Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

​Да ли Русији треба Украјина

(Срђан Печеничић)

Ни после 100 дана не престају нагађања око „правих” циљева и обима руске кампање у Украјини. Ионако мутна слика додатно се замагљује и као да се све чини не би ли злобници уживали у патњама два народа, посебно украјинског. Можда је симптоматично да се питање из наслова овог прилога заправо и не поставља. Заиста, шта би Москва могла да пожели хипотетичким освајањем целе Украјине?

Донедавно низак ниво национализма у Украјини (предвођен нацистичким формацијама попут некадашњих немачких пре Другог светског рата) више није занемарљив. Очекивано, грађани Украјине не могу бити равнодушни док гледају како њихова земља нестаје и уништава се – чак и када за то одговорност не би сносиле нацистичке јединице и њихови западни спонзори. Тешко је замислити уређену „руску републику” Украјину са, по претпоставци, руским војницима на западним границама, а са незадовољним мноштвом иза својих леђа.

Чак и када не би морало да се Украјина озбиљно обнавља, материјално и другачије, трошкови за Москву не би били занемарљиви. Украјина је једна од најсиромашнијих, слабо уређених држава Европе с високим постотком корупције. Русија чија је економска моћ негде близу италијанске то не би могла лако спровести сама.

Коначно, политичка нестабилност и јаки спољни утицаји на Украјину чине од ове земље врућ кромпир и за сопствену политичку елиту. Стога је у пракси немогуће имати контролу над политичким токовима, посебно с те даљине на којој је Москва. Зато се чини разумним претпоставити да Москва заправо никада није имала намеру (иако је, вероватно, можда и данас, имала жарку жељу) да васпостави некадашњу совјетску границу на том терену. Стога је можда добар „тренутак” да се успостави решење које би, гле чуда, све задовољило. А има назнака да би то могло бити могуће.

Уочљива је кампања на Западу – припреме јавног мњења за приступање озбиљним и неусиљеним преговорима с Русијом. То је, чини се, и одлична прилика да Москва постигне своје, од почетка прокламоване циљеве. Са једне стране да покаже како кампања никада није ишла у смеру освајања Украјине. То би била карта за Запад да убеди бираче у своју „победу”, а фактички да призна неуспех постављене замке Русији и ствари се, за ЕУ, економски врате близу полазне тачке. С друге стране, то би Русију ослободило стигме „лоших момака”. Уз западне гаранције Русији, демилитаризована и денацификована (забрањен рад нациполитичким и иним мешетарима) Украјина у донедавно важећим границама могла би дати високу аутономију руским областима, као и повратак у нормалу – укидање противруских закона који су у међувремену донети. Приде, чини се да ни чланство Шведске и Финске у НАТО-у не би ништа глобално променило у односу снага те би и притисак на Турску опао. Заиста се чини да тиме сви добијају (сви понешто и губе!). Сви, наравно, осим Украјине, којој предстоји тежак задатак обнове. Добро би било да све убрзо престане и да та цена не буде превисока.

Мирољуб Дугић

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivo Ebel
Mislim da je promasena tema, i sve je promasenija sto rat duze traje. Sto je vise mrtvih i izbeglih utoliko je nasilno resenje sve verovatnije. Ko pobedjuje, on rasciscuje i proteruje, Srbi iz HR i sa Kosova, Nemci iz Sudeta i Srema, Jermeni iz Turske, Grci iz Turske itd. I to nema veze sa pravdom i moralom, samo sa pobednikom i pobedjenim. 6 miliona ljudi je napustilo Ukrajinu do sada (mozda i 8), kako rat polako napreduje, oticice ih jos vise, pustom zemljom se lako vlada.
EvGenije
Ma dajte, što bi Rusi nakon 4 meseca krvarenja na to pristali? Ukrajinaje imala priliku, propustila ju je i sad može samo da kuka. A garancijama Zapada se može verovati ko dugoročnoj vremenskoj prognozi. Obećali su da se NATO neće širiti na istok. Jesu li održali obećanje. Potpisali Dejtonski sporazum i odmah počeli da ga potkopavaju. Potpisali Kumanovski sporazum i usvojili rezoluciju SB UN1244 i nikad ih nisu ispoštovali.
Боривоје Банковић
Све је то могло да буде између 2014. и фебруара ове године. Сад је касно. А Русију "стигма лоших момака" брине подједнако као и Америку. Одатле је пуно пута јасно и гласно речено да их запад више не занима јер му се не може веровати.
Мада
Наивно, Украјина се ту ништа не пита већ служи као одскочна даска за прављење хаоса. Не само у Русији већ у целом свету. Рат је профит а глобални наопаки систем се заснива на профиту по сваку цену. Неће се креатори овог наопаког система опаметити док не осете на својој кожи.
nikola andric
Troskovi izgradnje su ocenjeni na 1000 milijardi dolara. To ce Rusi pokloniti zapadu za ''naravoucenije'' Ukrinaca. 4o miliona a nemaju nista nego sve prose svakog dana bez srama po zapadu.
slavko
Sećamo se darovanih Migova Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.