Недеља, 07.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изневерена очекивања западног Балкана на самиту у Бриселу

Еди Рама, Димитар Ковачевски и Александар Вучић на самиту у Бриселу (Фото Бета)

Исход скоро четворосатног састанка Европска унија – западни Балкан прекјуче у Бриселу можда је најбоље сажела бивша министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић. „Резултати самита: статус кандидата за БиХ – не; почетак преговора за Северну Македонију и Албанију – не; убрзање процеса за Црну Гору – не; визна либерализација за Косово – не; окружити Србију успесима како би кренула према ЕУ – не”, написала је она на „Твитеру” и поставила питање: „Шта сада?” Према реакцијама и политичара и аналитичара у региону, одговор би могао да гласи – ништа, чекаћемо децембар. Иако већ прилично навикнути на „тврда срца” у Бриселу (Србија није ни очекивала овом приликом отварање кластера за који је спремна), ово последње одбијање западнобалканске шесторке, међутим, посебно је тешко пало због истовременог отварања врата „источним партнерима”.

„Ако би услов да Србија брже напредује ка ЕУ био да зарати с неким, онда нека хвала, није тога вредно”, поручио је министар унутрашњих послова Александар Вулин на вест да су Украјина и Молдавија добиле статус кандидата за чланство у ЕУ.

Милан Антонијевић, правник и стручњак за европске интеграције, не види пак никакве негативне поруке из Брисела, оцењујући да „ово очигледно није тренутак у коме је Европа сазрела да направи конкретан корак” према западном Балкану. „Али то можемо очекивати у наредним недељама, или до следеће прилике у децембру, када ће ЕУ имати прилику да направи веће кораке”, каже Антонијевић за „Политику”.

Председница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић наводи да регион није ништа добио, а ништа му није ни понуђено. „Надам се да је ово последњи пут да се овако нешто дешава и да на крају године можемо да очекујемо то чувено убрзање, што би било једино праведно након свих ових година”, рекла је Грубјешићева за РТС.

Лидери ЕУ 27 на самиту у Бриселу усвојили су закључке о западном Балкану којима позивају на „убрзање процеса приступања”, „унапређење постепене интеграције” ЕУ и региона, али и наглашавају важност напретка у нормализацији односа Београда и Приштине. Текст закључака, између осталог, понавља „недвосмислену подршку ЕУ перспективи чланства западног Балкана”, али и подсећа на значај реформи у региону, првенствено у области владавине права, а посебно оних који се односе на независност и функционисање правосуђа и борбу против корупције.

Из Брисела, дакле, стижу много пута поновљене поруке, или речима Милорада Додика: „Са Запада ништа ново.” Српски члан Председништва БиХ саопштио је прексиноћ на „Твитеру” да „део европских лидера БиХ види као колонију, а не као партнера и због тога нисмо добили статус кандидата”, истовремено се захваливши пријатељима „који су нас подржали”. Међу њима је свакако Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске, који је јуче на свом фејсбук профилу написао да „Брисел и сваки главни град у западној Европи требало би да схвате да ће ускоро бити тешко говорити о безбедности у Европи без интеграције западног Балкана у Европску унију”. Сијарто је навео, преноси Танјуг, да су одлуке Европског савета изазвале разочарање у неколико земаља које теже да се придруже ЕУ, а да је Мађарска, као сусед земаља западног Балкана, „потпуно свесна важности стабилности тог региона” и да би било „добро да се то разуме и у Западној Европи”.

Разочарање резултатима из Брисела исказао је и Вук Јеремић, лидер опозиционе Народне странке и некадашњи шеф дипломатије Србије. „Ако Украјина и Молдавија могу да добију статус кандидата за ЕУ, док БиХ не може, и ако нема отварања преговора за Северну Македонију годинама након што су због свог ’европског пута’ на толико тога пристали, тешко је на убедљив и интелектуално поштен начин артикулисати аргумент о некаквој нарочитој ургентности усклађивања спољне политике са ЕУ или прављења уступака у дијалогу с Приштином. Сигуран сам да су наши партнери из ЕУ тога свесни”, написао је Јеремић на „Твитеру”.

Министар Вулин, који и није познат по некој нарочитој склоности ка европским интеграцијама, поентирао је: „Европска унија је решила да престане да се претвара како постоје истоветна правила за све који желе пријем у ову организацију. Украјина је постала кандидат за чланство упркос неиспуњавању стандарда који се тако пажљиво примењују на балканске земље. Прескочила је неколико деценија притисака, уцена и бирократије, а није морала да се мучи с борбом против корупције, испуњавањем критеријума у области правосуђа или економским реформама, а о сарадњи са судовима који утврђују ратне злочине не треба ни говорити.”

То што су Украјина и Молдавија добиле статус кандидата је политичка одлука, оценила је Сузана Грубјешић. У том смислу, како додаје, то је и историјска одлука „јер се до сада по другим, техничким, и рекла бих експертским мерилима одлучивало”. „Сада је ЕУ показала да може и овако. Процес проширења је и политички и геополитички процес”, навела је она. Милан Антонијевић указује да је додељивање статуса кандидата или отварање преговора ипак само политички гест Европске уније, онакав какав је својевремено учинила и према Србији, „када је то било заиста потребно Србији да изабере прави пут”. „Отварање преговора је нешто симболично, тиме сте само започели процес. То није нешто што вам гарантује улазак у ЕУ. О суштинским стварима за демократију брине се током приступног процеса, а сам завршетак тог пута је такође и политички и суштински. Ту се неће прескакати ниједна степеница, ту морате показати резултате, поготово што морате да уверите све чланице ЕУ у то да чланство било које земље са ЗБ не уноси никакав немир и проблеме, напротив”, истиче Антонијевић.

Како додаје, солидарност коју су овом приликом исказале међусобно земље „Отвореног Балкана” врло је корисна да покаже да регион сарађује и да је то једно кохерентно подручје са заједничким интересима – а то је ЕУ. У том смислу, истиче он, добра је порука албанског премијера Едија Раме, који се заложио за Србију, наводећи шта је све урадила да би изнела свој став у вези с ратом у Украјини. И Антонијевић каже да заиста, осим кампање у западним медијима, којом се позиција Србије (неоправдано) одређује у односу према санкцијама Русији, нема сумње да се Београд вредносно одредио. То и ЕУ врло добра зна, наводи Антонијевић и указује да Брисел мора имати разумевања и не може захтевати од Србије увођење санкција Русији, поготово у време када још немамо формиране нове органе власти после избора.

„Али, у међувремену, има суштинских ствари које се тичу слобода и владавине права, на којима треба да радимо, да не губимо време. Наша аргументација за отварање следећег кластера ће бити јача уколико заиста направимо помак у тим областима. Ако то ЕУ препозна, имаћемо много једноставнији случај да одбранимо пред Бриселом и пред сваком чланицом ЕУ, него што је то данас”, оцењује Антонијевић.

Како подвлачи, пошто смо ми вредносно на правој страни у односу према руској агресији на Украјину, нема неког условљавања нити директне везе између увођења санкција и даљег корака у европским интеграција. Сузана Грубјешић, међутим, сматра да је „јасно” да кластер 3 није отворен „због неусаглашавања с рестриктивним мерама”. „Тај проблем, наше неусклађивање са заједничком спољнобезбедносном политиком и притисци о којима је Вучић говорио неће престати. То ће бити посао за нову владу која мора да донесе неке одлуке”, истакла је она.

Лајчак: Европска унија не сме због Истока заборавити на ЗБ

ЕУ због Истока Европе не сме заборавити на западни Балкан и мора му пружити кредибилну европску перспективу кроз снажније укључење, закључак је јучерашњег панела на Европском форуму Вахау у самостану Гетвајг. Изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је да одлуке које је ЕУ донела у вези с Украјином и Молдавијом показују да унија, када је јединствена, може бити геополитички стуб и међународни актер. Али, додаје, на другој страни ЕУ је показала да јој те исте врлине недостају на западном Балкану и да без јединства нема одлучности.

Позвао је ЕУ да не дозволи примену двоструких стандарда, преноси Танјуг. Упитан шта би желео да се догоди у наредне четири године, рекао је да би желео да се постигне свеобухватни споразум између Београда и Приштине, јер би то убрзало процес европске интеграције. Министарка за европска питања Аустрије Каролина Едштадлер упозорила је да постоји реална опасност од ескалације на западном Балкану и да је неопходно да ЕУ има фокус на тај регион.

Балкански барометар: опада подршка евроинтеграцијама

Резултати истраживања Балканског барометра и Секјуриметра показују да 76 одсто грађана западног Балкана подржава сарадњу у оквиру региона, а да подршка евроинтеграцијама опада у односу на претходне године и сада је подржава 60 одсто грађана. Такође, 60 одсто компанија сматра да би се интеграција шест балканских држава позитивно одразила на њихово пословање, а 49 одсто грађана сматра економски раст приоритетом након пандемије вируса корона, преноси Бета. Резултате два истраживања која су спроведена на западном Балкану јуче је у Бриселу представила генерална секретарка Регионалног савета за сарадњу Мајлинда Брегу.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ako se ocekivanja odnose na evropsku centralnu banku treba ukazati na tve okolnosti. Prvo da ne moze da odluci da podigne kamatnu stopu na 0,25 % kako bi korigovala inflaciju od 9%. Druga je promenjena uloga Dragija. 3 godine je pumpao 60 milijardi evra svakog meseca u E. ekonomiju dok sada kao Premijer Italije mora da nadje nacine da plati kamate na italijanske dugove. Za Lagarde je problem 4% kamate koju Italija mora da plati za nove dugove dok Nemacka i Holandija placaju 1% za 10 godina.
nikola andric
Ocekivanja od drugoga kaze nesto o onima koji ocekuju.
Не у ЕУ
У ситуацији када ЕУ све више постаје војни полигон НАТО-а, друштвено-економско поље у којем није могуће обуздати моћ тржишта и финансијског капитала и политичка сфера у којој је дефицит репрезентативне демократија све мањи, није потребно срљање у такву наддржавну организацију коју у пропаст води самопрокламована и ратоборна бриселска политичка елита.
Vojislav
Od njih se malo šta lepo može očekivati.
Дежа Ву
Мора да су очекивања изневерена тек први пут?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.