Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОТРОШАЧ

Европа ипак иде у борбу против употребе пестицида

Нови предлог закона прихваћен је иако је било много притисака лобиста који су тврдили да ће измењени прописи катастрофално утицати на производњу хране
(Фото Pixabay)

Европска унија ће до 2030. године за 50 одсто смањити ризик од употребе пестицида, што је и један од главних циљева стратегије „Од њиве до трпезе”. Иако је било лобирања и притисака, нови предлог закона је прихваћен. Како је изјавила Биљана Борзан, Европска комисија (ЕК) је тиме испунила обећање да ће заштитити здравље грађана и животну средину. Како је објаснила, најважнији део прописа је то што циљ за смањење од 50 одсто до 2030, уместо политичког, постаје законски, што је био један од приоритета. Предлог уредбе ЕК даје јасна правила за смањење употребе пестицида, па чак и забрањује њихово коришћење на јавним површинама градова, попут паркова и заштићених подручја. Ови прописи доносе и подстицаје пољопривредницима у следећих пет година уколико уместо пестицида у производњи почну да користе неке друге методе, попут коришћења отпорнијих сорти.

– Предлог је добар, мења досадашњу директиву која се није добро спроводила. Тренутна правила су државама чланицама остављала велики маневарски простор да не чине ништа како би смањиле употребу хемијских средстава, што се, нажалост, и види кроз резултате истраживања о остацима пестицида у храни. Предлог закона ће доћи на расправу у Европски парламент, где ћемо поправити још неке детаље и тиме ћемо осигурати да овај пропис испуни сврху – најавила је Борзанова. Она је у Хрватској спровела велико истраживање јавног мњења, у коме је једно од питања било подржавају ли грађани смањење употребе пестицида и антибиотика у производњи хране.

– Чак 91 одсто испитаника је одговорило потврдно, што показује да је свест грађана о утицају пестицида на здравље и околину велика. Слично размишљају и грађани у целој ЕУ, и на нама је да делујемо – изјавила је она. Како је „Политика” недавно писала, хрватска европарламентарка је раније упозорила на велике притиске да се ови прописи не усвоје, као и интересне групе које покушавају да спрече доношење ових строгих прописа. Такође, упозорила је да је питање да ли ће нови закон угледати светло дана, како је планирано.

– Интересне групе из три правца притискају институције ЕУ. Први је финансирање истраживања које ће показати да би смањење употребе пестицида катастрофално утицало на производњу хране. Други је представљање квазирешења попут генетски модификованих биљних култура којима нису потребни пестициди. Трећи је мобилизовање влада трговинских партнера ЕУ који извозе велике количине пољопривредних производа у Европу и којима никако не одговарају строжи стандарди. Доказ за то је жестоко и отворено противљење САД циљевима стратегије „Од њиве до трпезе”. Амерички лобисти увелико делују у Бриселу – изјавила је Борзанова. Јасно је да конвенционална производња хране тренутно ипак није могућа без употребе средстава за заштиту биља. Зато је врло важно да се пољопривредницима понуди алтернатива пестицидима, као и нове пољопривредне технике. Како је речено, важно је да највећи терет смањења буде на државама чланицама које највише троше пестициде и антибиотике.

Како је показала недавно објављена студија групе ПАН (Pesticide Action Network), контаминација воћа и поврћа произведеног у Европској унији најтоксичнијим пестицидима знатно се повећала током протекле деценије. Према овом истраживању, Европљани су изложени „драматичном порасту” учесталости и интензитету остатака пестицида.

Супротно подацима Европске комисије из 2019. који показују смањење опасних пестицида од 12 одсто у односу на период од 2015. до 2017. године, овај извештај показује да је њихова употреба заправо порасла 8,8 одсто.

Најопаснији пестициди припадају групи „кандидата за супституцију” коју је ЕК означила проблематичном и државама чланицама саопштила да пестициде из те групе треба заменити мање токсичним супстанцама.

Неки од њих су повезани с ризиком изазивања рака, срчаних проблема и других озбиљних болести. Истраживање између 2011. и 2019. године обухватило је укупно 97.170 узорака воћа. Стопа контаминације је 2011. била 18 одсто и порасла на 29 одсто у 2019. години, с просечним порастом контаминације од 53 одсто у девет година. Док су плодови кивија, на пример, пре 10 година били скоро без тих супстанци, сада је око трећина контаминирана, а 50 одсто свих узоркованих трешања било је загађено 2019. године, у поређењу са 22 одсто у 2011. години.

Често храна показује вишеструке остатке две или више ових токсичних супстанци у исто време. Ово јасно показује да државе никада нису примениле правила замене и да нису испуниле своју одговорност да заштите потрошаче, навели су активисти.

Група је саопштила да чланице треба одмах да забране 12 најотровнијих „кандидата за супституцију” и позвала Европску комисију да осигура да се смернице за замену независно надгледају до краја године.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Šta EU može da učini od tebe?
Selo moje, lepše od Pariza...
Само да приметим
>>Амерички лобисти увелико делују у Бриселу
Martina
Biće gladi. Ljudi su preterali sa korišćenjem otrova, a ponudiće im rešenje u vidu gmo semena. Što će većina da prihvati bez obzira na to što posle toga nema povratka na staro. Nigde se ne nude rešenja za biološki uzgoj i regenerativnu poljoprivredu. To je ipak stvar za pametne.
Beli
Bez pesticida ne svet vec evropa ce biti gladni.Bez alternative za pesticide ovo je PRAZNA PRICA.
Хронос
Прскали или не прскали воћњаке пестицидима земља је задњих деценија толико натопљена отровима да нам следе болештине чак и да не употребљавају никакве пестициде.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.