Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Миграције за демографију БиХ опасније од беле куге

Српску планира да напусти 5.600 младих, док у ФБиХ кофере пакује њих 16.800, подаци су из истраживања УНФП-а
Све мање становника у БиХ: Бањалука (Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Земљи разрушеној за време грађанског рата – у којој ни после потписивања мира нису престала стална етничка превирања и хиперпродукција политичких криза – као последица потпуно опречних погледа на суштинска и стратешка питања о судбини БиХ, никако не полази за руком да забележи озбиљнији успех, макар и на пољима попут економије, регионалне сарадње или развоја, где су очекивања грађана истоветна, без обзира на ентитет у ком живе или народ ком припадају.

Исход политике која уместо дијалога, визије и планова негује политику која се описује као „наставак рата мирним средствима” јесу суморни статистички подаци који се периодично појављују из разних извора и истраживања, а у којима се констатује масован одлив младог становништва, у чему демографи виде најаву демографског слома земље с обзиром на то да је и наталитет из године у годину у оба ентитета све негативнији.

Додуше, сличне тенденције постоје у свим земљама региона, па је последњи попис становништва у Хрватској показао да је ту земљу за десет година напустило више од 400.000 грађана. Иако на лоша демографска кретања нису имуне ни остале земље у суседству, стручњаци брину да ће опори трендови најлошије последице оставити по БиХ, која по њиховим мишљењима већ има мање од три милиона становника, за разлику од око 3,3 до три и по милиона житеља пописаних пре десетак година.

„Око 23.000 младих људи у доби од 19 до 29 година напутиће БиХ. Њих 5.600 ће напустити Републику Српску, 16.800 Федерацију БиХ, и око 450 Брчко дистрикт”, показало је пре неки дан представљено истраживање Популационог фонда УН (УНФП), које је рађено прошле године.

Одлазак из БиХ односио се на период од наредних шест до 12 месеци. На презентацији истраживања констатовано је да „млади одлазе пре свега јер се у БиХ не осећају сигурно, јер друштво сматрају корумпираним, а образовање лошим...”

Нермин Оруч, директор Центра за развојне евалуације и друштвена истраживања, оценио је како „одлазак једне младе особе не значи губитак једног радног места, већ три радна места која та млада особа генерише”.

„Млади људи имају тешкоће у транзицији из образованог система на тржиште рада. Она траје предуго, млади су незапослени дуго времена, тешко налазе послове. Услови рада који им се нуде често су много лошији од услова који се нуде старијим групама радника. Када разговарате с младим људима, добијете одговор да их послодавци искоришћавају, а када разговарате с послодавцима, чујете да млади људи немају адекватну вештину и мотивацију. То су све симптоми, а узрок су образовни програми”, истакао је Оруч.

Минуле године у БиХ је на свет дошло најмање беба уназад три деценије. Рођено је 25.870 малишана, за 0,48 одсто мање у односу на 2020. По подацима Агенције за статистику БиХ, број умрлих је у прошлој години досегао максимум јер су у 2021. преминуле 48.503 особе, за 13,32 одсто више у односу на годину пре. Из тих података произлази да је у БиХ прошле године умрло дупло више људи него што је у њој рођено.

У првој послератној години, то јест 1996, у БиХ су рођена 46.594 детета, а умрле су 25.152 особе. Десет година касније, то јест 2007, на свет је дошло 33.835 беба, а преминуле су 35.044 особе.

По подацима којима барата Унија за одрживи повратак, БиХ је у периоду од 2013. до 2019. напустило 530.000 становника. Међутим, струка сматра да је тај број преувеличан.

„То су неутемељени подаци. Не знам како су дошли до тих процена. Највећи проблем БиХ, кад је реч о демографији, заиста јесу миграције, знатно више него бела куга. На основу званичних података које добијамо од институција ЕУ, поуздано знамо да је уназад седам година из БиХ отишло 228.720 становника, од тога 53.880 у Немачку, где се највише одлази”, рекао је недавно за „Политику” демограф Стево Пашалић.

БиХ је од 1991. изгубила укупно 1,3 милиона становника, од тога ФБиХ 800.000, а РС око пола милиона житеља.

„На територији коју сада чини РС пре рата је живело око један и по милион становника”, подсетио је Пашалић и закључио да БиХ у целини има највећи губитак становника у Европи, због чега спада у десет демографски најкритичнијих земаља света.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pepelepju
Njima je bitnije da blokiraju nas nego da oni prosperiraju po principu da komsiji crkne krava. Zato i jeste takvo stanje posle 30 godina i bice samo gore. Srbi iz RS neka prodaju svu zemlju Kinezima, uzmu pare i presele se u Srbiju pa neka se onda Berlin kaci sa njima.
Drug
Ja sam poslijednji put otišao na more 1998. godine. Firma (državna podrazumjeva se) u kojoj sam bio zaposlen 32 godine je funkcionisala tokom cijelog rata, a nasilno je uništena 2002. iako je poslovala pozitivno. Grad u kome živim prije rata imao je 30 hiljada stanovnika, 5 fabrika i veliko poljoprivredno dobro. Sve fabrike su uništene poslije rata kako bi njihova imovina, zemljište i mašinerija dospjeli u privatne ruke. Naši neprijatelji ne nose vojnu uniformu, već odijelo i aktovku.
Goran
Realnost

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.