Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век и по београдске боемије

Ове године обележава се стопедесетогодишњица именовања Скадарлије, улице која је само једном, и то за време аустроугарске окупације, имала неки други назив
(Фото А. Васиљевић)

Нахерене кровове од ћерамиде године су избрисале с њеног лица, у цевима је одавно заточен чувени Бибијин поток, некадашње становнике, Роме, сада су сменили гости из целог света, али чувена Скадарлија никада није променила свој дух. Већ 150 година, колико је прошло од именовања ове градске улице, калдрма има исти шарм, кафане су и даље место за весеље и за севдах, а за столовима са карираним столњацима и даље се воли, тугује и радује... Када смо недавно питали представнике Туристичке организације Београдa колико људи годишње обиђе Скадарлију, одговор који смо добили није нас зачудио – „онолико колико их обиђе Београд јер нема тог госта који не прошета овом калдрмом”.

За век и по колико поносно носи своје име, од некадашње Шићан-мале, Скадарска улица постала је својеврсни бренд Београда, туристичка атракција, и један од незаобилазних симбола града.

А како је све почело?

– Бележи се да је простор Скадарлије све до половине 19. века била углавном пуста периферија града између „вароши у шанцу” и села Палилула. За разлику од савског дела Београда изван шанца, овај део вароши, према Палилули, спонтано је насељаван – исто тако како је нестао и сам шанац, који није више одржаван и који су ондашњи становници затрпавали и премошћавали га по својим потребама. Први становници данашњег простора Скадарлије помињу се око 1825. године. Своје настамбе ту су прво градили Роми па је овај крај најпре добио име Шићан-мала, што је значило циганска махала – пише на сајту општине Стари град на чијој се територији и налази седиште београдске боемије.

Видоје Голубовић, хроничар Београда, објашњава да је урбанизација овог дела града кренула око 1872. године, а да је цео овај крај тада био препознатљив по Бибијином потоку, чији је извор био на месту данашњег паркинга који се налази између „Политике” и Института за међународну политику.

– Постоје историјски документи који показују да је на горњем делу Скадарске улице, сад је тешко утврдити где, ишао аквадукт. На дну, где је данас кафана „Скадарлија”, када је Бајлони 1892. године кренуо да прави пивару пронађени су и остаци праисторијског човека, „првог Београђанина”. Ова лобања је, међутим, за време страхота Првог светског рата негде изгубљена – прича Голубовић.

(Фото М. Величковић)

Када би се, каже, прикупили сви детаљи из прошлости Скадарлије, тек онда бисмо успели да схватимо њен историјски значај. Јер баш у непосредној близини ове улице налазила се кафана „Смутиковац” где је 1892. године организована свечана вечера за Николу Теслу. Овде је између два рата певала и чувена Софка Николић која је, по неким подацима, снимила 40 плоча у Паризу, а наступао је као певач и чувени адвокат Мијат Мијатовић, за кога Голубовић каже да је у то време „био популарнији и од фудбалера Моше Марјановића”. Од глумаца је, додаје, тада у Скадарлији боравио и познати Чича Илија Станојевић, али и песник Ђура Јакшић, боем који је, немајући новца, газдама кафана поклањао слике које је радио.

– Урбанистички услови за развој Скадарлије направљени су 1872. године, али Скадарлија као боемска четврт настала је касније. Јер прва боемска кафана била је „Дарданели” која је срушена 1901, а у то време су постојале и „Позоришна кафана” уз позориште, „Велика Србија” била је на простору хотела „Москва” до 1905, тако да можемо рећи да отприлике од 1910. Скадарлија добија тај боемски дух, а посебно између два рата – истиче Голубовић.

У временима када се имена улица мењају с доласком сваке нове власти Скадарлија, која је, како Голубовић објашњава, према подацима добила име по некадашњој српско-зетској престоници, успела је да свој назив сачува чак 150 година.

– Скадарлија је први пут на једном плану била уцртана 1854. године, а 1867. налази се уцртана и на плану урбанисте Емилијана Јосимовића. Званично име – Скадарска улица – овај простор добија средином 1872. године. Само кратко, за време аустроугарске окупације, Скадарска је носила име Ружина улица – пише на сајту Старог града.

Емисија Радио Београда

Век и по од именовања Скадарске улице данас ће обележити и Радио Београд, који ће од 21 до 22 сата, код Скадарлијске чесме организовати јавно снимање и директан пренос емисије „За скадарлијским столом”. Ово сценско-музичко дело посвећено је подсећању на обележавање 25 година уметничког рада глумице Жанке Стокић 1927, када је и одликована Орденом Светог Саве четвртог степена.

Атмосферу једне скадарлијске вечери између два светска рата дочараће глумци и певачи – Милан Милосављевић, Мина Лазаревић, Данка Стојиљковић, Жарко Данчуо, Милена Лазаревић Поповић, Снежана Берић Екстра Нена, Иван Милинковић, Милан Прунић и Бојан Хлишћ, уз пратњу Народног ансамбла РТС-а под управом Синише Вићентијевића. Музичко-сценски приказ скадарлијске прославе незаборавне глумице Народног позоришта Жанке Стокић урађен је по сценарију Мирјане Блажић, у режији Александре Урошевић и Ане Пинтер.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Разјашњење
Београдска тврђава има свој Горњи град на врху Бгд. греде и Доњи град, поред Дунава. Око тврђаве је био брисани простор, који је после турске предаје кључева 1867. године временом претворен у данашњи парк Калемегдан. Цивилни део града, варош, Аустријанци су између 1717. и 1739. оградили шанцем-ровом и палисадама- наоштреним облицама. Ова заштитна препрека, се протезала од Саве до Дунава. Ишла је Косанчићевим, Топличиним и Обилићевим венцима, преко Скадарлије до варошке Видин капије поред Дунава.
150 година заборавности
Све сте побркали. Шанац је био у данашњој Улици Краља Петра, подалеко од данашње Скадарске улице, а делио је Горњи и Доњи град, док је Палилула била сиромашнопредграђе. Шићан-мала, на турском значи пацовско насеље, а Смутековац (не Смутиковац) је стари назив брда изнад Прокопа, где је данашња (некадашња) Београдска индустрија пива. Ту је била Вајфертова пивара (Велика пивара) са кафаном "Смутековац", док је у Скадарској била Бајлонијева пивара (Мала пивара), касније названа "Пивара Скадарлија".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.