Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Графички колектив – традиција за будућност

Ова уметничка институција 30. јуна отвара врата своје нове галерије, а свечаност прате Мајска изложба графике и додела награде „Велики печат” за 2022. годину
Нови простор у два нивоа прилагођен је за реализовање више паралелних галеријских програма (Фото Љ. Ћинкул)

Графички колектив након губитка култног простора код Мажестика, услед реституције и четири године реализовања излагачких и виртуелних пројеката у условима номадско-пандемијског живота као „Галерија у покрету”, у четвртак 30. јуна отвара уметницима и публици врата свог новог дома, репрезентативан простор (350 квадратних метара) у срцу града, на адреси Драгослава Јовановића 11. Обиман подухват инвестиционог одржавања галеријског простора омогућен је захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије, а у међувремену/простору од реституције до нове галерије, Графички колектив има подршку великог броја уметника, пријатеља, публике, медија, колега и установа.

Овај мултифункционалан простор у два нивоа прилагођен је за реализовање више паралелних галеријских програма – од визуелних презентација савременика, сталне поставке Колекције Графичког колектива (више од 5.000 графичких листова) и формирања Кабинета графике до видео-пројекција, промоција, научних трибина, стручних скупова, симпозијума и радионица.

Графички колектив је културна и морална национална баштина која својим делом представља традицију за 21. век, или речником данашњице, својеврсни уметнички бренд. Позната уметница је инсистирала да уметник мора бити леп, а данас, у постковидном времену, и да уметник мора бити здрав, а из галеријске праксе следи искуствено да уметник мора да има и свој дом и видљив рад. Овај свечани догађај у историји Графичког колектива, културне сцене престонице, Србије и региона, прати Мајска изложба графике и додела награде „Велики печат” за 2022. годину, као и додела диплома претходним лауреатима овог релевантног признања.

Својом концепцијом „Мајска изложба” графике одржава огњиште савремене графичке сцене, потенцирајући дискурс критичарске праксе. Почетак нове/друге фазе видљивог професионалног деловања ове манифестације у оснаженом издању наставља континуитет културне мисије афирмисања визуелних уметности с новим програмским концептом, стваралачком енергијом и еланом. Мајска изложба, први пут отворена 1952. у Галерији на Обилићевом венцу 27 (28 излагача) током деценија је мењала своје име, али не и суштину јер афирмација и подстицање графичког стваралаштва, промовисање најновије продукције и одржавање креативне тензије су и данас (са 124 аутора) њене основне формуле. Овај устаљени годишњи преглед графичке продукције је место најаве и проходности идеја за генерације уметника који стасавају и своје прве радове промовишу управо на мајским изложбама графике. Изабраним делима позиционирају се и најављују нове стваралачке рефлексије, промовишу се појединци јаких креативних импулса, а могуће је и хронолошки пратити линију појединих стваралачких опуса.

У исто време, изложба је и сведочанство о континуитету београдске графичке школе у којој се различите ауторске позиције додирују, надовезују, преклапају, а повремено храбрије конфронтирају и/или провоцирају устаљене схеме и схватања. На дан отварања изложбе додељује се награда „Велики печат”, установљена 1963. године на Мајској изложби графика. Жири за 59. награду „Велики печат” Графичког колектива 2022. ради у саставу: Јелена Јоцић, графичарка, лауреат „Великог печата” 2021. године, Сава Ристовић, историчар уметности, и Владимир Милановић, графичар.

Историју пишу уметници у свом матичном Дому, сада и на новој адреси са именом Драгослава Јовановића (1886–1939). Овај правнички експерт био је ректор Београдског универзитета (1936–1939), а његов син Богољуб Боба Јовановић (1924–2021), један је од корифеја ликовне сцене друге половине 20. века у Србији. После прве изложбе у Графичком колективу 1953. Јовановић је поново излагао у истој галерији 2006. године, по повратку из Њујорка. Наградом „Стојан Ћелић” 2014, као и изложбом и монографијом у Музеју „Цептер” 2016. године историзована је Јовановићева стваралачка особеност, као и дозирана присутност на ликовној сцени. Судбински додири историје и уметности.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

deo demosa
Sjajna vest!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.