Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Археолошки локалитет у Винчи

Бело брдо – будући центар неолитских налазишта

Представљен пројекат обнове представницима локалне заједнице како би се указало шта развој локалитета њима доноси, али и како би се заједнички превазишли различити изазови
(Фото: „Србија ствара”)

Пројекат ревитализације и реконструкције Археолошког локалитета Бело брдо Винча, који реализује Влада Србије, под покровитељством Владе Сједињених Америчких Држава кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине, представљен је јуче представницима локалне заједнице. Посебна пажња овом приликом посвећена је значају развоја локалитета као културно-научно-туристичке дестинације за житеље овог дела града.

– Пројекат Амбасадоровог фонда је изузетно важан за нас, зато што није везан за политичке, економске и безбедносне интересе, већ наш начин да покажемо поштовање према светској културној баштини. У претходних 20 година смо у Србији подржали 12 различитих пројеката, али овај у Винчи нам је посебно значајан, јер је реч о највећем улагању и зато што је комплексан – рекао је Фил Бекман, саветник за односе са јавношћу, културу и образовање Амбасаде САД.

Археолошко налазиште Бело брдо у Винчи један је од најзначајнијих локалитета неолитске културе. У овом периоду дошло је до почетака урбаног начина живљења, развоја креативности и врхунског уметничког занатства, као и технолошке револуције, односно проналаска технике топљења метала. Овај локалитет је део не само европске већ и светске културне баштине због чега је Влада Србије донела одлуку да крене у решавање проблема на налазишту и уређење целог простора.

– Наша визија је да Винча Бело брдо постане незаобилазна станица на културно-туристичко-научној мапи Европе и централни локалитет мреже неолитских налазишта у Србији. Уз подршку Амбасаде САД у Србији, започели смо изузетно важан дијалог са локалном заједницом, како бисмо указали шта развој локалитета доноси пре свега њима, али и истакли изазове и начине на које ћемо их превазићи– рекла је  Бојана Вишекруна, саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и науку.

Она је истакла да је продужен рок за израду архитектонско-урбанистичког конкурса до 4. септембра како би се после санације клизишта, 15. септембра већ добило победничко решење.

– Паралелно радимо на проглашењу туристичког простора. За сада је идеја да се црвена зона и приобаље Дунава преуреде већ следеће године, а почетак изградње Центра за посетиоце са зеленим површинама очекује се почетком 2024. – каже Вишекруна.

На овом локалитету клизиште постоји четрдесетак година, али се активирало у последњих неколико деценија па је и налазиште угрожено.

– Неопходне су интервенције због његове стабилизације, како би се овај локалитет богат културним слојевима и артефактима из којих можемо да реконструишемо сам живот Винчанаца у доба неолита, сачувао за наредне генерације. Прва фаза санације, коју нам омогућавају средства Амбасаде САД, обухвата санацију обалоутврде са низом армираних шипова и контратегова како би се зауставило клизање на налазишту – објаснио је Мирослав Kочић, извршни менаџер пројекта „Археолошко налазиште Винча Бело брдо”.

Директорка Голубачке тврђаве, Искра Максимовић, говорила је о значају локалитета на примеру Голупца који је данас изузетно развијена туристичка дестинација.

–  Голубачка тврђава данас не би била то што јесте, да нисмо постали туристички простор и да нисмо имали свог управљача. Јако је битно да Археолошко налазиште Винча Бело брдо има свог управљача кога имају само Београдска и Голубачка тврђава. Посебна пажња код развоја Голупца била је посвећена сарадњи са локалном заједницом, јер потребе заједнице и управљача нису увек исте. Зато је важно постојање дијалога и да локална заједница буде укључена у све фазе развоја пројекта – рекла је Максимовићева.

Пројекат започет прошле године

Трогодишњи пројекат „Истраживање, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи” започет је у јануару прошле године. У њега би требало да буде уложено 364.400.000 динара, односно око 3.000 000 евра. Уређење археолошког налазишта подржала је и Влада Сједињених Америчких Држава кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине у износу од 475.000 долара. Пројекат и грант примењује Републички завод за заштиту споменика културе у координацији са кабинетом председнице владе и надлежним министарством.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Poloto
Zar je moguće da naša arheologija i uprava ne mogu da nadju način da probleme kao sto je odnos sa lokalnim stanovništvom izraze na način specifičan za našu kulturu? Izjave sastavljene iz loše prevedenih engleskih priručnika samo su podobne da dalje distanciraju ljude od projekta.
Ja Felino
Nalazište u Vinči jeste jako značajno arheološko neolitsko nalazište ali se fokusiranjem na njega zapostavljaju sva ostala, pa i najveće neolitsko naselje Vinčanske kulture, Pločnik kod Prokuplja, koje je s obzirom na veličinu i značaj malo istraženo. Prostire se na najmanje 110 hektara i u njemu je prvi put ljudski rod počeo da od rude proizvodi metal - bakar. Na žalost, planira se da preko njega pređe auto-put Niš-Priština. Teško da je slučajno jer teren nije težak i mesta u okolini ima.
Лазар
Поздрављам овај изузетан пројекат ! Уз захвалност амбасади САД за донацију која је добродошла. Винча је светски бисер.
Anton
Hvala bogu da se pocelo sa otkopavanjima kao i svakoj pomoci u tome. Vincanska otkrica i prezentacija svetu ce biti od ogromnog znacaja za zemlju Srbiju i nas narod, pre svega jer ce pokazati nase poreklo i korene a to je vaznije od svake zarade.
Boban Filipović
Сви знамо да Срби не воде довољно бриге о својој историји и културном наслеђу. Али овде се не ради само о нашем српском културном наслеђу већ о практично најстаријој култури и цивилизацији на Балкану и целој Европи. Свака друга држава у Европи би још давно заштитила, истражила и промовисала Винчанску културу као своју и зарађивала не само новац већ и културне ”поене”. Нису криви житељи викендица на Белом брду што им нико раније није објаснио значај Винче. Кад имамо преко милион илегалних кућа.
ДОК
Misliš da si ti i tvoja kuća važniji od jednog svetskog arheološkog nalazišta?!
Mihailo
Na Belom Brdu ne postoje vikendice već kuće meštana, starosedelaca, Vinče! Ja sam meštanin, starosedelac i vrlo dobro znam koliko perfidno vlast vodi ovaj projekat. Jedno pričaju, drugo rade. Za te iste kuće u kojima ljudi žive decenijama su rekli da su "ruine u kojima niko ne živi". Preko noći su se uknjižili, a da niko nije znao za to.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.