Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

Рат симбола – „Света Џевелина” против бабушке Ане

Тешко оштећене зграде, или оне срушене и претворене у гомилу шута, свакодневни су призори из рата у Украјини који се налазе у објективима фото-репортера. Ипак, ових дана њихову пажњу привукла је једна неоштећена вишеспратна стамбена зграда у Кијеву, на чијој фасади је исцртан огроман мурал назван „Света Џевелина”. Реч је о приказу Богородице која у наручју носи амерички ручни ракетни бацач „џевелин”, оружје чија је смртоносна ефикасност показана против руских тенкова и оклопних возила.

Свештеници и верници се сигурно не слажу с таквим приказима, али нема сумње да ова слика шаље јаку поруку Украјинцима. Заправо, она је у виду стикера настала још првих дана рата, али је са овим муралом посебно привукла пажњу фото-репортера и сниматеља.

Док трају борбе у Донбасу и Црном мору, уз повремене ваздушне нападе у пограничним деловима Русије, у медијском и виртуелном простору води се рат симбола, а „Света Џевелина” је само један од њих.

„Света Џевелина”
(Фото: Инстаграм)

ЧИЈА ВОЈСКА ДОЛАЗИ: С руске стране, то је свакако бабушка Ана, или бабушка Z, како је још зову по слову којим руска војска обележава своја оруђа и возила, несумњиво највећем симболу рата у Украјини, а који на Западу третирају попут нацистичке свастике.

Бабушка је Ана Ивановна из једног села у околини Харкова. Постала је позната по снимку на коме, дочекујући војнике који су јој прилазили, поносно носи совјетску заставу. Мислила је да су Руси. Међутим, то су били Украјинци, а један од њих је снимио тај сусрет.

Пришли су овој старијој жени, украјински војник јој је одузео заставу, бацио је на земљу и згазио. Понудили су бабушки Ани кесу с храном. Она им је кесу вратила, рекавши им: „Моји родитењи су погинули за ту заставу.” Призор старице са совјетском заставом за Русе је постао митски, снажна пропагандна порука коју је, парадоксално, снимио непријатељ.

 Бабушка Ана
(Фото Фејсбук)

Бабушка Ана и данас живи на територији под контролом Кијева, није ни знала да је постала светски позната. Западни новинари су је нашли ових дана, она им је објашњавала да није „издајник” Украјине, да је рат „грешка” и да жали за совјетским временима када су „сви били заједно”. И ма колико је новинари наводили да директно осуди Путина, она то избегава.

ДУХОВИ КИЈЕВА: За Русе је постала неисцрпна инспирација, направљено је много илустрација с њеним ликом и заставом, од којих је посебно ефектна она на којој с једне стране заставу држи она, а с друге припадница Црвене армије из Великог отаџбинског рата. Порука је јасна: кроз све епохе, све генерације боре се за своју земљу и народ под истим барјаком, без обзира на промене државних уређења, па и самих застава.

Почетком рата на друштвеним мрежама, бојном пољу пропаганде, појавила се прича о „духу Кијева”, пилоту украјинског „мига 29” који у стилу асова из Првог светског рата обара руске авионе. После неколико недеља и сами Украјинци су признали да је у питању мит. Али сада, четири месеца по избијању сукоба, могло би се рећи да је сваки украјински пилот „дух Кијева” будући да, упркос руској надмоћи у ваздушном простору, и даље лете и гину, извршавајући борбене задатке.

Када је реч о руској војсци, акција падобранаца на аеродрому „Гостомељ” (познат и као „Антонов”) изведена 24. фебруара, првог дана рата, све више прераста у мит. Вероватно нема боље илустрације почетка инвазије од снимка „ројева” руских хеликоптера који у ниском лету преко украјинске територије лете на поменути аеродром.

Касније је откривено да су тада руски борбени хеликоптери летели први и привукли на себе дејства украјинске противваздухопловне одбране, истовремено дејствујући против ње, док су транспортни хеликоптери безбедно превезли падобранце који су заузели „Гостомељ”.

ПАДОБРАНЦИ У КАДРУ: Руски војници су се тих првих дана сукоба појавили у крупном кадру једне стране новинарске екипе, пуцајући и припремајући малу противоклопну ракету за дејство с постоља. Издржали су све нападе Украјинаца и почетком априла су се, по наређењу Москве, повукли са овог аеродрома. Иако ни данас није могуће тачно проценити сврху њиховог ангажовања и повлачења, акција тих падобранаца је за Русе већ постала легендарна.

Имајући у виду тактику и технику зараћених страна, може се рећи да су војници одређених специјалности постали „заштитни знак” овог рата. На украјинској страни то је свакако војник наоружан ракетним бацачима којима се дејствује с рамена, без обзира на то да ли је реч о оним противоклопним, као што је „џевелин”, или оним противваздухопловним, као што су „стингер” или „игла”. Међу Русима то би могли бити пилоти борбених хеликоптера „Ка-52” који лете ниско, кроз кишу метака и поменутих ракета.

И те како гину и други, на пример, тенкисти на обе стране. Па и морнари и морнаричка пешадија, како на бродовима тако и на Змијском острву, које је посебно поглавље овог рата.

Украјина улази у ратно лето и нема места оптимизму, па се могу очекивати и неки нови симболи овог крвопролића. Упркос свему, остаје нада да ће се, неким чудом, на хоризонту појавити и неки симбол мира.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.