Недеља, 07.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГОВОР ОДРЖАН ПОВОДОМ ДАНА СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ЛОГОРА ЈАДОВНО 1941.

Каменови спотицања на путу у Јадовно

„Ослободимо терета кривице оне који нису криви, али не рехабилитујмо оне, као што су били усташе и НДХ, који су овде и на другим местима оставили историјске трагове великог и непојамног злочина“
(Фото СНВ)

Велебит, 24. јун 2022. Ја волим Загреб, од 1981. године, када сам био војник у касарни „Маршал Тито”. Када сам имао посету, одседали смо у хотелу „Дубровник”. И од тада, када год долазим у Загреб одседам у овом хотелу, који ми чини боравак комфорним, јер ми је све при руци.

Од ове године овај хотел за мене има и ново значење – од када сам прочитао поруку на друштвеним мрежама историчара Милана Радановића, да 99 одсто Загрепчана не зна да је први власник хотела пре Другог светског рата била српска  породица Милинов. О томе нема података у презентацијама хотела. Светозар Милинов и његови синови Војислав, Ђорђе, Коста и Никола, убијени су у усташком логору Јадовно, Светозарева супруга Милица убијена је у усташком логору Слана на Пагу, а један извор помиње и њихову ћерку такође као жртву логора Слана која је силована пред родитељима.

Од овог сазнања за мене долазак у хотел „Дубровник” има и нову симболику, готово као ходочашће и подсећање на погром који је почињен над српским и јеврејским становништвом.

Један немачки уметник покренуо је глобални пројекат постављања такозваних каменова спотицања, неки преводе као спотакнице, који се постављају испред места одакле је у смрт одведена породица или појединац са основним подацима. Верујем да би испред хотела требало да стоји податак о невино страдалој породици Милинов и њиховој трагичној судбини.

Када би се постављале спотакнице за све жртве чији је живот окончан у крашким јамама прелепог Велебита, верујем да би било много мање ревизионизма, а много више емпатије са жртвама и њиховим породицама.

Нажалост, мислим да се поставља много више каменова спотицања, чији је циљ стварно спотицање у суочавању са прошлошћу.

На овој прелепој планини опеваној у хрватској националној песми „Вило Велебита” и на овом страшном месту неопеваних злочина почињених  од стране усташке НДХ над многим хиљадама Срба и Јевреја, сећамо се непојамног страдања бројних невиних жртава – од Срема до Далмације, од Источне Херцеговине до Подравине, од Семберије до Горског Котара. Посебно из Загреба и одавде из Лике. Сетимо се да су одведени од својих кућа не знајући ни куда ни зашто. Одведени су да се не би знало где су и да се не би знало што је с њима.  Одведени и бачени у бездане велебитских јама као што је ова Шаранова јама.

Овде сам у име председника Републике Србије, Александра Вучића, да бих захвалио вама који се овде окупљате у сећању на поморене Јевреје и Србе, жене и мушкарце, младе и старе, сиромашне и богате, вернике и њихове свештенике. Захвалио бих Српском народном већу, Координацији жидовских општина, епископатима СПЦ и Савезу антифашистичких бораца и антифашиста на устрајном организовању овог комеморативног скупа. Посебно бих захвалио СНВ на обнављању овог споменичког комплекса и свима из државних институција који су им у томе помагали. Знам да то није лак посао. Зато ћу  бити с вама и у септембру у Слани на Пагу. Да се и тамо врати плоча сећања на убијене. Било би значајно и ако би био обновљен и споменик у Госпићу, који је срушен у исто време када је у центру овог града срушен и споменик Николи Тесли. Да се изгради Музеј посвећен жртвама, како би свакога дана, а не само једном годишње нове генерације могле да се информишу и едукују, како би се смањила србофобија и смањио простор за ревизионистичке идеје.

На крају, бавим се несталим у рату деведесетих. Знам шта значе страдања и патња. Знам и које су његове последице по међуетничке и политичке односе између Хрватске и Србије. Зато на овом простору безданих јама небројених жртава које нису ексхумиране и идентификоване, желим да истакнем три ствари: сећајмо се, али не сејмо мржњу; судимо злочинима као што је овај, али не судимо будућим поколењима; ослободимо терета кривице оне који нису криви, али не рехабилитујмо оне, као што су били усташе и НДХ, који су овде и на другим местима оставили историјске трагове великог и непојамног злочина.

Посветимо се и проналажењу, ексхумацији и идентификацији свих несталих и из рата деведесетих. То ће бити велики допринос не само бољим односима Срба и Хрвата у Хрватској, већ и односима Србије и Хрватске.

У тој мисији нам требају искрени потицаји, а не спотицаји.

Огромно је наше камење спотицања, како оно овде, тако и оно на Слани, дубоке су наше јаме пропадања, како ове овде, тако и оне које производи политика заборава, негирања и злоупотребе. Зато нам требају речи опомене и залечења. На овом и другим местима.

Нека је вечни помен непобројаним хиљадама жртава система логора смрти Госпић–Јадовно– Паг!

*Специјални изасланик председника Републике Србије за решавање питања несталих са Републиком Хрватском

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba car
Ovo je samo primer rezultata genocida nad Srbima. Naime, sad nema ko da traži restitutciju privatne imovine porodice Milinov jer su svi pobijeni.
Лена
Врло добар говор ! Посебно подсећање на трагичну судбину српске породице МИЛИНОВ, предратних власника хотела Дубровник у Загребу.
Kiss Me
Na kraju, bavim se nestalim u ratu devedesetih. I, kakvi su rezultati?
.. ..
sutra

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.