Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Несврстаност као темељ безбедности

Глобална карта примене једностраних санкција против Русије указује да истински раскол није између левице и деснице, па чак ни између Истока и Запада. Мапа представља поделу између Севера и Југа, између развијених и земаља у развоју
Резултати гласања о искључењу Русије из Савета УН за људска права (Фото EPA-EFE/J. Szenes)

Рат у Украјини је изазвао распрострањену осуду и таласе економских санкција многих западних земаља против Русије. Администрација председника Џозефа Бајдена говори о међународном савезу против Русије. Но, бројке приказују сложенију слику.

У мобилизацији против Русије због рата у Украјини, Западна Европа и НАТО јачају смисао свог постојања. Но, многе земље у Африци, Азији и Латинској Америци су неутралне. У ери обнављања макар и посредног рата међу суперсилама, све чешће се по свету чује: могу ли земље у развоју у којима живи готово 80 одсто становника планете Земље бити надахнуте Покретом несврстаних из шездесетих?

На гласању Генералне скупштине Уједињених нација почетком марта 141 држава је у необавезујућој резолуцији затражила да Русија мора „одмах, потпуно и безусловно повући трупе” из Украјине. Седмицу касније, у сличном документу 140 земаља гласало је за хуманитарну заштиту житеља Украјине.

Када се, међутим  почетком априла Генерална скупштина опредељивала о искључењу Русије из Савета УН за људска права, већина „за” је била мања. У прилог су гласале 93 земље, али 58 је било уздржано, а 24 против. Међу апстинентима су били Египат, Гана, Индија и Индонезија, који су током првог „хладног” рата са ондашњом Југославијом основали Покрет несврстаних уместо да подржавају Сједињене Америчке Државе или Совјетски Савез. Уздржали су се, такође, многољудни Бразил, Мексико, Нигерија, Пакистан и Јужна Африка. Највећа међу земљама у развоју Народна Република Кина је гласала против искључења Русије.

Не постоји поуздано истраживање мишљења сваког житеља света, али статистички подаци показују да 41 одсто становника планете Земље живи у државама које су се придружиле САД и Албанији, ауторима прве резолуције Генералне скупштине. Од 7.934.000.000 људи у свету, 59 одсто живи у земљама које нису подржале резолуцију.

Према додатној рачуници, број становника у државама које су подржале резолуцију пада на 34 одсто уколико би биле изузете непосредно зараћене стране и њихови савезници. То су, на једној страни Украјина, САД и земље чланице НАТО-а, а са друге, Русија, Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргизија и Таџикистан, из Организације уговора о колективној безбедности.

Уопште, уколико се узме у обзир демографија, много је вероватније да ће становништво које представљају владе које нису гласале за резолуције укључивати најсиромашније државе света, оне на периферији светског економског система (Русија и НР Кина су на полупериферији дотока вишка вредности рада) и „обојене нације”. За резолуције су гласале све земље које су рангиране у горњој трећини средњег (медијалног) животног доба, од Монака (51,1 година) до Исланда (36,5 година). Од 20 земаља са најмлађим становништвом (од 15,4 до 18,9 година), само половина је гласала за резолуције.

Ситуација је још више другачија у вези са санкцијама Русији. Упркос распрострањеној тврдњи да економске казне Русији представљају вољу међународне заједнице, мада нису донете у УН, ниједна држава у Африци, на Блиском истоку или у Латинској Америци није се приклонила инсистирању, па и „завртању руке” из Вашингтона, Брисела и Лондона. У Азији су то учинили само Јапан, Јужна Кореја, Сингапур и међународно ретко признати Тајван, побуњена провинција НР Кине.

Уопште, међу 193 државе чланице УН, близу 150, или више од 80 одсто светског становништва до сада није следило захтеве западних земаља за увођење санкција Русији. За то наводе „националне интересе”. Москва је, пак, 48 земаља или територија прогласила за „непријатељске”.

Џејк Саливен, саветник за националну безбедност председника Бајдена, има поверење у Запад, који чини око 15 одсто становништва наше планете. Стварамо више од 50 процената светског укупног домаћег производа (БДП). Имамо иновације. Поседујемо предузетништво. Владавину слободе, набројао је Саливен.

Опет, санкције, међу осталима, нису подржале земље Брикса (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), које чине 41,5 одсто светске популације, преко 26 одсто свих територија, 23 одсто светског БДП-а и 18 одсто глобалне трговине.

НР Кина има највећи у свету БДП мерен паритетом куповне моћи (ПКМ), Индија трећи. У првих 10 привреда света су Бразил, Русија и Индонезија.

У Москви наводе како настају нове тачке раста у свету, „нова велика осморка”, земље које нису укључене у међународне санкције – Кина, Индија, Русија, Индонезија, Бразил, Мексико, Иран, Турска. По тој рачуници „осморкин” збирни БДП изражен кроз ПКМ је 24,4 одсто испред Групе седам најмоћнијих држава Запада.

Глобална карта примене једностраних санкција против Русије указује да истински раскол није између левице и деснице, па чак ни између Истока и Запада. Мапа представља поделу између Севера и Југа, између развијених и земаља у развоју. За неке аналитичаре је то тектонски помак у геополитици за предстојећу еру мултиполарности.

Брзи успон пре свега НР Кине и на то реакција САД навели су многе коментаторе да предвиде нови „хладни” рат. Но, у међународној заједници је присутна и трећа опција: неутралност.

У време првог „ хладног” рата својеврсна неутралност је имала име: несврстани. Када су се САД суочиле са НР Кином и Совјетским Савезом на небу изнад Корејског полуострва, вође Југославије и Индије, Јосип Броз Тито и Јавахарлал Нехру, одбили су да подрже било коју страну.

Данас се земљама широм света поново шаљу позиви да стану на страну Запада или Русије, а ускоро можда и између Запада и НР Кине. Како сведочи мапа санкција, размирице између великих сила могле би поново оживети Покрет несврстаних који захтева мултилатералност и универзалну примену међународног права, а не једнострана искључења.

Судећи по реакцијама на рат у Украјини, уколико се велике силе припремају за нови, макар „хладни” рат, позиви на неутралност и несврстаност би могли јачати. Следбеници покрета подсећају како су несврстаност разумели Тито и Нехру: не као „неутралност” или „пасивност”. У заједничкој декларацији 1954. су написали да несврстаност „ представља позитивну, активну и конструктивну политику чији је циљ колективни свет као темељ заједничке безбедности ”.

*Уредник и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pogledi
Nesvrstani su bili pokret za novonastale, dekolonizovane drzave koje se zvanicno nisu priklanjale ni Sovjetskom Savezu ni SAD. U stvarnosti, kao i sama posleratna Jugoslavija, to je bio jedan veliki americki projekat.
Само да приметим
Несврстани би могли и требали да буду ослонац Србији, у њеној смаосталној спољној политици.
Лазар
Београдски “Музеј Југославије” имао је недавно изложбу посвећену ПОКРЕТУ НЕСВРСТАНИХ и периоду кад је Југославија била самостална и поштована у целом свету. Била је резултат вековне тежње Јужних Словена да заједно и слободно живе у СВОЈОЈ држави. Идеја је била велика али смо ми били мали.
slavko
Vekovna težnja južnih Slovena se u međuvremenu izgleda promenila.
asinus
To je jedan od glavnih razloga za pritisak na Srbiju da se pridruži sankcijama Rusiji. Da je jednom za navek izvuku iz Pokreta Nesvrstanih, jer uvek je prisutan taj Srpski "remetilacki faktor", naročito kad se vidi šta su organizovali prošle godine u Beogradu.., vise od 100 delegacija na proslavi 60 godišnjice osnivanja. Svi oni traže novo vodjstvo, jer se secaju kakva su politička sila nekad bili zajedno. A Srbima svašta pada napamet...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.