Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инфлација убрзана – неизвесност велика

Пре или касније, држава ће зато морати да повећа цене гаса и струје за привреду и грађане, што ће увећати трошкове привреде и смањити куповну моћ грађана
Милојко Арсић (Фото Р. Крстинић)

Привредни раст Србије у 2022. години и даље се оцењује као високо неизвестан. Стручњаци процењују да био могао да износи око три процента, у односу на прошлу годину, а унутар текуће године очекује се благи пад привредне активности. Успоравање раста привреде је последица очекиваног задржавања цена енергената на високом нивоу, сматрају аутори најновијег, 68. броја „Кварталног монитора”, у издању Економског факултета у Београду и Фондације за развој економске науке. Пре или касније, држава ће зато морати да повећа цене гаса и струје за привреду и грађане, што ће увећати трошкове привреде и смањити куповну моћ грађана. Услед растућих ризика и раста каматних стопа, очекује се и смањење инвестиција, потом смањење тражње у европским земљама и потрошње у Србији услед раста инфлације и каматних стопа, сагласни су аутори. Неке делатности, попут грађевинарства, нарочито ће бити погођене растом каматних стопа, а утицај пољопривреде на привредни раст такође је неизвестан.

– Привредна активност је успорила, инфлација је додатно убрзана, а спољни дефицити су знатно повећани још почетком године. Већи део ових погоршања последица је глобалних нестабилности – избијања рата у Украјини, уз већ постојећу енергетску кризу и високу увозну инфлацију. Део макроекономских погоршања из првог квартала дугује се и неодговарајућим домаћим политикама – катастрофалним управљањем јавним предузећима из енергетског сектора, претерано експанзивној фискалној политици (нарочито у погледу издашних неселективних давања становништву и привреди) и нешто закаснелој реакцији монетарних власти на убрзање инфлације – наводи Милојко Арсић, професор са Економског факултета у Београду.

Иза кочења привредног раста стоје снажно успоравање инвестиција и погоршање нето извоза, који ће највероватније бити нешто трајније природе. Због тога аутори „Монитора” сматрају да привреда сада улази у период ниског раста или стагнације.

Када је реч о инфлацији, висока инфлација је глобална тенденција која је започета још средином 2021, а сад је нарочито појачана након избијања рата у Украјини. Према мајским подацима, међугодишњи раст цена износио је 10,4 одсто. Две трећине поскупљења просечне потрошачке корпе у Србији у протеклих годину дана може се приписати расту цена хране и нафтних деривата, али се у последњих неколико месеци раст цена постепено шири и на остале производе. Аутори „Монитора” подсећају да је Влада Србије успоравала инфлацију смањењем акциза на нафтне деривате и административном контролом цена енергената и основних прехрамбених производа. Ипак, та административна контрола цена је смањила инфлацију у протеклом делу године, али су њене последице раст дугова јавних предузећа и државе, као и несташица шећера и повећање цена у будућности, наводе стручњаци.

– Погоршани су робни, спољнотрговински и текући дефицит, као и односи размене, смањене су стране директне инвестиције и девизне резерве, а повећано је задуживање. Текући дефицит је у првом кварталу снажно повећан и достигао је 1,3 милијарде евра, што представља највећи дефицит у једном кварталу у претходних 10 година. На то је највише утицао раст робног дефицита који је у прва четири месеца повећан за 1,8 милијарди евра – наводи проф. Арсић.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MM
Дијагноза стања у којем се данашњи свет налази могла би се исказати као криза савременог корпоративног неолибералног капитализма, али и дубок и широк дефицит доминантне репрезентативне демократије којом би се на успешнији начин могла обуздати моћ тржишта и финансијског капитала. Предуслов изласка из кризе савременог доба је широка партиципација грађана и безбедност свих друштвених скупина које су у неповољном и угроженом положају.
Vojislav Guzina
Nažalost, realno je očekivati žešće posledice naših ekonomskih slabosti, kao što su visoka uvozna zavisnost a skromna izvozna ponuda, visoka zavisnost od stranog zaduživanja i stranih investicija.
Hajduk Veljko
I, ne realno visokog kursa dinara.
Zoran
Jedan Amer na jutjubu kaze da njegov deda pricao kako Ameri kupuju i ono sto im ne treba, inace deda Nemac, pa dosao u Ameriku. I onda jedan dodaje da Obama rekao kako to treba da se smanji. Onda mu ja kazem da Amerika tako funkcionise, i da to sto trazi Obama je nemoguce, propasce ceo sistem. Konkretno americki sistem ima prilicno dobrih strana, ali ima i ogranicenja, ne moze da ide mnogo vise nego sto je sada. On radi na obrt, ne kvalitet. Kad bude radio na kvalitet, to nece biti Amerika.
Прикажи још одговора
Заоштрене противречности капиталистичког начина производње
Крах неолибералног (финансијског) капиталистичког модела економије.
Poliklet
Treba ti dati nagradu V.I. Lenjin za doprinos razvoju marksizma-lenjinizma.
nikola andric
Kvantitativna teorija novca Miltona Fridmana jedina objasnjava sadasnje stanje svari. Kad se novac stampa 3 godine u Americi i Evropi smanjuje se njegova vrednost. U evro grupi je inflacija razlicita sto znaci da vrednost evra nije ista. U Srbiji ljudi zive sa 600 evra protiv-vrednosti u dinarima. Na zapadu nije dovoljno 2000 evra. Realna vrednost novca je vrednost nacionalne valute. U Srbiji se racuni, roba i usluge ne placaju dolarima ili evrima nego u dinarima.
Хронична друштвена криза
Економска криза не може се појмити употребом само економских категорија мишљења, јер је такав оквир мишљења недовољан. Ради се о кризи неолибералног процеса друштвене репродукције који је доведен у питање, што ће се највероватније изразити и у политичком систему и у систему друштвених вредности.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.