Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: СЕЗОНА ОДМОРА

Камп у сеоском воћњаку

Под шатором се може преспавати у Кремни, уз цвркут птица и небеску тишину, а пут се затим може наставити ка југу или северу јер многи заљубљеници за камповање обично бирају места поред мора, река и језера
(Фотографије Unsplash)

Пандемија вируса корона је променила начин живота и поново показала значај природе, који смо, у убрзаној свакодневици, све више заборављали. То се не види само у све већој куповини викендица већ и у нагло повећаном интересовању за камповање.

Уследио је пораст производње камп приколица и ауто-кампова, комбија који подсећају на гарсоњере на точковима. Њихова је цена од 70.000 евра па навише, а како су нам рекли наши саговорници, добри познаваоци кампинг-туризма, Европљани се све више одлучују за куповину куће на точковима, чак и по цену да продају стан и купе ова возила којима обилазе туристичке дестинације, најчешће на обалама Медитерана.

Нису само пензионери клијенти већ и стручњаци у ИТ сектору, који су брзо схватили да свој посао програмирања, веб-дизајнирања и сличног могу да обављају и из добро опремљеног кампера негде на потезу од Солуна до Пелопонеза, јужне Италије и Француске, па и Турске. У Словенији две фирме производе ауто-кампере, а познаваоци тржишних прилика тврде да купци у просеку чекају две године на испоруку, због велике потражње.

Транзит кроз Србију

Где смо ми у овој причи? Још у повоју, али наши познаваоци камп туризма виде шансу Србије пре свега у чињеници да смо транзитна земља. Према подацима Владимира Ђумића, председника Кампинг асоцијације Србије, која повезује власнике кампова, просторно су атрактивни крајеви у западној и источној Србији који воде ка морима, један крак према Грчкој и Турској, а други ка Јадрану. При томе не треба заборавити ни Дунав од Бездана до Ђердапа и Фрушку гору, које су туристима интересантне локације.

У Србији постоје 42 уређена кампа.

– То су по категоријама кампиралишта, односно паркинг-кампови у близини важних саобраћајница, као и кампинг-одморишта, која су смештена у сеоским домаћинствима и заштићеним природним резерватима и зонама – каже Владимир Ђумић.

Кампови се у последње време све више отварају, али домаћи туристи још немају право на субвенционисане ваучере уколико се одлуче за овај вид одмора.

Поред регистрованих, постоје и дивљи кампови, који су по закону забрањени само на територијама националних паркова и резервата природе. Све више је у моди такозвани глампинг, вид камповања који се одликује вишим стандардом и укључује и изнајмљивање врло комфорних брвнара.

Искусни кампери говоре да су најбоље локације ваљевски крај, поред Каменичког језера и реке Градац, затим Стара планина и Голија, и бројна места поред река и језера, тако да имамо кампове на гласу у Засавици, на Ибарској магистрали код Барајева, у Ченеју код Новог Сада, у околини Врњачке Бање... Неки су на светском нивоу по стандардима, с базенима у близини, али нису ништа мање атрактивни ни они у сеоским воћњацима, као камп „Виљамовка” у Кремни, где се може преспавати уз цвркут птица и небеску тишину, а пут се затим може наставити пут ка југу или северу.

Радослав Стевановић је власник кампа „Енигма”, смештеног недалеко од Врања, 45 километара од границе Северне Македоније, а који је отворен 2011. године. Гости су у 99 случајева одсто странци у транзиту који путују према Грчкој и Турској или се враћају својим кућама на запад и север Европе.

Овај камп је један од првих приватних кампова у Србији. Нуди мир и одмор, свако добије своју камп парцелу с прикључком за струју, воду и санитарије. У просеку лети овде буде око двадесетак возила мада има дана када их буде и до четрдесет. То је и максимални број јер све преко тога стварало би гужву, а овде гости воле удобност и мир, хигијену, сређен простор и хладовину, никако вреву и гужве. Власник с поносом истиче чињеницу да је прва кућа удаљена од кампа шестсто метара.

Сезона траје од првог марта до новембра, али је прави почетак сезоне око првомајских празника. За стационирање приколице за две собе плаћа се 22 евра по дану, за разлику од цена на мору, које нису мање од 50 евра.

– Ми смо надалеко познати по гостопримству, али то не знамо да искористимо и уновчимо како треба. Западни туристи воле наш приступ, дочек, послужење уз ракију шљивовицу, коју частимо, слатко, кафу... И кулинарство је важно, а наша кухиња је богата разноврсним специјалитетима. Храна је бољег квалитета од оне у Европској унији, а то признају и странци. Наш адут су и природно окружење и културно наслеђе. У ЕУ у просеку 30 одсто туриста чине кампери, а у Холандији највише, чак 70 одсто, у Немачкој 50 процената – наводи Ђумић.

Према подацима немачких агенција, у земљама Европске уније постоји око 30.000 одморишта, кампиралишта и паркова за рекреацију. То је више од четири процента од укупног броја угоститељских објеката у ЕУ, којих према истом попису има 717.000.

Игор Шушак, који води Удружење кампера Србије, каже да одлука за овакав вид одмора, бар у почетку, не тражи много ангажовања и новца.

– Довољно је да се купе шатор и врећа за спавање, и правац у неки од кампова. Деци ће се сигурно одмах свидети, а кад се камповање заволи, може се прећи и на камп приколице или комби возила која имају фрижидер, решо на плин, тоалет, бојлер... Камп приколице се каче на аутомобиле и имају око 750 килограма, што утиче на већу потрошњу горива за 30 до 50 одсто – објашњава наш саговорник.

Ипак, сви наши саговорници истичу да овај вид одмора није баш за свачији џеп, и популаран је код бољестојећих Европљана. Неретко се пензионери одлуче да продају стан или искористе уштеђевину коју су стекли за радног века и крену кроз свет на точковима.

Најлепше су плаже поред камп насеља, са шатором је најбоље камповање, рећи ће многи, али има доста и оних који воле чист хедонизам, па све више набављају приколице с опремом као у луксузном стану.

Статистика говори у прилог кампинг-туризму као значајној грани туристичке привреде. У Француској такорећи свако село има камп јер они то спајају с винским туризмом, тако да је многим камперима прва одредница Прованса.

Туристичка шанса

– Ми нисмо препознали кампинг као туристичку шансу, а осим тога, сви страни туристи очекују да код нас цене буду ниже иако смо по стандардима на европском нивоу. Просто су навикли да је у Србији све јефтиније, и наша је грешка што не умемо боље да ценимо оно што имамо и што нудимо. Ако се Француска ослања на вино, ми можемо на органску храну – каже Ђумић.

Кампинг асоцијација Србије почела је да едукује оне који желе да отворе камп како да најбоље прилагоде терен за ове намене. У ту сврху организовали су и путовања у иностранство.

– Камп туризам ће све више добијати на масовности и популарности јер људи су под стресом, уморни од урбаног начина живота, аеро и светлосних загађења. Данас је мир на цени – верује Ђумић.

​У Србији недовољно кампиралишта

Кампови по закону о туризму представљају угоститељске објекте за смештај на отвореном, морају бити ограђени природном или вештачком оградом и постављени на равном терену.

Неопходно је да постоји довољан број тоалета и тушева, као и славина за прање суђа.

Кампиралишта су кампови на транзитним правцима. Tо су заправо паркиралишта с прикључцима за воду. Владимир Ђумић, председник националне Кампинг асоцијације, наводи да, иако имамо велике могућности за развој овог вида туризма, пре свега као транзитна земља због положаја на главним путним правцима, ауто-кампова нема у довољном броју.

Кампинг-одморишта су мали, породични кампови у сеоским домаћинствима, или еко-кампови у оквиру заштићених природних зона, и ограничени су на највише двадесет парцела за шаторе.

Кампови на Фрушкој гори, у Врању, Миросавцима

Села су постала атрактивна за људе који воле да кампују, и то нарочито од избијања пандемије. Роштиљ, седељке уз ватру, дружење, а све то у дивној природи, у шумарку, на ливади, воћњаку, права је благодат за све који живе у урбаним срединама.

Поред „Енигме” код Врања, познати су и кампови „Виљамовка”, „Зип”, „Шљивик”, „Миросавци”, као и еко-камп на Фрушкој гори, где се традиционално окупљају кампери обично крајем маја или почетком јуна на продуженом викенду. Овај еко-парк се налази у подножју Фрушке горе код Стражилова, а простор садржи парцеле за камп приколице, игралиште за децу, место за роштиљање и просторију за прање судова, санитарне објекте с тушевима и машинама за прање веша. У кампу испод Фрушке горе добродошли су и кућни љубимци.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.