Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Одлука у Бриселу – европски дах за Украјину

Подршка Украјини на скупу у Бриселу (EPA-EFE/Stephanie Lecocq)

ЕУ је одлучила: на седници Европског савета одржаној прошле недеље у Бриселу врата за улазак Украјине и Молдавије у европску породицу широм су отворена. Истовремено, кандидатура Грузије одложена је за нека боља времена. Све у свему, реч је о политичкој одлуци која је само прва од мноштва степеница на дугом путу две земље до коначног чланства. А када је реч о Украјини, европски пристанак инициран је превасходно актуелним дешавањима на просторима ове некадашње совјетске републике.

Укратко, реч је више о покушају да се Володимиру Зеленском и његовим земљацима у овим тешким временима улије барем мало поверења у западне суседе, а које је увелико пољуљано онога тренутка када су руски тенкови почели да прилазе Кијеву и пресецају границе Донбаса. Управо стога процена колико ће времена бити потребно Украјинцима да учине следећи корак и коначно кажу за себе да су Европљани за сада остаје велика непознаница.

Украјина у овом часу, дефинитивно, не испуњава критеријуме неопходне за прикључење ЕУ. Ни политичке, ни економске, али ни оне које се односе на спремност земље да прихвати обавезе које такво чланство са собом носи. Шта је с поштовањем закона, људским правима, правима мањина (а то је и узроковало рат). Једино на шта Кијев, за сада, може са сигурношћу да рачуна је непротивљење званичне Москве том чину.

Велико потање је и на који део Украјине се односи воља европских званичника? Тачније, да ли ће у ЕУ моћи да ступе и Руси из Донбаса, они чије главе је Зеленски понудио као свој прилог европској породици? И да ли су на западу континента спремни да прихвате око седам и по милиона таквих само зато што (још увек) поседују украјинске пасоше?

Оно што Украјинцима и Молдавцима није и неће бити предочено јесте да је заједница ЕУ састављена од више неформалних, али ипак јасно дефинисаних концентричних кругова, политичких, економских, заснованих на утицају сваке државе за себе... Те кругове створили су – време, догађаји, ратови у прошлости, везаност за великог савезника са западне стране Атлантика, понашање сваке чланице понаособ, али и у односу према другима.

А тих кругова има неколико и премештање из нижег у виши није пракса. Зато их и не посматрамо као степене или разреде. Како год било, ту су да постоје у главама оних који воде своје земље, али и да се у складу с тим понашају. У данашњој Европи, која је претурила два светска рата, добро се зна ко где припада.

У централном кругу свакако су Немачка и Француска (доскоро и Велика Британија), највеће, најбогатије и, по ономе како се понашају, најутицајније државе. Други круг би, с прихватљивим међусобним разликама, припао земљама попут Италије, Шпаније, Шведске, Холандије... По сличном критеријуму у следећем, трећем, кругу, нашле би се Грчка, Португалија, Белгија, Данска..., док је четврти резервисан за земље с краћим стажом у ЕУ, чланицама некадашњег „источног блока”, неким бившим совјетским републикама. Опет, за сваку према њеним могућностима и сл.

За пријем у такву ЕУ требало би да конкурише и Украјина, држава већа од свих других на континенту, а истовремено једна од убедљиво најсиромашнијих, с просечном платом једва нешто већом од 400 евра (податак из 2021). И на све то остаје питање чега ће још таква Украјина морати да се одрекне не би ли ушла у европско друштво. И то у његов сада већ пети круг, из којег, предуги низ година, нема ни напред ни назад.

При томе свакако треба имати на уму да се у ЕУ не улази, него се од ње, практично, бива – „усвојен”. Звучи шаљиво, али је тако. Ниједна земља није могла да се удоми у том друштву, а да претходно није прихватила сва његова правила понашања, одричући се добровољно неких својих слобода или навика. Али и грехова.

Но, вратимо се Украјини. Њен проблем је и то што нико у овој земљи не може са сигурношћу да тврди да ће до датума пријема Европска унија уопште постојати. Већ има неких назнака да би поједине државе могле другачије да се групишу, вођене интересима које не деле и остале чланице. Такође, не зна се да ли ће унија успети да се отресе баласта званог НАТО и да ли ће смоћи снаге и памети да организује сопствене оружане снаге које би функционисале без туторства Вашингтона.

Одлуком о пријему у своју чекаоницу ЕУ Украјини свакако даје дах, али јој не враћа снагу. Тачније, саборцима Зеленског пружа тек лажни осећај да у обрачуну с Путином имају подршку западних комшија и да у Донбасу још није све решено.

Биће, ипак, да у Бриселу само перу руке од чињенице да су управо они својим деловањем допринели избијању овог трагичног рата, у којем само на украјинској страни дневно из строја бива избачено и до хиљаду људи.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Gde im je bio za Kosovo I Srbiju?
Милутин Врањски
После удаха увек иде - издах...
grandy
EU nije Evropa, EU je lokalni politicki klub najveceg i jos uvek najjaceg vojnog saveza.
Принцип
'Покушај да се улије барем мало поверења у западне суседе' а ови изгинуше. Па ви сад тако патетично 'дахћите' за Украјину. Кад им сви млади буду присилно отерани у смрт, населите Украјину онда с неким афричким индијанцима који ће да раде за 3 еврића на сат и производе јефтину храну за пола ЕУ. Иначе, сама чињеница да се тако ванредно и насупрот свим начелима и уредбама, дословно преко ноћи постаје кандидат, изазива велику дозу неповерења. Ал заболе Зеленског за све то, он ионако није Украјинац.
Alfa
Putin je Ukrajinac i baca bombe po svojoj zemlji
Rajic Tanasko
U par buseva i pravac eu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.