Видовдан су изабрали наши непријатељи

Видовдан је највиши дан српског народа који нису Срби изабрали за то већ су га одабрали српски непријатељи, оценио је данас историчар Чедомир Антић и оценио да су се на тај дан дешавали догађаји који нису могли бити избегнути, а Србима није дат избор као што је дат Немцима.

„То је тако и данас, само што је начин уништења другачији - данас се не убија, данас се асимилује”, казао је Антић на трибини Удружења породица косметских страдалника под називом „Сви наши Видовдани”, коју су организовали зато што ове године неће бити у прилици да присуствују парастосу и опелу у Манастиру Грачаница и код Споменика Косовским јунацима на Газиместану.

Антић додаје да се најбоље види однос према Србима према односу према српском народу ван Србије и у том смислу указује на положај Срба у Црној Гори.

„Зашто Србима у Црној Гори не дају права која дају Бошњацима, Хрватима, Албанцима?”, упитао је.

Наводећи да се данас сећамо нашег страдалног народа на Косову и Метохији, Антић наводи да их зову интерно расељеним лицима, као што Србе из Босне и Хрватске зову избеглицама, а да су сви они у ствари прогнаници.

„Срби су данас 12, 13. народ у свету по броју прогнаних, у Европи држе прво место. Украјинци су данас вероватно најбројнији, али код њих још траје рат. На Косову Албанаца има више него 1999. номинално, реално их има мање. Мени није жао због тога, али ми је жао што је жртва претворена у злочинца и што потомке жртве називају злочинцима, а то је нешто што не смемо да дозволимо”, сматра Антић.

Он је рекао да су и Срби у историји чинили злочине и наводи да је рат злочин сам по себи али, додаје, тужно је када се види да су од 100 жртава на КиМ, 40 њих Срби, а чинили су 12 одсто становништва КиМ, као и да су од срушених зграда на КиМ по бројању Кфора, између 41 и 43 одсто српске.

„Осудили су пар војника ОВК и све српске команданте”, каже Антић и додаје да када су наше жртве после Видовдана 1999. године у питању, ту су ствари и горе - 940 Срба је убијено, а највећи верски прогон после Другог светског рата у Европи догодио се 2004. године на КиМ.

Како каже, на КиМ је 1.620 отетих Срба, а ту је и чињеница да се сваке године деси око 100 напада етнички мотивисаних управо на Косову и Метохији.

„Може као утеха да нам служи само то што у Хрватској, која је остварила све своје националне циљеве и у којој су Срби чини 15 одсто становништва и 35 одсто жртава и сведени су са 20 одсто на 2,5 одсто становништва, што је тамо 300 напада годишње, а та земља је ушла у ЕУ”, додаје иронично Антић.

Говорећи о Видовдану као највишем српском дану, Антић каже да га нису Срби изабрали и да су се на тај дан дешавали догађаји који нису могли бити избегнути.

„Ко је бирао Видовдан, Косово поље за место борбе? Да ли су српски великаши имали избора осим да нестану? Тако је и касније. На тај дан десио се пуцањ 1914, склопљен је Версајски мир, 1919. године, умро је Илија Гарашанин, 1948. земље Имфорбироа су раскинуле са Југославијом, 1989. одржан велики митинг, а 1990. године Фрањо Туђман је избацио Србе из устава. Видовдан је носио страдање 1999. када је само тог дана заклано четворо у Грачаници, 2001. када је испоручен Милошевић Хашком трибуналу, који је био створен да заврши освајачки рат”, наводи Антић.

Видовдан су изабрали наши непријатељи, оценио је Антић.

Игор Поповић, помоћник Директора Канцеларије за Косово и Метохију, истакао је да је Видовдан од великог значаја за Косово и Метохију и додаје да је Србија у средњем веку доживела највећи славу на КиМ, а да је на истој територији српски народ доживео највећа страдања, голготу.

„Али, Косово је и место васкрса српске државе”, каже Поповић и додаје да га као такво препознају и непријатељи српске заједнице.

„Сви прогони који су се дешавали, сви масакри, уништавање манастира, имају за циљ да Србе одвоје од КиМ, да српски народ у целини прихвати да је то туђа територија”, наводи Поповић и истиче да се Канцеларија за КиМ бори против свега тога и улаже напор да српски народ тамо остане, да се врате прогнани и да се шири истина о страдању нашег народа.

Наташа Шћепановић, председница Удружења породица косметских страдалника, истиче да за породице косовских страдалника дани око Видовдана су најболнији у години јер се баш у том периоду дешавало највише отмица и убистава.

„Зато су сви наши Видовдани тешки и тужни. Пролази време, али не пролази бол. Најтежи Видовдан за нас је онај 1999. године. Памтим колоне људских лица која су безвољно одлазила, остављајући све оно за шта се цео живот ради. Одлазили смо без пута и циља. На КиМ су остали моји родитељи, остао је градић који сам највише волела - мој Исток, моје срце остало је располућено, болело је, боли и болеће”, испричала је Шћепановић, преноси Танјуг.

Наводећи да Видовдан мора да буде празник над празницима, Шћепановић каже да је то тако јер је је сам по себи тежак, посебан је, значајан за нас и будућа поколења, значајан за памћење и додаје да су најтежа два - 1389. и 1999. године.

„Нека у свим уџбеницима стоје имена пострадалих на КиМ 1999. Онај ко може, нека опрости, ми породице жртава не можемо”, поручила је Шћепановић.

Ружићу забрањен улазак на Косово и Метохију

Први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић саопштио је да му је данас забрањен улазак на Косово и Метохију, иако је уредно и благовремено био најављен у складу са свим процедурама и договорима.

Ружић је требало да присуствује Дану Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, који се традиционално организује на Видовдан, 28. јуна сваке године.

„Одлука да ресорни министар не присуствује свечаној седници поводом дана једног од наших најзначајнијих универзитета још један је у низу доказа који потврђују осион однос привремених власти у Приштини и њихову неспремност на било какав компромис и поштовање било каквог договора”, рекао је Ружић, јавља Танјуг.

Он је навео да „свечаност, у славу образовања и знања, ни на који начин не угрожава привремене приштинске власти, али изгледа да, ипак, традицију и снагу нашег образовања доживљавају као претњу”, саопштило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Улазак на Косово и Метохију, на прелазу Јариње, забрањен је данас и директору Канцеларије за ИТ и еУправу Михаилу Јовановићу, упркос унапред одобреном уласку и свим испоштованим процедурама. Његова посета је планирана због отварања два ИТ центра – у Косовској Митровици и Грачаници.