да „од кукњаве која траје већ деценијама нема ништа” и да је разлог овакве ситуације то што „никада нико није ставио ствари на своје место и поставио систем”.

– На нама је сада да инсистирамо да мора да постоји минимална произвођачка цена млека, која мора да буде заштићена одлуком владе, а коју би израчунали заједно са агроекономистима. На тај начин млекаре не би смеле да плаћају малим произвођачима испод те цене, а истовремено би били заштићени и највећи. Тим пре што наш производ не може бити тржишни, него економски заштићен од државе – истакла је Сања Бугарски.

Горући проблеми с којима се фармери годинама суочавају пре свега се односе на производњу и цену млека.

– Протеклих шест година је направљен толики раздор између произвођачке цене и оне која је фармерима плаћена, да је то сада јако тешко помирити. Сад се више не поставља ни питање ко ће то да плати, већ да неко плати. Цена се помера, али је то мало колико она мора да се повећа. Сада се гегамо око откупне цене која је била 2015. или 2016. Зар треба да говорим колико је од тада све поскупело – истакла је Сања Бугарски.

Као пример за то наводи прецизну рачуницу стручњака да је за производњу кабасте хране и манипулацију (храњење животиња и чишћење штала) за само једну краву потребно чак 267 литара горива. Истовремено, како истиче, у Србији, рецимо, већ годинама нема „плавог” дизела.

Према њеним речима, производња млека у Србији тренутно кошта око 65 динара по литру. И те калкулације се стално мењају, а цена коштања расте. Већи фармери – они који производе од 500 до 700 литара дневно и више – од млекара наплаћују просечно 42 динара, а мањи произвођачи тек око 30 динара.

– Једино добро јесте да су откупљивачи сада постали нервозни јер немају млека и почели су да се отимају о сировину. Али млека неће бити по тој цени, у томе и јесте суштина. Јер нико не може да плати концентрат 55 динара, а да му млекаре откупе литар млека за 45. То је, наравно, само један од параметара – истиче Бугарски и додаје да уколико млекаре не буду почеле да плаћају цену од 65 динара, а држава не доведе у ред трговинске ланце, све ће или пропасти или ће потрошачи плаћати абнормално нешто што не треба да плаћају.

Како каже, многи прерађивачи се жале на марже од 40 одсто за краткотрајни производ који стоји у витрини, што би се рекло, пет минута. Ипак су то, како сматра, проблеми које морају да сами да решавају. Када је реч о овом сектору, у међувремену, нажалост, још није заживела ни идеја о оснивању Националног удружење произвођача млека. Била је замисао да, као и у многим државама, такво удружење окупи 17 регионалних који би тако уједињени били оснажени и утицајнији у преговорима – али је то осујећено.

И стручњаци већ неко време упозоравају да проблеми с производњом меса и млека због двогодишње кризе убрзо долазе у фокус. Недавно je објављено и да се због инфлације и високе цене хранива очекује пад продуктивности сировог млека на светском нивоу.

– Очекујем да ће се то догодити. У Европи, истог тренутка када је почео рат у Украјини, прерађивачи су подигли откупну цену млека на 56 евроценти. То је и разлог што се наше млекаре сада отимају о сировину јер где ће да је плате 45 динара, као у Србији – каже наша саговорница.

Према подацима Привредне коморе Србије, у прва три месеца ове године увезено је млечних производа од млека за 40 милиона евра, сирева за чак 14 милиона. Како незванично сазнајемо, трапист је, рецимо, увожен за четири и по евра по килограму па се с правом поставља питање колико је коштала његова производња. Јасно је да уз ниске откупне цене сировине и увозне дампиншке цене млечних производа, делом и преко страних трговинских ланаца, такође гуше домаћу производњу сировог млека.

– Не само то, сада велики број млекара увози и млеко у праху. Страни прерађивачи и компаније увозе своје производе с других тржишта, а нешто мало откупљују и пласирају овде – закључује Сања Бугарски.