Ограничена отвореност српског буџета

Србија је умерено напредовала и налази се на 59. месту од 120 земаља у међународном истраживању „Индекс отворености буџета”. Наша земља добила је 46 поена од могућих 100, што је сврстава у земље са „ограниченом транспарентношћу буџета”.

Напредак од шест поена у односу на претходно истраживање (из 2019) готово искључиво је последица чињенице да је коначно успостављена пракса усвајања завршних рачуна буџета, док озбиљне слабости, нарочито када је реч о могућности да јавност утиче на буџет, и даље нису решене, саопштила је Транспарентност Србија.

Од земаља у региону које су обухваћене истраживањем, само је Босна и Херцеговина, са скором 32, лошије оцењена од Србије. Најотворенија је Словенија са скором 66, Хрватска има скор 64, а Албанија 52. Просечан резултат у свету ове године је 46.

Истраживање је показало да су унапређења потребна код завршног рачуна, како би биле видљиве разлике између првобитних процена расхода, прихода и дуга и њиховог извршења на крају године (а не само у односу на буџет након ребаланса), као и разлике у односу на првобитне макроекономске прогнозе. На лошу оцену утицало је то што у посматраној години (буџет за 2021) фискална стратегија није била донета на време, у складу са буџетским календаром, као и због тога што се и даље не објављује полугодишњи извештај о извршењу буџета.

Најгори резултат, само два од 100, Србија има у области учешћа јавности у креирању буџета. Светски просек је 14, а од земаља у региону Албанија има шест, Босна и Херцеговина девет, док је Хрватска са скором 17 за нијансу изнад светског просека.

– Оцене за Србију су изнад светског просека једино у категорији надзора (54), иако је и то у рангу „ограничена отвореност буџета”. На релативно добар скор у овој категорији пресудно је утицала обухватност ревизија које врши Државна ревизорска институција (83 од могућих 100 поена), док је парламентарни надзор, где је оцена 39 од могућих 100, потребно битно ојачати – наводи Транспарентност Србија.

Да би поправила овако лошу оцену, у истраживању је препоручено нашој земљи да уведе и опроба механизам за ангажовање јавности и цивилног друштва током формулисања буџета, али за праћење извршења буџета, између осталог, и кроз организовање јавних слушања у парламенту.

За повећање оцене отворености буџета, поред поштовања буџетског календара, неопходно је како се наводи, такође да влада почне да припрема полугодишњи извештај о извршењу буџета у складу са међународним стандардима, а да Народна скупштина активније прати извршење буџета који је претходно одобрила, утицај нових закона на јавне финансије, остваривање препорука ДРИ и да расправља о фискалној стратегији и анализама Фискалног савета. Поједине препоруке односе се и на унапређење извештаја о ревизији и обиму информације које су представљене у грађанском буџету.

Истраживање је показало да Народна скупштина Србије недовољно надгледа како планирање тако и извршење буџета (скор 39). Да би се оцене побољшале, скупштина би требало да расправља о буџетској политици пре него што влада усвоји предлога буџета.

– Посебно је наглашена потреба да влада консултује парламент пре него што изврши прерасподелу буџетских средстава између појединих корисника трансферима у текуће буџетске резерве и из буџетске резерве, јер тренутно влада на овај начин располаже са чак четири одсто укупног буџета. Истраживање је утврдило да током године знатан део ових средстава мења не само намену, већ и корисника у односу на одобрени буџет и да се то чини без одговарајућих образложења и критеријума – наведено је у саопштењу.