Милијарду евра у бунар, уместо на фасаде

О припремама Србије за наредну зиму председник Вучић је у свом интервјуу 15. јуна, поред осталог, казао: „Финансијски ћемо некако и моћи, јер и поред великог новца, спремни смо да једну милијарду евра, практично, бацимо у бунар, али опет нисмо сигурни да ћемо све рупе моћи да затворимо”.

Сећам се да су својевремено, док сам радио на факултету на студијској групи термотехника, студенти обавезно на основу тренутних цена енергената одређивали оптималну дебљину изолације објеката или период њене отплате. Колико ме сећање служи, при ценама енергената скоро упола нижим од данашњих, период отплате је износио око пола деценије. Треба ли овоме коментар? Да је Србија, ако не раније, а оно бар пре деценију, на фасаде објеката поставила термичку изолацију, не би зимус „бацала милијарду евра у бунар” или, као што термотехничари кажу – користила објекте који су грађени да греју небо изнад себе.

Скоро једино чега се сећам с путовања возом од Минхена до Штутгарта, пре скоро четири деценије, јесу скеле и стиропор на фасадама објеката дуж целе деонице тог пута. А при доласку на чувени конгрес термотехничара пред зиму у Београду, нешто пре тог путовања, једном од организатора тог скупа гостујући професор из САД је рекао: „Имате толико незапослених у Југославији, а сви су изгледи да кукуруз нећете убрати пре зиме.” Добио је одговор да они нису квалификовани за бербу кукуруза. Изгледа ми да они тада нису били квалификовани за бербу, а већ четири деценије нема „квалификованих” за термичку изолацију објеката. Хоће ли и сваке наредне зиме Србија у бунар бацати по милијарду евра?

Др П. Петровић,
Бањалука