Јернеј Лоренци режира Достојевског у СНП-у

Нажалост, ово је трећа сезона која је имала ограничења изазвана пандемијом. Ипак, што се самих премијера тиче, испунили смо план, а надам се и очекивања публике и стручне јавности, каже глумац Милован Филиповић, директор ансамбла Драме Српског народног позоришта у Новом Саду, који иза себе има још једну у низу квалитетних сезона. Ове године она је и додатно „европски обојена”, будући да Нови Сад слави годину европске културе.

– Комплексност нашег репертоара огледа се и у његовој задатој разноврсности. У обавези смо да се бавимо класиком, и домаћом и страном, али и да пратимо савремене театарске токове, пре свега водећи рачуна о домаћем драмском писцу. Такође, неопходно је да се размишља и о редитељима, наравно, и глумцима. У великом делу сезоне, а можда је то њена главна особеност, прилику смо дали редитељима, рекло би се, млађе генерације, као што су Ана Ђорђевић, Јована Томић, Вељко Мићуновић, Соња Петровић, Андреј Мажери. Сви су радили значајне представе у озбиљним продукцијским условима. Опет се и овде разноврсност наметнула као карактеристика: драматизације савремених романа, ауторски пројекат, домаћа и страна класика – објашњава за „Политику” Милован Филиповић, који је стални члан СНП-а од 1997, а на место директора ансамбла Драме именован је 2018. године.

Значајан допринос сезони на измаку, како каже, дала је сарадња с Фондацијом „Нови Сад 2022” кроз представе „Тесла изуметник” Небојше Брадића и „Мефисто” у режији Хариса Пашовића. На камерној сцени извели су Хубачев „Берлински зид” и Лебовићеву „Лутку са кревета бр. 21”.

– Наши глумци су у овим представама остварили читав низ сјајних улога, ето, на крају сезоне на „Стеријином позорју” глумица Соња Исаиловић заслужено је освојила Стеријину награду за глуму, прву после 20 година за неку глумицу или глумца из нашег ансамбла – каже Филиповић. Открива с каквим амбицијама и идејама је прихватио да води ансамбл Драме СНП-а:

– Пре свега, намера ми је била да подмладим ансамбл. Те 2018. најмлађи глумац у СНП-у имао је 35 година, данас је много другачије, имамо изузетну генерацију младих глумаца која се наметнула сјајним улогама. Наравно да је и сценски рукопис добијао нове облике временом. Овакав ансамбл заслужује рад с врхунским редитељима, први пут у СНП-у радили су Игор Вук Торбица, Никита Миливојевић, Харис Пашовић, Јована Томић, Вељко Мићуновић и многи други. Праћење савремених театарских токова у региону подстакло нас је да ангажујемо редитеље попут Јернеја Лоренција и Андреја Мажерија.

Филиповић наводи имена пре свега редитеља јер они јесу креатори сценског рукописа и примећује да се Соња Петровић наметнула својим особеним, а тако снажним рукописом и да је СНП простор на ком је показала таленат. Кокан Младеновић је, по његовим речима, редитељ без кога је немогуће замислити репертоар ове куће, Ана Ђорђевић такође.

На питање које нове наслове и ауторе ће ансамбл Драме СНП-а представити својој публици у наредном периоду, наш саговорник одговара:

– Достојевски! У режији Јернеја Лоренција! Тема ће бити хришћански мотиви у делима великог руског писца. Дакле, није у питању конкретно дело. За сада будућу представу зовемо „Човек и Бог”. Мислим да је то и узбудљиво и преко потребно не само нашем позоришту већ српском театру уопште. Изузетно ценим представе и рад Јернеја Лоренција. Једноставност, дубокоумност, ширина и људскост коју показује кроз представе веома пристаје уз Достојевског.

Затим, „Магбет”, једна дивна копродукција, како каже, у режији Никите Миливојевића, потпуно ново читање чувеног Шекспировог дела.

– Затим још једна регионална сарадња – „Што на поду спаваш ?”, по роману Дарка Цвијетића, у режији Кокана Младеновића. Радићемо текстове Јована Ваве Христића, Велимира Лукића, Моме Капора, Гогоља, затим једну својеврсну реконструкцију наше чувене представе „Голубњача” – открива даље Филиповић. Најављује и нова гостовања:

– Ту је фестивал „Наши дани”, који је од међутеатарске сарадње веома брзо прерастао у регионални покрет. Крај септембра резервисан је за наша гостовања у БДП-у, у августу у Будви с три представе, на јесен с представом „Слепа мрља” на два фестивала у Румунији, са истом представом идемо на „Стоби фестивал” у Велес, „Џенис” је позвана на фестивал у Дрезден, „Тартиф” у Русију,  „Што на поду спаваш?” ће имати премијере на фестивалу МЕСС у Сарајеву и у Загребу, узвратићемо посету Атељеу 212 с три представе, а почетком 2023. организујемо ново издање ревије представа Игора Вука Торбице...

О томе у каквим околностима ансамбл Драме СНП-а ствара своју позоришну илузију први човек овог победничког тима каже:

– Не могу да кажем да су околности сјајне, али су свакако боље него пре неколико година. Већ сам говорио о младим глумцима у ансамблу. Поред њих, нови чланови Драме СНП-а су и афирмисани глумци попут Марка Марковића, Тијане Марковић, Бранислава Jерковића, Тање Пјевац, Соње Дамјановић… Буџет за продукцију је готово троструко већи у односу на 2018. годину. Реконструисали смо, односно реконструишемо све сцене, набављамо модерну сценску технику. Свакако да се овде мора апострофирати помоћ коју добијамо од покрајинске владе. Проблеми које имамо нису мали и повезани су са стањем у радној јединици техника – прича Филиповић. Потом напомиње:

– Овај важан део СНП-а већ дуги низ година је трпео због Закона о забрани запошљавања, нека кључна радна места су угашена, број људи је умањен за трећину. Радионице су без довољно људи и готово је немогуће да опслуже све три уметничке јединице. Упркос томе, ти људи раде на ивици издржљивости за веома мале плате и некако успевамо да изведемо све планиране програме. Такође, ми смо огроман механизам и често се заборавља шта је наша основна делатност. Заборавља се да смо сви ту због представе и публике. Поштујем све људе и сва занимања, и не пада ми на памет да умањујем допринос свих запослених у раду позоришта, али има занимања с којима се може наћи посао и у банци, ИТ сектору, просвети, а глумац, оперски певач, балетски играч, дизајнер светла, сценограф, позоришни обућар или кројач имају могућност да раде само у позоришту. До сада се та чињеница заборављала и пренебрегавала, а то је доводило до незадовољстава и проблема. Учинићемо све да се то промени.