Недеља, 07.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

УН потврдиле: Израелци убили новинарку

Америчко-палестинска новинарка Абу Аклех страдала од израелског метка, али питање је да ли ће Тел Авив отворити кривичну истрагу, како захтeвају Уједињене нације
За Палестинце је Абу Аклех била симбол борбе за истину (EPA-EFE/Shahzaib Akber)

Канцеларија Уједињених нација за људска права утврдила је оно што би израелске власти хтеле да сакрију: „Све информације које смо прикупили, укључујући оне од израелске војске и главног палестинског тужиоца, у складу су са доказима да су меци који су убили Абу Аклех дошли од стране израелских трупа, а не насумичног пуцања наоружаних Палестинаца.”

Ширин Абу Аклех, америчко-палестинска новинарка која је радила за телевизију Ал Џазира, убијена је у мају током извештавања из избегличког логора Јанин на Западној обали. Када је убијена, на себи је имала прслук на ком је видно стајало „прес”.

Смрт је покренула оштре критике односа израелских власти према новинарима и свих акција на окупираној територији. Палестинци су од почетка тврдили да се ради о „циљаном убиству” новинарке која је била икона арапског света, посебно од времена када је њена телевизија стекла медијско поверење Арапа, али и гледалаца широм глобуса.

Израелци су, без доказа, понављали да је метак дошао с палестинске стране. То је говорио и тадашњи израелски премијер Нафтали Бенет, али када је непобитно утврђено да палестинских бораца није било на локацији на којој је Ширин убијена – што сада потврђују и УН – начелник израелског Генералштаба Авив Кочави понудио је теорију да „није познато” ко је пуцао.

Званичници су препознали опасност од новог таласа насиља, па је брзина којом је генерал Кочави најавио формирање комитета за истрагу потврдило да је смрт новинарке од највеће дипломатске важности. Израелска војска после своје истраге и даље стоји на становишту да не може да се утврди ко је пуцао иако су палестинске власти прошлог месеца представиле резултате своје истраге, која тврди да је смртоносни метак оног типа који користи израелска армија.

Шта ће урадити Израел, а шта Сједињене Државе? Последњих година израелска војска и полиција су десетинама пута намерно ометале медије на Западној обали и по источном Јерусалиму. Израелци су од 2000. убили чак 55 новинара, а мало је оних палестинских који нису погођени гуменим мецима и ударани палицама, а многи су завршили и с ранама од шрапнела.

Иза великог броја ових инцидената остали су видео-записи који показују да насиље није било ничим изазвано, али у држави која се дичи да је једина демократија Блиског истока нико није одговарао. Палестинци су зато одбили заједничку истрагу о Абу Аклех. „Не верујемо им”, поручио је.

Израел би, пише либерални „Харец”, морао да прихвати независну истрагу под међународним надзором. Министарства одбране и јавне безбедности морала би својим припадницима коначно да поруче да је део њиховог посла да штите животе Израелаца, Палестинаца и новинара.

Међутим, иако Израел има обавезе по међународном праву, стотине инцидената о погибијама и рањавањима Палестинаца завршавају без судског епилога. Када се истрага и отвори, војни тужилац је брзо затвори истоветним тумачењима – одговорна особа не може да буде идентификована, нема довољно доказа, армија је поступала у складу с прописима, убиство је било случајно.

Проблем је што израелски званичници доживљавају стране новинаре који имају критички став и бране права Палестинаца као непријатеље. Израелски министар за дијаспору Нахман Шаи био је међу малобројним који су признали: „Уз све дужно поштовање према нама, рецимо да кредибилитет Израела није тако висок у оваквим догађајима.”

Американци су одмах захтевали „транспарентну истрагу”, изражавајући поверење у израелско судство. Тиме је већ у најави домет те истраге одређен степеном заштите њиховог најважнијег блискоисточног савезника. Упркос америчком држављанству палестинске новинарке, Вашингтон тешко да ће допустити да неко у Израелу одговара за злодело какво се свакодневно понавља у суровој стварности Западне обале.

Да ли ће ипак Џо Бајден покренути ово питање када за три недеље посети Израел, пошто је претходно добио писмо 24 сенатора демократа који од председника захтевају да се Америка директно укључи у истрагу?

Палестинци Абу Аклех памте још од времена велике израелске инвазије на Западну обалу током Друге интифаде, која је почела 2000. Била је храбар извештач и читавог професионалног живота се борила да истина о израелској окупацији обилази свет.

Палестинци су захвалили државним обредом пред председничком палатом у Рамали, пре сахране у источном Јерусалиму. „Ширин је била глас истине, глас нације који је преносио патње мајки мученика и заточеника Јерусалима и избегличких логора”, рекао је тада палестински председник Махмуд Абас, додајући да „пуна одговорност” за њену смрт припада Израелу.

Током сахране израелска полиција је на нечувен начин напала свет који је носио ковчег. Напад на погребну процесију! Да све буде у складу са ароганцијом, полиција је дошла у јерусалимски дом породице Аклех, захтевајући да се уклоне палестинске заставе које су биле постављене.

Ширин је постала жртва исте оне бруталности на земљи на којој је рођена и коју је деценијама покушавала да разоткрије. Као хришћанка, имала је много саосећања за муслимане с којима је живела под израелском окупацијом.

Убијена новинарка мора да остане упамћена као и саудијски новинар и колумниста „Вашингтон поста” Џамал Кашоги. Обоје су жртве убистава иза којих стоје државе. УН сада позивају Израел да отвори кривичну истрагу због убиства, али мале су шансе да правда буде задовољена. Израел ће све учинити да случај буде архивиран јер „починиоци нису откривени”.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
И шта сад?
Перагеније
"америчко-палестинска новинарка"- НАГЛАСАК је на оно "америчко"... Да је српско-палестинска била би једини кривац...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.