Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Највише запошљавања у пољопривреди и грађевинарству

Када је реч о зарадама, разлика између плата у јавном и приватном сектору смањена на 12,5 одсто, а највећи раст у реалном сектору је у ИТ
(Фото Н. Марјановић)

У првом кварталу 2022. тржиште рада показало је побољшање у односу на прво тромесечје претходне године. Укупна запосленост већа је за 5,4 одсто, регистрована за 1,6 процената, а расте и неформална запосленост. Као позитиван тренд у односу на период од пре годину дана аутори најновијег броја „Кварталног монитора” истичу да запосленост и зараде расту брже у приватном, него у јавном сектору, а према оцени Милојка Арсића, проф. Економског факултета у Београду, тржиште рада је заправо једина област где су и даље солидне перформансе.

– Запосленост ипак стагнира у односу на последњи квартал 2021. Регистрована запосленост расте у приватном сектору за 2,7 одсто, док у јавном стагнира (раст 0,7 одсто). Највише запошљавања бележи се у пољопривреди и грађевинарству и услугама, а у индустрији је стагнација – наводи проф. Арсић и додаје да стопа незапослености већ дуже од две године флуктуира око 10 процената. У Србији је крајем 2021. износила 9,7 одсто, у централној Европи и Балтику 5,1 одсто, а на западном Балкану је 14,5 процената.

Када је реч о зарадама, у првом кварталу ове године оне су номинално веће за 13,4 одсто, реално за 4,3 процента, него у првом делу 2021. Реалне зараде у приватном сектору повећане су за шест процената, у јавном за 0,3 одсто. Разлика између зарада у јавном и приватном сектору смањена је на 12,5 одсто. Највећи реални раст зарада у приватном сектору је у ИТ, телекомуникацијама и услугама, у финансијском сектору зараде опадају. У односу на суседне земље плате у еврима у Србији су у 2021. години веће него у БиХ, Црној Гори, Северној Македонији и Албанији, а мање него у Румунији, Бугарској, Мађарској и Хрватској, наводи се у „Кварталном монитору”.

Иначе, у Србији половина запослених, што је око 1,1 милион људи, зарађује највише до 55.000 динара, док половина пребацује тај износ. Како подсећа Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, поред тих 1,1 милион запослених још сигурно око 400.000 радника прима између медијалне и просечне зараде, која износи 74.000 динара.

– То само значи да најмање милион и по људи не може да досегне месечно просечну зараду. Ипак, добра је вест да је разлика између зарада у јавном и приватном сектору сада смањена на 12,5 одсто. Сусретање тих зарада, односно повећање плата у реалном сектору привреде јесте нужност, јер ако би се и даље одржавао досадашњи тренд и политика ниских зарада, поготово у угоститељству, трговини и туризму, само би се наставило исељавање радне снаге из земље – уверен је Вуковић.

Ипак, послодавци су ти који сами одлучују о висини зарада имајући у виду да у реалном сектору нема гранских колективних уговора између послодавачких организација и репрезентативних синдиката који би одредили колико ко, и у којем сектору рада, треба да има примања.

– Тога сада нема, па тако нема ни синдикалне борбе за нека важна питања, а једно од њих је и питање зарада. Ипак, у приватном сектору ради око милион и по људи – истиче Вуковић, подсећајући да садашњи закон омогућава само појединачно решавање тог проблема, на нивоу самог предузећа. Јавни сектор иначе запошљава око 607.000 грађана.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ne moze svako da bude cinovnik , politicar ili pop.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.