Како спасити привредни раст

Светска банка оборила је прогнозу привредног раста Србије за 1,3 одсто у односу на јануарска предвиђања ове међународне финансијске институције. Према јунском извештају о глобалним економским изгледима раст БДП-а би у овој години требало да износи 3,2 процента и у наредној 2,7 одсто. Према њиховом мишљењу глобални раст ограничен је ратом, новим мерама против вируса корона у Кини, прекидима у ланцу снабдевања и растућим ризиком од стагфлације, односно од периода слабог привредног раста и високе инфлације.

Миладин Ковачевић и Катарина Станчић у анализи „Економске и финансијске последице рецесије у Европи на глобалну и економију Србије” наводе да је реални раст БДП-а у Србији наставио динамику из 2021, тако да је у првом кварталу ове године раст био 4,3 одсто. За прво полугодиште 2021. процењен је раст од четири процента, што одговара планираном расту за целу годину у време усвајања закона о буџету и фискалној политици за 2022. Ипак, знајући за проблеме са којима се суочава цела Европа и нарочито земље од којих зависи економија Србије, а који су непредвидљиви, раст од четири одсто за целу 2022. за сада је неизвестан.

„Србија је у овом моменту пред императивом ребалансирања буџета и одређених корекција фискалне политике у складу са препорукама ММФ-а, али тај посао се може покренути тек након формирања владе и парламента. Монетарна политика је започела рестриктивне мере пре неколико месеци и сада је у перспективи снажења рестрикција у режиму циљане инфлације ради обуздавања раста цена. Захваљујући знатним девизним резервама, монетарна политика је бранила и браниће курс домаће валуте у односу на евро, а тиме је и у најефективнијем контраинфлационом режиму. Ипак, за одржавање фискалне равнотеже, динамике већ започетих инфраструктурних радова и перспективе неекспанзивног дефицита јавних финансија, највећи проблем је приступ и цена позајмица на финансијским тржиштима”, оцењују аутори.

Извозна, увозна и инвестициона зависност Србије од Европе, а посебно од великих економија као што су Немачка и Италија, је међутим врло извесна. Према ММФ-овим прогнозама из априла 2022. Србија ће у овој години имати раст од 3,5 одсто, што се може оценити као оптимистична прогноза. При томе, за Еврозону је прогнозиран раст од 2,8 процената у 2022. и 2,3 одсто у 2023, што је за 1,1 процентни поен ниже од прогнозе дате у јануару 2022. Раст немачке економије је прогнозиран на 2,1 одсто у 2022, што је за 1,7 процентних поена ниже од јануарске прогнозе. Раст италијанске економије је процењен на 2,3 одсто што је за 1,5 процентних поена ниже него од јануарске прогнозе.

„Ова смањења су последица украјинске кризе, али не под претпоставком најгорег сценарија који би дошао са ембаргом на увоз фосилних енергената из Русије (гаса и нафте). У случају свеобухватног ембарга на увоз ових енергената из Русије, Бундес банка је прогнозирала пад БДП-а Немачке од два одсто у овој години. Свеобухватни ембарго на енергенте из Русије био би корак ка рецесионој спирали Европе, којој се за сада не види крај. Како ће завршити економија Србије у овој и наредној години не зависи директно од снабдевања домаћег тржишта енергентима, већ од кретања у Немачкој и великим европским економијама, које у највећој мери зависе од снабдевања природним гасом па и нафтом из Русије. Србија није угрожена снабдевањем фосилним горивима, мада раст цена убрзано увећава спољнотрговинску неравнотежу, то јест расте спољнотрговински дефицит. Снабдевање гасом из Русије не чини се проблематичним, а снабдевање нафтом обавља се из других земаља произвођача сирове нафте, а не из Русије”, наводе аутори.

Знатна предност Србије у односу на ближе европско окружење је потенцијал у биљној производњи примарних пољопривредних производа. И ове године Србија ће имати вишкове пшенице, кукуруза, сунцокрета, уља и шећера које ће извести у окружење. Сем тога, Србија има знатну извозно оријентисану производњу воћа (јабуке и малине), од које је велики део ишао на руско тржиште. Тренутно је укупан извоз у Русију умањен за 25 одсто због логистичких и других проблема, али ће највероватније та врста робе наћи нове извозне дестинације. Цене хране су у непрекидном порасту од средине 2020, да би у фебруару ове године достигле рекордни ниво. Међутим, највише су била погођена глобална тржишта житарица и биљног уља, на којима Руска Федерација и Украјина имају важну улогу. Цене су забележиле посебно оштар раст у прве две недеље марта, када су порасле за 20 одсто у односу на фебруар, да би затим достигле рекордне вредности у марту. Србија је реаговала већ крајем прошле године робним резервама и одговарајућом контролом цена неколико најважнијих прехрамбених производа (хлеб, уље, шећер, брашно, свињско месо) и контролом цена деривата нафте и гаса.