Недеља, 07.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Балкан све привлaчнији за специјалне изасланике

Јасно је да је у овим геополитичким односима, који су последица рата у Украјини и заоштравања ситуације у свету, регион постао занимљивији него што је био, оцењује Срђан Граовац
(Драган Стојановић)

Не назире се крај листи држава које имају своје „очи и уши” у региону – Грчка је недавно именовала свог специјалног изасланика за западни Балкан, а најављује се да ће ускоро исто учинити и Француска. Тако је, након што се Атина одлучила на овај корак, за регион тренутно из различитих западних НАТО и ЕУ центара задужено чак пет специјалних представника, који имају задатак да штите интересе држава и организација из којих долазе, а сада нарочито у контексту украјинске кризе. Коментаришући све већи број дипломата задужених за регион и најаве доласка нових, председник Србије Александар Вучић рекао је да што је већа „поплава” специјалних изасланика за западни Балкан, то се више плаши да је све мање валидних и добрих предлога за нас.

„Ваљда сви показују превелику бригу, а понекад ми се чини – много бабица, килава деца. Видећемо”, рекао је Вучић и додао да је важно да се разговара на домаћој политичкој сцени у Србији у парламенту, чим се формира, са представницима Владе Србије, као и са земљама у окружењу, како би се видело какав наш став треба да буде према свему. Наше је, како је рекао председник, да разговарамо са свима, да поштујемо све, али Србија, поручио је, има своју политику, планове, програм и тако ће се поступати у будућности.

 Грчки министар спољних послова Никос Дендијас недавно је именовао амбасадорку у Румунији Софију Грамату за специјалног изасланика тог министарства за западни Балкан. Како је пренео Танјуг, позивајући се на сајт грчког МСП-а, Дендијас је донео ову одлуку након посете региону и обиласка Београда, Сарајева, Подгорице, Приштине, Скопља и Тиране. А спекулације да би француски председник Емануел Макрон могао да пошаље свог играча на Балкан чуле су се и пре три године. Бивши амбасадор Француске у Београду Фредерик Мондолини, у јулу 2019. године рекао је да председник Макрон има жељу да ова земља игра већу улогу у Србији и региону, као и да у том контексту треба разумети наводе медија о будућем именовању специјалног француског изасланика за западни Балкан који би, како су тада објавили медији, требало да буде активно укључен у решавање косовског проблема.

У случају да Француска одлучи да именује свог изасланика, то би био шести по реду дипломата задужен за питања на западном Балкану, јер су овде присутни Габријел Ескобар (САД), Мануел Зарацин (Немачка), Стјуарт Пич (Велика Британија), као и специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак. Саговорници „Политике” Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност и председник Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић сагласни су да „офанзива” специјалних изасланика у региону не значи да треба очекивати значајне и суштинске промене.

„Јасно је да је у овим геополитичким односима, који су последица рата у Украјини, и заоштравању ситуације у свету, Балкан постао занимљивији, него што је био, јер сви они који су инволвирани у сукоб у Украјини, а то су и Запад и Русија, имају свој утицај на Балкану”, оцењује Граовац. Немачка, Велика Британија и САД, подсећа наш саговорник, имају своје изасланике, па је негде логично да Француска именује и свог, јер, како сматра, председник Макрон покушава да игра на карту старе славе своје земље, као и да поврати њен утицај у Европи и на Балкану. „Макрон хоће да се пита каква ће бити судбина Балкана и то је суштина увођења изасланика из Француске”, напомиње Граовац. Како наводи Милетић, ово је показатељ да постоји неслагање поводом питања процеса прикључења западног Балкана Европској унији. „Државе чланице ЕУ имају партикуларне интересе и у том заједничком приступу региону и будућности Европе има све мање заједничког елемента, а све више посебних интереса”, поручује Милетић.

Када је реч о томе какав ће приступ према региону заузети Француска, Граовац указује да Француска, Немачка и САД имају своје виђење Балкана. „Француска види Балкан у оквиру Европске уније, али очигледно тек након реформи које би се спровеле у ЕУ, јер оно што исијава из ставова председника Макрона јесте да европске интеграције држи на дугом штапу. Суштински, он сматра да Европа прво мора да редефинише своје односе, да реши своје унутрашње проблеме, па тек онда да се бави проширењима”, наводи Граовац. Милетић указује да Србија не би требало да гаји велика очекивања, јер свака земља која одреди посебног представника има и своје посебне интересе у региону.

„Ништа од њихове политике неће бити суштински промењено, више су то тактички потези, где се указује на посебну важност у односу на регион у њиховим спољнополитичким стратегијама”, наводи Милетић. Објашњава да је у погледу Грчке реч о интересима који су већ дуго заступљени – она није признала тзв. Косово, неће га ни признати. Истовремено, подсећа Милетић, Француска је све активнија у региону и жели да оствари свој утицај, а Немачка већ дуго заступа исту агенду признавања Косова као независне државе до жеље да има још јачи уплив у регионална дешавања.

„Немачко министарство спољних послова често делује као продужена рука САД, Велика Британија гледа да ’закува’ чорбу свима, САД у континуитету имају специјалне представнике, што не наговештава решења, већ притиске на Србију”, оцењује Милетић. Према мишљењу Граовца, Немачка би да заокружи геополитички европски простор и да са Балкана истисне Русију, Кину и, ако је то икако могуће – САД. „САД подржавају иницијативу ’Отворени Балкан’ и виде неку врсту регионалне сарадње под њиховим покровитељством као будућност овог простора. Када се све то узме у обзир, онда се може очекивати другачији приступ и француског изасланика, када су у питању европске интеграције, можда не и поводом питања Косова и Метохије, јер се ту слажу”, истиче Граовац.

На питање шта би Србија могла да очекује кад је реч о Космету, ако се узме у обзир да Атина не признаје тзв. Косово, Граовац објашњава да је грчки став у погледу питања КиМ јасан и децидан, али не и довољан да би могао значајно да мења ситуацију, јер Грчка нема ту врсту утицаја ни у Европи ни на глобалном нивоу. „На овом простору највише се питају САД, а затим земље ЕУ и негде нам Грчка или било која друга земља може бити савезник, у смислу да се ублажи притисак неке од ових сила, али не може бити земља која ће одиграти одлучујућу улогу”, подвлачи Граовац.

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bojan
Srbija bi trebalo da imenuje izaslanika za komunikaciju sa specijalnim izaslanicima za zapadni balkan.
Хронос
Могу да нас посете али под условом да им авиони нису слетали на приштински аеродром а ако јесу прво да се врате у матичну земљу па опет у посету Београду!
Немања О.
Читај ресурси све привлачнији за гусаре са запада.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.