Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како спасити привредни раст

Економија наше државе не зависи директно од снабдевања тржишта енергентима, већ од кретања у Немачкој и великим европским економијама, на које утиче гас и нафта из Русије
(фото А. Васиљевић)

Светска банка оборила је прогнозу привредног раста Србије за 1,3 одсто у односу на јануарска предвиђања ове међународне финансијске институције. Према јунском извештају о глобалним економским изгледима раст БДП-а би у овој години требало да износи 3,2 процента и у наредној 2,7 одсто. Према њиховом мишљењу глобални раст ограничен је ратом, новим мерама против вируса корона у Кини, прекидима у ланцу снабдевања и растућим ризиком од стагфлације, односно од периода слабог привредног раста и високе инфлације.

Миладин Ковачевић и Катарина Станчић у анализи „Економске и финансијске последице рецесије у Европи на глобалну и економију Србије” наводе да је реални раст БДП-а у Србији наставио динамику из 2021, тако да је у првом кварталу ове године раст био 4,3 одсто. За прво полугодиште 2021. процењен је раст од четири процента, што одговара планираном расту за целу годину у време усвајања закона о буџету и фискалној политици за 2022. Ипак, знајући за проблеме са којима се суочава цела Европа и нарочито земље од којих зависи економија Србије, а који су непредвидљиви, раст од четири одсто за целу 2022. за сада је неизвестан.

„Србија је у овом моменту пред императивом ребалансирања буџета и одређених корекција фискалне политике у складу са препорукама ММФ-а, али тај посао се може покренути тек након формирања владе и парламента. Монетарна политика је започела рестриктивне мере пре неколико месеци и сада је у перспективи снажења рестрикција у режиму циљане инфлације ради обуздавања раста цена. Захваљујући знатним девизним резервама, монетарна политика је бранила и браниће курс домаће валуте у односу на евро, а тиме је и у најефективнијем контраинфлационом режиму. Ипак, за одржавање фискалне равнотеже, динамике већ започетих инфраструктурних радова и перспективе неекспанзивног дефицита јавних финансија, највећи проблем је приступ и цена позајмица на финансијским тржиштима”, оцењују аутори.

Извозна, увозна и инвестициона зависност Србије од Европе, а посебно од великих економија као што су Немачка и Италија, је међутим врло извесна. Према ММФ-овим прогнозама из априла 2022. Србија ће у овој години имати раст од 3,5 одсто, што се може оценити као оптимистична прогноза. При томе, за Еврозону је прогнозиран раст од 2,8 процената у 2022. и 2,3 одсто у 2023, што је за 1,1 процентни поен ниже од прогнозе дате у јануару 2022. Раст немачке економије је прогнозиран на 2,1 одсто у 2022, што је за 1,7 процентних поена ниже од јануарске прогнозе. Раст италијанске економије је процењен на 2,3 одсто што је за 1,5 процентних поена ниже него од јануарске прогнозе.

„Ова смањења су последица украјинске кризе, али не под претпоставком најгорег сценарија који би дошао са ембаргом на увоз фосилних енергената из Русије (гаса и нафте). У случају свеобухватног ембарга на увоз ових енергената из Русије, Бундес банка је прогнозирала пад БДП-а Немачке од два одсто у овој години. Свеобухватни ембарго на енергенте из Русије био би корак ка рецесионој спирали Европе, којој се за сада не види крај. Како ће завршити економија Србије у овој и наредној години не зависи директно од снабдевања домаћег тржишта енергентима, већ од кретања у Немачкој и великим европским економијама, које у највећој мери зависе од снабдевања природним гасом па и нафтом из Русије. Србија није угрожена снабдевањем фосилним горивима, мада раст цена убрзано увећава спољнотрговинску неравнотежу, то јест расте спољнотрговински дефицит. Снабдевање гасом из Русије не чини се проблематичним, а снабдевање нафтом обавља се из других земаља произвођача сирове нафте, а не из Русије”, наводе аутори.

Знатна предност Србије у односу на ближе европско окружење је потенцијал у биљној производњи примарних пољопривредних производа. И ове године Србија ће имати вишкове пшенице, кукуруза, сунцокрета, уља и шећера које ће извести у окружење. Сем тога, Србија има знатну извозно оријентисану производњу воћа (јабуке и малине), од које је велики део ишао на руско тржиште. Тренутно је укупан извоз у Русију умањен за 25 одсто због логистичких и других проблема, али ће највероватније та врста робе наћи нове извозне дестинације. Цене хране су у непрекидном порасту од средине 2020, да би у фебруару ове године достигле рекордни ниво. Међутим, највише су била погођена глобална тржишта житарица и биљног уља, на којима Руска Федерација и Украјина имају важну улогу. Цене су забележиле посебно оштар раст у прве две недеље марта, када су порасле за 20 одсто у односу на фебруар, да би затим достигле рекордне вредности у марту. Србија је реаговала већ крајем прошле године робним резервама и одговарајућом контролом цена неколико најважнијих прехрамбених производа (хлеб, уље, шећер, брашно, свињско месо) и контролом цена деривата нафте и гаса.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Ima li neki ekonomista da objasni dali je BDP povećan za 100% ako su jabuke prošle godine bile 20 a sada 40 dinara ? I to u uslovima inflacije oko nule i stabilne proizvodnje .
Aleksandar
Čemu služi merenje privrednog rasta od par procenata kad je inflacija dvocifrena? Ta inflacija pojede taj mali privredni rast za doručak.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Немогуће је нешто спасти што уопште не постоји , закон физике.
Vojislav Guzina
Pravili smo ekonomiju preterano zavisnu od drugih, a za takve nailaze loše godine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.