Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пуцњи који су означили крај Југославије

Припадници ЈНА у Словенији (ЕПА ЕФЕ - Мик Персон)

Пуцњи припадника Територијалне одбране Словеније у војнике ЈНА 27. јуна 1991. године означили су крај Југославије. Био је то почетак десетодневног оружаног сукоба у Словенији и, показало се, нестанак СФРЈ.

Словенија и Хрватска два дана раније, 25. јуна, прогласиле су независност. Савезно веће Скупштине СФРЈ истог дана, 25. јуна, прогласило је одлуке о сепарацији ништавним.

Савезна влада, односно Савезно извршно веће, потврдило је исти став и донело одлуку о слању формација које је требало да овладају граничним прелазима према Мађарској, Аустрији и Италији, као и да онемогуће постављање граничних ознака према Хрватској.

Одлука СИВ-а о интервенцији званично је објављена сутрадан 26. јуна. Потписник је био председник СИВ-а Анте Марковић. Истог дана припадници ТО и полиције Словеније преузели су граничне пунктове уклонивши обележја Југославије.

Јединице Пете војне области на чијем челу се налазио Конрад Колшек поподне истог дана покренуле су акцију. Припадници ЈНА из Илирске Бистрице, њих приближно 350, са 11 тенкова, кренули су пут граниичних пунктова. Сутрадан, 27 јуна, упућени су и припадници савезне милиције и царине, њих 730.

Укупно, ЈНА је анагажовала до 2.000 војника са приближно стотину оклопних возила или тенкова. Наређење је било да се оружје може употребити само изузетно.

Уочи сепарације Словеније и Хрватске у Београду је 21. јуна боравио Џејмс Бејкер, челник дипломатије САД. Нагласио је да Вашингтон неће толерисати никакву промену међурепубличких граница нити употребу силе. Практично то је значило да се неће добро гледати на интервенцију ЈНА, јавља Танјуг.

Словенија је иначе још 6. марта 1991. године обуставила одлазак регрута у ЈНА, а 23. марта је затражила да ЈНА напусти Словенију. У време проглашења отцепљења укупан састав оружаних формација Словеније, дакле ТО и полиције, по извршеној мобилизацији био је приближно 35.000 људи.

Отцепљењу је претходио и састанак представника Словеније и Србије одржан у Београду 24. јануара 1991. године. Слободан Милошевић и Милан Кучан су се тада сагласили „да Србија неће правити тешкоће Словенији ако одлучи да се одвоји сагласно праву Словенаца на самоопредељење до одвајања”.

Словеначка ТО запречила је путеве, одсекла колоне возила, опколила касарне и уопште објекте ЈНА и одмах употребила оружје, почев од 27. јуна, на читавом простору Словеније. Војска се, иначе, није кретала у борбеном поретку него у маршевим колонама.

Поједини припадници ЈНА који су се предавали су побијени. ЈНА је употребила и авијацију на више локацја, а хеликоптери ЈНА су такође обарани.

Задатак заузимања граничних прелаза од стране ЈНА је заправо остварен током 27. јуна, осим делом према Аустрији. Међутим, напади словеначких формација су потом били све јачи и учесталији.

Врх ЈНА затражио је 1. јула дозволу да се са ограничене операције пређе на потпуну интервенцију, чему би следила војна управа у Словенији. Руководство Србије је одбило да подржи такав предлог. Велики конвој тенковских и оклопних јединица који је кренуо из Београда 3. јула био је само демонстрација силе. Стациониран је на више локација у Срему.

Званични Београд је тврдио да је у Словенији погинуло до 45 припадника ЈНА (44 извесно), а Љубљана да је погинуло 37 припадика ЈНА, 18 Словенаца и 6 странаца.

Оружани сукоб у Словенији трајао је од 27. јуна до 6. јула. Споразум на Брионима 7. јула 1991. године, којем су посредовала тројица дипломата ЕУ – Ђани де Микелис, Жак Пост, Ван ден Брук, одредио је мораторијум на три месеца.

Када је потом Председништво СФРЈ 18. јула 1991. донело одлуку о, како су се изразили „премештању јединица ЈНА са територије Словеније”, иако је једна од одредби предвиђала да се тиме „не прејудицира будуће уређење односа у Југославији, нити доводи у питање њену територијалну целокупност”.

Био је то крај југословенске државе.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВОЈИН
Шатор, испољавате страшно незнање и идете на руку нашим непријатељима. Једна земља, Југославија, која је подигнута на мору српске крви, не гаси се преко ноћи. И док смо се ми борили за Југосалвију, Хрвати и Словенци су се борили "против четника", које нам је подметнуо В. Драшковић. У то време у свим истор. енциклопедијама писало је да је Дража квислинг а Броз, Хрват, на челу 80% Срба - ослободилац. ПС. Ја нисам против Драже..али нам је Вук, у невреме, сместио.
zoran
A onda posle zločina u Sloveniji, Srbija pređe preko toga i počne se pripremati za rat u Hrvatskoj i BiH - kao bori se za Jugoslaviju.
Saša Todorović
U JNA sam otišao septembra 1989. godine. Činjenica da odlazim u Sarajevo izgledala mi je kao „pun pogodak“. Obožavao sam ovaj grad, njegov rokenrol, novi primitivizam, „Top listu nadrealista“. Njegovu bajkovitost, mešavinu kultura, vera i običaja. A onda je došlo ZLO…za sve normalne ljude na prostoru nekadašnje zajedničke nam države.
Ivana
Tuga. Godine koje prolaze ne umanjuju bol pri sećanju na tragediju koja je izazvana u Jugoslaviji.
Darko
Sve je to bilo vrlo kukavicki izvedeno-pucali su na vojnike koji su bili na odsluzenju vojnog roka.
Милутин Врањски
"ШЕСТ буктиња пламте и причају свима, да ШЕСТ република наша домовина има и ШЕСТ народа" - мантра једне од омиљених песмица комунистичке "елите" у бившој СФРЈ. Када је хит "666" шта и очекивати од те "земље" осим пепела; којим се и данас посипамо по глави...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.