Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вучић: Србија седи на својој столици

Вучић са Макроном и лидерима ЕУ у Бриселу (Фото Бета/АП)

БРИСЕЛ – Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас, на питање медија из региона, да ли очекује критике на Самиту ЕУ - Западни Балкан у Бриселу због неувођења санкција Русији, да има спреман одговор на те критике и поручио да Србија седи на својој столици.

„Очекивао или не очекивао, добиће одговор”, рекао је Вучић, на питање новинара из Хрватске који га је питао како гледа на то што су премијер и председник Хрватске изјавили раније да Србија више не може седети на две столице, пренео је Танјуг.

„Србија седи на својој столици и нису ваш премијер и ваш председник они који ће да воде политику Србије, већ грађани Србије преко свог руководства. Али, им честитам на томе што би много желели да воде политику Србије. То показује какав је значај Србије и желим им све најбоље.

На питање да прокоментарише то што је немачки канцелар Олаф Шолц рекао раније да очекује да Србија призна Косово, Вучић је кратко одговорио:

„И ја сам њему рекао, да ми то не очекујемо”.

Председник Србије се сусрео на кратко са председником Француске Емануелом Макроном, пре почетка састанка лидера ЕУ и Западног Балкана.

„Срдачан и пријатељски сусрет са председником Француске Емануелом Макроном пред почетак самита у Бриселу”, објавио је Вучић на Инстаграму, уз фотографију са Макроном.

Мецола: Проширење начин да ЕУ успостави безбедност

БРИСЕЛ- Председница Европског парламента Роберта Мецола изјавила је данас да је процес проширења Европске уније важан и да га треба посматрати као начин да ЕУ успостави своју геополитичку безбедносну ситуацију како би се, каже, спречио малигни утицај трећих земаља које имају другачије интересе.

Мецола је новинарима, уочи почетка Самита ЕУ-Западни Балкан у Бриселу, рекла и да је проширење увек било посматрано као реформски процес за земље које желе да виде Европу као свој дом.

Зато је, каже, данас дан када би ЕУ заиста требало да отпочне приступне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом, као и разговоре о одобравању визне либеразације са Косовом.

„Ово су ставови које ћу изнети на Самиту, јер је ово дан када треба да се осврнемо и на Западни Балкан, као на суседне земље које треба да нађу место у ЕУ, која јесте њихов дом”, рекла је Мецола, преноси Танјуг.

Додала је да проширење управо треба искористити у време рата и посматрати тај процес као начин да ЕУ успостави своју геополитичку безбедносну ситуацију како би се, каже, спречио малигни утицај трећих земаља које имају другачије интересе у односу на основне европске вредности.

Мецола сматра и да би требало прихватити као кандидате за ЕУ Украјину, Молдавију и Грузију.

Рама: Добра ствар да Украјина буде кандидат за ЕУ, али Украјинци не гајите илузије јер процес траје

БРИСЕЛ - Албански премијер Еди Рама изјавио је данас да је добро да Украјина добије статус кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ), али је саветовао Украјинце и да „не гаје илузије” јер ће процес приступања бити веома дуг.

„Северна Македонија је, колико се не верама, кандидат већ 17 година, а Албанија осам година, тако да Украјино добро дошла”, рекао је Рама по доласку у Брисел на састанак са лидерима ЕУ.

„Добра је ствар дати статус кандидата Украјини. Али се надам се да украјински народ неће гајити велике илузије”, додао је Рама, преноси Бета-АФП.

Европска комисија препоручила је да се Украјини одобри статус кандидата као први корак на дугом путу ка чланству у ЕУ.

Комисија је препоручила да се тај статус додели и Молдавији.

Украјина је за чланство у ЕУ аплицирала 28. фебруара, четири дана после почетка руске агресије, а Молдавија и Грузија су то учиниле трећег марта.

Европска комисија је за Грузију оценила да треба статус кандидата да добије након што испуни одређене обавезе.

Покретање приступних преговора са неком земљом захтева сагласност свих 27 земаља чланица ЕУ, а ставови европских лидера о томе се веома разилазе.

Политико: ЕУ дволична према Западном Балкану, овако устројена не може да прими нове чланице

БРИСЕЛ- Проширивање ЕУ постало је све више дволичан задатак, јер иако многе чланице Уније желе да привежу Западни Балкан, Украјину и Молдавију за своју економију и вредности, многе високе дипломате предочавају да ЕУ у садашњем облику неће бити у стању да угради нове чланице, пише данас бриселски портал Политико.

Ту се „опасност” види у томе да би ионако мукотрпни поступци доношења одлука и закона у ЕУ постали још много замршенији са новим чланицама.

Политико наводи да „садашње решење не иде у прилог ниједне стране, с тим да се тврди да су врата ЕУ отворена, а нису” и да је „зато можда у праву француски председник Емануел Макрон који каже да ЕУ мора да размисли о некој алтернативи за пуноправно чланство, што би било од користи за суседе Уније и очувало њену способност деловања”.

Дипломате ЕУ такође упозоравају на то да би Унија постала још више растегнута с новим чланицама, јер се већ сад „суочава с огромним затегнутостима јер и садашње чланице имају различита становишта о свему, почев од либералних вредности, улоге независног правосуђа и слободних медија, па до превласти закона ЕУ”.

Према изворима Политика, „те поделе задиру у срж онога што јесте Унија и недавна историја је показала да ЕУ није успела да превазиђе поделе, већ да их само замазује новцем”, преноси Бета.

Дипломате у Бриселу кажу да се види опасност у чињеници да „ЕУ није само економска и идеолошка унија, већ и тело које ствара нове законе, често чињенички кроз једногласност и преговоре”.

„Текстови о којима се постигне нагодба неретко мање личе на законе и више на франкенштајнско чудовиште, а шта би се десило кад би ЕУ убацила нове куваре у бриселску кухињу”, примећују високи европски дипломатски званичници.

Политико наводи да је немачки канцелар Олаф Шолц у парламенту у Берлину ставио до знања да „ЕУ мора изменити правила гласања и доношења одлука на кључним пољима попут спољне политике пре него што би могла да прими чланице попут Украјине”, али да „није вероватно да би мале чланице Уније, па ни велике попут Француске, икад прихватиле да се одрекну права на вето у спољној политици, што неке дипломате виде као 'отровну пилулу' која ће на крају спречити учлањење Украјине”.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mnogo radili - ništa zaradili
I KiM je srpska stolica ali tamo ne sme da predju granicu visoki zvaničnici bez pasoša ili intervencije EU.
Proffa
Ma neka si im rekao !!!
slavko
Šteta što srpska i evropska stolica nisu iste.
Багратион
За ово је у праву: Србија због величине и снаге, простора на коме се налази, отвореног сепаратизма на делу своје територије просто мора водити промишљену политику према Истоку и Западу, а у корист своје, српске столице.
Mina Ivanović
Sve više mi se svidja predsednikov humor. Tako i treba odgovarati na brutalnosti iz regiona i šire: jasno, da razumeju i analfabete.
mali od palube
K'o da sam mu ja šapnuo odgovor.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.