Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: проф. др ЛИДИЈА КАНДОЛФ СЕКУЛОВИЋ, дерматовенеролог

Због жеље за препланулим теном расте број оболелих од рака коже

Шанса да се појави меланом удвостручује се уколико је неко само једном поцрвенео на сунцу
(Фото: лична архива)

У нежељене последице директног излагањa сунчевим зрацима спадају црвенило и опекотине од сунца. Незаштићена кожа изложена јаком сунцу може да изгори у року од 15 минута, па лекари стално апелују на грађане да се посебно чувају од 11 до 16 сати, када су УВ зраци најјачи, а ризик од оштећења коже највећи. У разговору за „Политику” професор др Лидија Кандолф Секуловић, дерматовенеролог, наглашава да климатске промене које су у току мењају услове животне средине, број сунчаних дана у години, количину падавина и УВ индекс широм света, па и код нас.

Да ли је у данашње време боравак на сунцу опаснији него што је то био случај пре неколико деценија?

Пре 30 година сазнања о штетности излагања коже сунцу нису била довољно позната, а тек сада сагледавамо последице обичаја уведеног пре више од 60 година – да се интензивно сунчамо на годишњим одморима. Услед овог понашања, данас имамо знатан и сталан пораст инциденце свих облика рака коже, па и меланома.

Због чега је опасно ако особа изгори на сунцу? И зашто се каже да кожа све памти?

Опекотина од сунца представља акутно оштећење коже ултравиолетним зрачењем. Ултравиолетно зрачење изазива оштећење генетског материјала у кожи, ДНК у ћелијама коже кератиноцитима и меланоцитима, због чега се јављају грешке приликом ћелијске деобе, а то резултује настанку малигнитета коже. У досадашњим студијама конкретно је доказано да се шанса да се појави меланом удвостручује уколико је неко само једном поцрвенео на сунцу. Како ово искуство има већина нас рођених између 1950. и 2000. године, веома је важно да једном у пар месеци сами себи прегледамо кожу како бисмо видели да ли се појавило нешто ново на њој што заслужује преглед дерматолога.

Расте ли број оболелих од меланома и других врста тумора коже?

У последњих педесет година – баш од онда када смо почели да се сунчамо на плажама да бисмо поцрнели – константно се повећава број оболелих од меланома и других облика рака коже код особа кавкаске расе (белаца) и оваква тенденција се очекује и у наредним деценијама, због чега је потребно да се здравствени системи припреме за бољу превенцију и рано откривање ових обољења како би се смањио терет болести за појединца, породицу и друштво.

Како се можемо заштитити док боравимо на сунцу?

Ако боравимо на сунцу због посла, спорта, одмора или забаве, најважнија поука је да будемо обучени – да носимо шешир, наочаре за сунце, одећу макар кратких рукава и дужих ногавица, а ради побољшања заштите, на откривене делове тела треба наносити препарате за заштиту од сунца који садрже заштитне филтере од УВА и УВБ спектра. Савремени препарати знатно блокирају УВ зрачење, безбеднији су него раније и ретко изазивају алергијске реакције, али се последњих година због утицаја на животну средину ових супстанци обраћа пажња да се додатно осавремењују како би се смањио и овај утицај.

Колико пута дневно треба да се на лице и тело наноси крема за заштиту од сунца?

Уколико желимо заштиту од сунца током целе године, која је многима важна због успоравања старења коже, савет је да препарат нанесемо ујутро пре изласка напоље, али и да га наносимо на сваких два сата уколико смо целог дана напољу.

Шта значи када на амбалажи производа пише да има СПФ заштиту 30 или 50?

Фактор за заштиту од сунца означава степен заштите од УВБ зрачења и индикује да, на пример, СПФ 30 омогућава 30 пута дужи боравак на сунцу пре него што се појави црвенило.

Може ли особа да изгори док борави у хладу испод сунцобрана?

Обичан сунцобран задржава свега 30 одсто УВ зрачења, па се не може сматрати адекватном заштитом. Најбоље је наћи плажу с природним хладом, који ће омогућити много бољу заштиту, али треба водити рачуна да уколико смо на плажи цео дан, ипак, обучемо мајицу.

Уколико се то догоди, шта се ставља на кожу да би се ублажили црвенило и бол?

Оштећење коже изазива запаљење и ослобађање бројних инфламаторних медијатора, па се за смиривање црвенила користе облоге и благи кортикостероиди који могу брзо да смање црвенило. У случају већих опекотина са стварањем мехурова, неопходна је нега регенеративним кремама, па и примена локалних антибиотика и антисептика. Примена препарата са антиоксидансима („афтер сан” препарати) после боравка на сунцу може такође да смањи оштећење настало УВ зрачењем.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.