Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Абортус у САД – паушалне неистине за распиривање мржње

Америку је 24. јуна задесио потрес до сада невиђених размера – Врховни суд повукао је граничну пресуду у случају „Роу против Вејда”, којом је 1973. абортус легализован на савезном нивоу.
Протест заговорника права на абортус, Атланта, САД (EPA/Erik S. Lesser)

Откако је почетком маја процурио нацрт одлуке која је данас објављена, либерални кругови су у паници, а феминисткиње огорчене, па су незадовољство исказали протестима, нападима на центре за помоћ трудницама, скуповима испред кућа судија Врховног суда, па чак и покушајем убиства судије Каваноа.

Домаћи медији такође су много писали о томе – нажалост, углавном ширећи неистине и полуистине. Наиме, није истина да ће се повлачењем пресуде укинути „право на абортус”, већ се оно враћа под надлежност појединачних држава, при чему би 22 увеле ограничења абортуса, а 24 задржале либералне законе о абортусу (од тих, пет држава је већ усвојило екстремно либералне законе о абортусу). Плашење јавности „терором фанатичне религиозне мањине и привилегованих мушкараца”, што смо имали прилике да читамо, смешно је и малициозно, нарочито ако знамо да је за легализацију абортуса гласало седам од девет белих мушких судија Врховног суда, док је данас другачију одлуку донео суд у ком су и жене (Порториканка и белкиња) и црнац. Како је то онда терор „белих супрематиста” и „привилегованих мушкараца”?

Није се презало ни од изношења неистина, попут нетачних навода о судији Брету Кавану, који је ослобођен оптужби да је као студент напаствовао колегинице будући да нису доказане и засноване су на усменим тврдњама наводних жртава, од којих је једна касније признала да је лажно тврдила да је силована.

Следећа ставка подложна манипулацији јесу бројке о мишљењу јавности. За разлику од навода које смо могли прочитати у медијима (нпр. да је 58 одсто људи за „право на абортус”, а 28 одсто против), једна „Галупова” анкета показује да готово половина жена у САД подржава право на живот, друга да је шест од 10 Американаца за ограничење абортуса на први триместар. Према Истраживачком центру „Пју”, само 19 одсто Американаца жели неограничен приступ абортусу до самог порођаја, без изузетака или ограничења. Ако је половина америчке јавности за абортус, а друга половина за право на живот, не може бити говора ни о каквом „терору фанатичне религиозне мањине”, нити можемо рећи да „већину у суду и даље чини мањинска Америка”. Само зато што неко има супротан став према неком питању, нипошто не значи да је фанатик, а да не помињемо етикету „религиозности”. Како су то организације „Феминисткиње за живот”, „Pro-Life Alliance of Gays and Lesbians”, „Secular Pro-Life” и сл. – религиозне?

Рећи да ће повлачење пресуде у случају „Роу” „вратити Америку пола века уназад” може само онај коме су циљ подизање панике и застрашивање. Преиспитивањем те одлуке Америка заправо прави корак напред, у складу с најновијим научним достигнућима. Наиме, пресуда је донета пре шире употребе ултразвука и великог развоја фетологије, као и пре настанка пренаталне и перинаталне психологије. Нова научна сазнања о психофизичком развоју фетуса недвосмислено говоре да је то особа, а не „део мајчиног тела”. Повлачење случаја „Роу” било би исправљање историјске грешке и неправде једнако према страдалим бебама, као и њиховим мајкама.

Превише жена каже да нису биле довољно информисане о абортусу, те да не би донеле ту одлуку да су знале шта то заиста подразумева. Жене имају право да буду обавештене о свим аспектима сваке процедуре која им се предлаже како би донеле најбољу одлуку за себе. Тиме што скривамо истину о абортусу и дехуманизујемо нерођене бебе чинимо неправду према женама за чија се права тако гласно залажемо.

Такође, у медијима читамо да поборници права на живот „само желе да се деца роде”, а није их брига за њих након тога, што је изравна лаж. Зато заговорници абортуса показују како им је стало до жена, па су у знак протеста због одлуке суда у протеклих 46 дана вандализовали, уништили и запалили чак 52 центра за кризну трудноћу, где труднице добијају бесплатан преглед и ултразвук, потрепштине за бебу, упуте за лекара и трајније врсте помоћи, као што су едукација и проналажење посла.

Црне бебе абортирају се скоро пет пута више него беле. Иза подршке лакшем приступу абортусу сиромашним женама друге боје коже стоје еугеника и расизам, који сежу до оснивача Планираног родитељства Маргарет Сангер. А иза става да је женама неопходан абортус стоји мизогинија која каже да су жене неспособне да уз бебу заврше школу, изграде каријеру и воде испуњен живот. Прави феминизам зна да су жене довољно способне, паметне и јаке да уз бебу ураде све то, а задатак друштва је да им у томе помогне.

Нажалост, једностран приступ извештавању у домаћим медијима значи да читаоци нису обавештени о мноштву „пролајф” организација у САД које већ деценијама помажу женама у кризној трудноћи, а последњих недеља се још интензивније спремају управо за овај тренутак. Они знају да се њихов посао овде не завршава, већ тек почиње, и обећавају да ће повећати напоре како би наставили да помажу женама, деци и породицама. Абортус сада неће нестати, али ће барем много мање беба страдати у мајчиној утроби, а на нама је да изградимо такво друштво где ће свака беба бити добродошла.

Преводилац, коуредник српске странице портала „iFamNews.com”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Problem americkog zakonodavstva je da nije jasna razlika drzavnih i federalnih nadleznosti. Ako se abortus racuna u ljudska prava onda bi to moralo biti uredjeno na federalnom nivou. Drugi veliki problem su ''cene transakcija'' posto su imovinske relacije razlicito uredjene. Eldorado za advokate?
bambi
Da vam kazem, onako iskreno. Sama pomisao na abortiranje zivog organizma u meni stvara osecaj gadosti. Nije mi jasno, ako mladi ljudi ne zele decu, sto mi takodje nije jasno, onda ne treba decu ni da stvaraju. Sa druge strane, malo mi je cudno zbog cega mlade devojke uzivaju da cuvaju, neguju i podizu kucice a deca im predstavljaju problem? Pravno gledano, abortus predstavlja ubistvo a svirepost tog ubistva se ne moze uporediti ni sa cime s obzirom da beba nema mogucnost ni da se odbrani.
MarIN
Uobičajeno je da čovjek (ili društvo) traži neki zakon koji bi ga zaštitio od nekog njemu neokontroliranog procesa (procesa na kojeg ne može svojim ispravnim razumom i voljom utjecati). No nije mi jasno da bilo tko traži zakon koji bi ženu zaštitio (ili riješio) od trudnoće. Trudnoća nije nekontroliran proces i ne događa se slučajno. Bravo za članak!
Демос Кратеин
Многи знају да је после 23 недеље у стомаку живо биће али то их не интересује. Битне су им каријере, остваривање жеља итд.
Jelena
Zaista je vreme da se i kod nas podigne svest o procesu razvoja fetusa, nauka je to prikazala ali nema edukativnih programa u medijima. Ocigledno je da je nerodjeno dete zivo ljudsko bice i treba da ima pravo na zivot. Informacije obicnih ljudi su iz doba sredine 20 og veka, isto kao i otrcane fraze ljudomrzaca koji podsticu svako gasenja zivota.
Земунац
Код нас је свест људи на нивоу 19-ог, а не 20-ог века. Када сам разговарао са паровима, који не могу да имају деце, најчешћи одговор на питање што не усвоје неко био је бојим се какве има гене и шта ће од њега бити, као личности, када порасте. Многа од те нежељене деце ни не добију прилику за усвојење, а нарочито она која имају неки физички недостатак. Имате у ''Звечанској'' део са таквом децом и погодите ко их усваја? Странци.Ту децу питајте шта они мисле о свему томе!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.