Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светска економија у пепелу

​Шок настаје у тренутку када је светска економија упала у замку ликвидности која је „ампутирала” каматну стопу (монетарну политику) за пригушивање негативног привредног циклуса јер се не може користити нити за подстицање привредног раста и запослености, нити за дезинфлацију
(EPA-EFE/Shahzaib Akber)

Сада је симптом дала „метастаза” (пад производње), а не „примарни тумор” (инфлација), што је драстично неповољнија околност, чиме је светска економија ушла у „терминалну фазу болести”. Макроекономија не признаје „генерале после рата”. Пре десетак година указивао сам на, у том тренутку незамисливо, трагичан ток светске економије. Тада сам, између осталог, рекао, а време потврдило, да је раст светске инфлације неминован и да светску економију чекају тешке болести: стагнација (раст реалног БДП-а до два одсто), стагфлација (инфлација у условима стагнације), инцесија (инфлација у условима рецесије) и најтежа економска болест – слампфлација (истовремено и висока инфлација и висока незапосленост), односно да ће светска економија ући у депресију (рецесија која траје најмање 24 месеца, коју карактерише пад БДП-а од најмање 10 одсто и раст незапослености од најмање 25 одсто).

Након светске финансијске кризе 2008. године погрешна макроекономска политика, која се заснивала на „штедњи” (фискалној контракцији) уместо на „потрошњи” (рефлацији), довела је светску економију у тзв. замку ликвидности (номинална каматна стопа је нула или близу нуле) и дефлацију (негативна инфлација). И управо у таквим макроекономским околностима догађа се екстреман негативан шок понуде – пандемија ковида 19. Међутим, овде треба истаћи две врло битне специфичности таквог шока – време настанка и карактер шока.

Прво, шок настаје у тренутку када је светска економија упала у замку ликвидности која је „ампутирала” каматну стопу (монетарну политику) за пригушивање негативног привредног циклуса јер се не може користити нити за подстицање привредног раста и запослености, нити за дезинфлацију. Друго, такав шок није био својствен досадашњим негативним шоковима понуде, јер нити је био условљен растом плата изнад раста продуктивности рада, нити је најпре условио раст трошкова производње услед раста цене неког кључног производног инпута (нпр. нафте), што је главна карактеристика инфлације понуде, већ је аутоматски „затворио” агрегатну понуду (прекид производње). Затим је тај шок уз нове негативне шокове понуде (рат, санкције, нафтни шок) повећао трошкове производње, додатно смањио агрегатну понуду, довео до акцелерације инфлације и покренуо стагфлациони шок. То је велика и неупоредива разлика у односу на нафтне шокове осамдесетих година прошлог века који су изазвали стагфлацију. Дакле, сада је симптом дала „метастаза” (пад производње), а не „примарни тумор” (инфлација), што је драстично неповољнија околност, чиме је светска економија ушла у „терминалну фазу болести”.

На тај начин је ковид 19 „запалио фитиљ” инфлационе инерције, што ће у комбинацији накнадних негативних шокова понуде (рат, санкције, енергетски шок) и у случају „зидања” нових негативних шокова (нова пандемија, светски рат, деглобализација, несташице, пуцање ценовних балона, лоша жетва, финансијска криза, девизна криза...) водити агрегатну понуду ка стрмоглавом паду. То ће изазвати несташице и активирати експлозију „инфлационе нуклеарне бомбе”, што ће генерисати хиперинфлацију (месечни раст цена изнад 50 одсто или годишњи раст цена изнад 1.000 одсто), која ће направили „пепео” од светске економије. Хиперинфлација ће светску економију одвести у депресију.

Када говоримо о инфлацији, најпре морамо да идентификујемо примарни узрок, односно иницијални шок који је покренуо инфлациони процес (шок понуде или шок тражње). На основу тога, дијагностикујемо врсту инфлације (инфлација понуде или инфлација тражње), а тек након тога дефинишемо мере макроекономске политике за процес дезинфлације. Дезинфлација (процес смањења инфлације) не значи смањење цена, нити враћање цена на неки пређашњи ниво, већ смањење раста цена. Дијагностиковање врсте инфлације од примарне је важности за предузимање исправних мера макроекономске политике јер различите врсте инфлације захтевају и различите мере макроекономске политике за процес дезинфлације.

Ако се у процес дезинфлације понуде крене повећањем каматне стопе, тада ће светска економија ући у хиперинфлацију. То је тзв. инфлациони парадокс који подразумева повећање инфлације чак и услед повећања каматне стопе која би требало да смањи инфлацију. Тиме се улази у инфлационо-каматну спиралу чиме се повећава јаз између агрегатне понуде и агрегатне тражње, што додатно доводи до акцелерације инфлационе спирале, чиме се „трасира” пут слампфлацији, хиперинфлацији и депресији. Повећање каматне стопе би значило „гашење пожара” тамо где је „дим”, а не где је „ватра”. Таква политика ће „распламсати” инфлацију и цену ће платити запосленост која ће бити на „нишану” и кроз раст инфлације и кроз раст каматне стопе. Дакле, раст каматне стопе ће условити дуг период „аритмичних” стања у којима ће се налазити светска економија: стагнацију, стагфлацију, инцесију и слампфлацију.

При екстремно негативним шоковима понуде, кључно је да се фискалном политиком промптно и агресивно таргетира „пресушени извор”, односно „малигно ткиво корена” агрегатне понуде како би се повећањем агрегатне понуде пригушио раст цена који је иницијална каписла за неконтролисану акцелерацију инфлације и инфлационих очекивања, чиме би држава спречила турбуленције на тржишту и апсорбовала инфлационе шокове.

Све наведено показује да је већ одавно дошао крај таргетирању инфлације, монетарној стратегији коју примењује Народна банка Србије, а о чијим сам негативним последицама таргетирања инфлације годинама упозоравао.

Доктор економских наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Перагеније
У ком тренутку се завршила криза започета 2008. године?... Уместо по затворима, виновници тога су добили још боље фотеље.
Пера Ложач
Ово је можда најкомпетентнији текст о економији који сам икад прочитао у Политици. Честитке аутору и уреднику!
Иван Грозни
Када год се појави проблем инфлације треба се сетити Фридмана и његове дефиниције инфлације - инфлација је увек и свуда монетарни феномен. Према томе, хиперинфлација није могућа када се заустави раст понуде новца. Ако погледамо статистике НБС лако је уочити да је количина новца у оптицају (М2) у периоду мај 2020 - мај 2022 скоро удвостручена. Српска економија у наведеном периоду није удвостручена, чак ни номинално.
zoran
Kad FED digne kamatnu stopu na 10-20% kao '80 a za njime odmah i ECB inflacija ima da nestane preko noci. Usput te iste noci ce puci baloni nekretnina, bankrotirati zombi kompanije i puno ljudi izgubiti posao. Ovo do sada sa bilionima odstampanih para i negativnim kamatnim stopama je alhemijski pokusaj pretvaranja olova u zlato uz pomoc kamena gluposti.
nikola andric
Svetski ekonomski sistem ne postoji. Takozvane ''autarkicne ekonomije'' ne zavise od novcanih predubedenja. Rusija, Kanada i Australija mogu bez ostalih ekonomija. Verovatno postoje vise takvih ekonomija ali to mi nije struka.
ana lalic
@ Nikola Andric. Sta znaci to "mogu bez stranih ekonomija"? Svaka zemlja moze bez stranih ekonomija, samo je pitanje koja cena se za to mora platiti. Svi mozemo da se vratimo u kameno doba i zivimo bez svetskog ekonomskog sistema, zar ne?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.