Г-7 појачава притисак на Русију

Рустикална дрвена клупа на травњаку дворца претвореног у луксузни хотел „Шлос Елмау”, на којој се одмарао Барак Обама у паузи скупа лидера економски најразвијенијих земаља света 2015. године, чека и Џозефа Бајдена. Међутим, озбиљност ситуације у којој се свет нашао због рата у Украјини тешко да ће америчком председнику дати много времена да ужива у бајковитом крајолику баварских Алпа у близини Гармиш-Партенкирхенa током самита Г-7, који почиње у недељу.

Иако су на дневном реду уобичајене глобалне теме, од постизања амбициозних циљева који се тичу климатских промена, безбедности хране, здравља, родне равноправности и развоја демократије, централно питање ће бити Украјина. Како најављују амерички званичници, лидери седам богатих демократија радиће на томе да повећају притисак на Русију како би прекинула ратне операције, али ће држати на оку и Кину, која је јуче била домаћин 14. виртуелног самита земаља Брикса.

Ипак, у послу покушаја сламања Путинових „освајачких амбиција” најмоћнији не могу сами. Зато су на скуп у јужну Немачку, осим украјинског председника Володимира Зеленског, позвани и лидери Аргентине, Индонезије, Сенегала, али и две чланице формата Брикса, Индија и Јужна Африка.

Домаћин скупа, немачки канцелар Олаф Шолц, поручио је да жели да лидери разговарају о обрисима новог „Маршаловог плана за Украјину”, сличног оном који су покренуле САД у оживљавању европских економија после Другог светског рата.

Шолц се нада успостављању уједињеног фронта дугорочне подршке Украјини групе водећих светских економских сила: САД, Француске, Немачке, Италије, Велике Британије, Канаде и Јапана.

Канцелар истиче да ће обнова Украјине бити задатак за генерације. „Биће потребне милијарде долара за финансирање обнове током година, а то може да функционише само ако европске нације, друге велике земље донатори и међународне организације раде заједно”, каже Шолц, додајући да је позвао и Зеленског да се путем видео-везе о тој теми обрати лидерима Г-7 другог дана самита.

Шолц је рекао и да ће заједно са шефицом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен тражити да се сазове висока експертска конференција о Украјини, под окриљем немачког председавања Г-7.

За разлику од Берлина, Лондон ће на састанку Г-7 акценат ставити на војну помоћ Украјини. Како преноси „Зидојче цајтунг”, премијер Џонсон на основу обавештајних података оцењује да би руска војска у наредних неколико месеци могла да посустане: „Тада морамо да помогнемо Украјинцима да преокрену динамику и крену у контраофанзиву са опремом коју од нас траже. Ја ћу се за то залагати на предстојећем самиту Г-7, наредног викенда у Немачкој.”

Један званичник немачке владе каже да ће једно од главних питања бити како заменити снабдевање гасом који стиже у Европу из Русије. Берлин ће предложити формирање „климатског клуба”, који ће помоћи бржи прелазак с фосилних горива на коришћење енергије из обновљивих извора.

Најразвијеније демократије, предвођене САД, брине то што руски председник Владимир Путин, у покушају да олакша терет западних санкција, како сам каже, преусмерава трговину и извоз нафте према земљама Брикса.

Дневни лист на енглеском језику „Хинду” пише да се индијски премијер Нарендра Моди, који ће присуствовати самиту Г-7, спрема за већи притисак ове групације, која жели да Њу Делхи сарађује у ограничавању куповине руске нафте, а не да заобилази санкције коришћењем механизма рупи–рубља и укида забрану извоза пшенице.

Поводом најаве америчких званичника да ће се лидери Г-7 позабавити и „присилним економским праксама” у Кини, пекиншки „Глобал тајмс” каже да Запад годинама тражи начине да понуди одговор на растући утицај кинеског пројекта „Појас и пут” и да очекује да ће то питање бити потегнуто и на скупу у Немачкој.

„Глобал тајмс” констатује да се и америчка иницијатива „Изградимо бољи свет”, лансирана на прошлогодишњем самиту, која је требало да подстакне улагања у инфраструктурне пројекте земаља у развоју, практично завршила само на речима.

Гласило иза ког стоји Комунистичка партија Кине закључује да групација Г-7 више није у стању да контролише и утиче на економске и трговинске токове у свету, пре свега јер је удео ових земаља у глобалној економији, који је осамдесетих година износио 60 одсто, у међувремену спао на 40 процената.