Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ИВАН ИВАЧКОВИЋ, новинар и публициста

Балашевић је умео да својим песмама погоди срце као харпуном

Пошто се није приклонио ниједној страни у рату, могло се догодити и да више не буде ничији, да га више нико неће. Уместо тога, постао је прихваћен свуда
(Фото: Предраг Митић)

На почетку књиге о Ђорђу Балашевићу, која је под називом „Панонски адмирал” истог дана, 17. јуна, објављена и у Србији (Лагуна, Београд) и у Хрватској (Наклада Љевак, Загреб), њен аутор Иван Ивачковић описује један лични моменат. Његова супруга и он чекали су да им кћерка довољно порасте за Балашевићев концерт, али управо кад су проценили да је то време стигло, он је преминуо, а они изгубили прилику да детету објасне део себе. А шта је то дете требало да схвати из Балашевићевог концерта, објашњава у разговору за наш лист Ивачковић, који је ову књигу писао готово три године, а одлучујући подстицај за тај рад добио од своје пријатељице Марије Десивојевић Цветковић:

– Требало је да разуме зашто толико држимо до љубави и честитости међу људима. Не мислим да она то не разуме без Балашевића, али његов концерт био би додатна и важна лекција, јер треба допрети и до срца младе генерације, а не само до њене свести. Осећања која погоде срце понекад успеју да објасне важне ствари много боље него васпитање које покушава да дотакне разум младе особе. А Балашевић је умео да својим песмама погоди срце као харпуном. Тако смо и ми учили из његових песама када смо били млади.

У књизи хронолошки пратите Балашевићев рад, анализирајући сваку песму, али некима дајете посебан значај, на пример песми „Не ломите ми багрење”, у којој је, како кажете, показао изванредну способност да држи прст на пулсу друштва.

Да, „Не ломите ми багрење” дугује своју енормну популарност тој Балашевићевој способности исто колико и његовом песничком дару. Та песма је пример којим се може објаснити моћ осећања. Она је била инспирисана патњама Срба и Црногораца на Косову, мада ју је Балашевић, као песник највећег формата, претворио у универзални протест против дивљаштва и песму која слави љубав и успомене на њу. Читали смо тих дана страшне новинске вести о догађајима на Косову, али колико год да су те вести биле тешке, Балашевићево „Багрење” потресло нас је на начин на који новинска вест не може да потресе човека. Снага уметности је непобедива, не можете јој се одупрети чак и ако то желите. Не можете се одбранити. Сећам се како сам читао тешке вести с Косова оних дана када се појавило „Багрење”. Било је то средином осамдесетих. Читао сам вести и истовремено се бранио од њих. На неки начин сам одбијао да прихватим да постоји такво зло од каквог је на Косову страдао Ђорђе Мартиновић. Онда сам, у лето 1986, чуо „Багрење”. И то ме је сломило. За то је била потребна снага коју има једино уметност. Била је потребна уметничка истина, а не документарна поузданост. Балашевићево „Багрење” потврђивало је стари наук да истину не би требало бркати с тачношћу.

Ђорђе Балашевић: готово нико у нашој музици није толико писао о сопственој смрти (Фото: Жељка Димић)

Занимљива је и ваша анализа тинејџера из времена песме „Рачунајте на нас”, који су тражили нове грађанске, уметничке и сексуалне слободе и сматрали да у таквом тренутку певати заклетву Титу значи запети у времену?

Написао сам да је Балашевић с том песмом запео у времену, али није се огрешио о своју савест, лични морал, искреност и поштење. А то је оно што се рачуна на крају дана. Балашевић том песмом – нити било којом другом – није угађао укусу који је тог момента преовлађивао. Није угађао трендовима који су тада били модерни или су куцали на врата југословенске музике. Он је увек писао из срца, то се у његовим песмама осећало, и то је један од разлога, можда и најважнији, због којих су се људи у његовим песмама тако лако проналазили. Осим што је у занатском смислу била перфектна, „Рачунајте на нас” је настала из искреног родољубивог заноса. Одмах се чуло да ју је написао човек који воли своју земљу. Најзад, та песма је надживела Југославију, мислим да то довољно говори. Имате, рецимо, пример из 2018. године, када је публика тражила од Ђолета да је пева на концерту. Знате ли где се то десило? У Сплиту!

Констатујете да је утрошио свој дар и живот да би се, поред осталог, супротставио шовинистичкој хистерији и пропаганди. Да ли је то што га је и у том његовом ангажману следио огроман број људи била довољна сатисфакција?

То је несумњиво била велика сатисфакција и несумњиво га је чинило срећним. Поготово зато што, кад је стао у одбрану људскости и цивилизацијских вредности, није могао да предвиди да ли ће га судбина на било који начин наградити. Заправо, мислим да ни о каквој награди није размишљао. А истински је много ризиковао. Због супротстављања рату и политици Слободана Милошевића и Мире Марковић, могло се десити да буде уклоњен не само из јавног живота, него из живота уопште. Није шала кад тридесет дана не можете да изађете из куће јер испред ње стоји војна или редовна полиција. Али, у другој половини деведесетих Балашевића је сачекало лепо разрешење. Његово име додатно је порасло и раскрупњало се до свуда прихваћеног антиратног симбола. Он је то искористио – док је још све било прљаво од ратне гарежи – да буде спона међу људима добре воље и доброг срца на свим странама некадашње Југославије. Пошто се није приклонио ниједној страни у рату, могло се догодити и да више не буде ничији, да га више нико неће. Уместо тога, постао је прихваћен свуда, па чак и тамо где раније за њега нису били заинтересовани. Ето, некад у животу и правда победи.

Посебан акценат у књизи стављате на чињеницу да готово нико у нашој музици није толико писао о сопственој смрти као Балашевић. Песма „Кад одем...” или строфа у „Словенској” коју почиње речима: „Ако умрем млад...”, или неке друге, нису, међутим, припремиле његове поклонике за тај тренутак?

Не, ништа није могло да нас припреми. Кажем нас, пошто и сам спадам међу поклонике његовог песништва и музике. Знате, кад је умро Мика Антић, Балашевић је у магазину „Рок” написао како се нада да је то само неки неспоразум, јер није стекао утисак да је Мика Антић од оних који умиру. Људи широм некадашње Југославије, хиљаде и хиљаде њих, имали су такав осећај када је отишао Балашевић. Нико није могао да верује, а многи још увек не могу да поверују. Ту поново убрајам и себе.

На крају констатујете да Балашевићев патриотизам није био галамџијски примитиван ни академски јалов, већ осећајан и одмерен, цивилизован и одлучан, али да Балкан, нажалост, није имао много слуха за такав патриотизам. Сведоци смо да ни његова смрт није ништа променила. Уз сва она испраћања по градовима бивше Југославије, на друштвеним мрежама се и даље „лајало” против њега?

Негде сам прочитао да друштвене мреже често личе на улично добацивање. То је тачно и то је велика невоља за коју нема решења. Што се тиче Балашевића, верујем и надам се да ће на крају снага и величина његових песама победити све и свакога ко покушава да га унизи. Песма, албум, књига, уметничка слика, то је оно што полаже испит времена, што нам је свима важно и што би, ако ваља, требало да остане.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.